Историјска енциклопедија
Register
Advertisement
Битка код Мила
Део Први пунски рат
517px-Corvus.svg
Корвус
Време: 260. пре Христа
Локација: крај Мила, Сицилија
Резултат: Победа Рима
Сукобљене стране
Римска република Картагина
Заповедници
Гај Дулије Ханибал Гискон
Јачина
око 103 брода око 130 бродова
Губици
мали 50 бродова

Битка код Мила одиграла се 260. пре Христа за време Првога пунскога рата. Била је то прва права поморска битка између Римске републике и Картагине. После освајања Агригента Римљани су били уверени да могу да се супроставе надмоћној поморској сили Картагини и у поморском ратовању. Римска република је у рекордном року изградила флоту од 120 бродова. Римљани су победили у поморској бици код Мила користећи се специјалним справама за укрцавање на непријатељске бродове корвусима. Ипак остало су многа отворена питања о тој бици.[1]

Увод[]

Картагина је била поморска сила без премца у западном Медитерану. Римљани су одлучили по први пут да изграде флоту, да би могли да се супроставе Картагини. Изградили су флоту од 120 бродова, од чега је било 100 квинкверема (пентера или петовесларки) и 20 трирема.[2] Римски бродоградитељи нису имали искуства у градњи ратних бродова. Римљани су по узору на картагињанску квинкверему са 5 редова весала направили копију.[3] Нису имали ни посада обучених за такве бродове, па су морали да спроводе и обуку.[4]

Битка код Липара[]

Римски конзули за 260. пре Христа били су Гнеј Корнелије Сципион Асина и Гај Дулије. Гај Дулије је заповедао копненим снагама, а Сципион поморским снагама.[5] У првом поморском сукобу, који је имао карактер заседе Римљани су под водством Гнеја Корнелија Сципиона изгубили 17 бродова у бици код Липара.[6] Када се Сципион предао Картагињанима тада је заповедништво над римском флотом преузео Гај Дулије, а заповедништво над копненим снагама преузели су војни трибуни.[7] Главни заповедник Картагињана био је Ханибал Гискон, који је раније изгубио битку код Агригента.

Корвус[]

Римљани су уочили, које су њихови недостаци у поморским окршајима. Уочили су да су слаби у маневрирању и у поморској тактици. Конструисали су нову справу корвус (гавран). Полибије описује корвус као мост 10.9 m дугачак и 1.2 m широк, са малим додатним испупчењима на обе стране.[8] Користио се вероватно на прамцу брода где би се колотурама могао подизати и спуштати.[9] Имао је оштар врх сличан кљуну птице, који би се забијао за палубу непријатељског брода. То би омогућило да се корвус добро држи док легионари прелазе на непријатељски брод. Даље би се одигравао сукоб на непријатељском броду, сличан копненој бици. У то време уобичејена поморска тактика је била да се маневрише бродом, да би се забио у противнички брод. Међутим корвус је омогућавао да Римљани плове крај брода на који се мисле искрцати, бацају тај специјални мост, који се качи за противнички брод, па шаљу легионаре преко моста у борбу на противничком броду.

Битка[]

Гај Дулије и Ханибал Гискон срели су се са своје две флоте крај Мила (данас Милацо на северу Сицилије) 260. пре Христа. Картагињани су имали 130 бродова,[10] а Римљани су имали 103 брода. Картагињани су били много искуснији у поморском ратовању, па су очекивали да су римски бродови лак плен.[11] Одмах су се обрушили на њих. Међутим римски бродови су уз помоћ корвуса успевали да успоставе мост са непријатељским бродом, па би се римска војска онда пребацила на противничке бродове, на којима би се онда борили као да се ради о копненој бици. Картагињани су били затечени новом тактиком и брзо су се предавали. Првих 30 бродова Римљани су заробили комплетно са посадом.[12] Остали картагињански бродови почели су да маневришу, са намером да нападну римске бродове одострага или са стране, а са циљем да избегну корвус.[13] Међутим Римљани су успешно користили корвус и током таквих напада, па су потопили још 20 картагињанских бродова.[14] Након тога Ханибал Гискон се повукао са преосталим бродовима. Око 10.000 Картагињана је погинуло или заробљено.[15]

После[]

Успех у бици код Мила дозволио је Римљанима да наставе рат са много већим успехом. Одмах су Сегесту ослободили од опсаде.[16] Та битка код Мила била је прва римска поморска победа. Конзул Гај Дулије је први који је добио право на тријумф због поморске победе.

Литература[]

Референце[]

  1. Scullard стр. 550
  2. Полибије 1.20
  3. Полибије 1.20
  4. Полибије 1.21
  5. Полибије 1.21
  6. Полибије 1.21
  7. Полибије 1.23
  8. Полибије 1.22
  9. Полибије 1.22
  10. Полибије 1.23
  11. Полибије 1.23
  12. Полибије 1.23
  13. Полибије 1.23
  14. Полибије 1.23
  15. Scullard стр. 552
  16. Полибије 1.24
Advertisement