Хијерон I (грч. Ἱέρων, до 467. пре Христа) је био тиран Сиракузе од 478 до 467. пре Христа. Наследио је свога брата Гелона. Током његове власти Сиракуза је постала још моћнија него раније. Његов најзначајнији војни успех представљала је победа над Етрурцима у бици код Куме 474. пре Христа. Том победом ослободио је Грке у Кампанији од етрурске доминације. Током његове власти формирана је прва тајна полиција у грчкој историји. Био је покровитељ књижевности и културе. На његовом двору активни су били песници Пиндар, Симонид, Бахилид, Есхил и Епихармо, као и филозоф Ксенофан.
Успон на власт[]
Мало се зна о њему пре његова успона на власт, сем да је подржавао свога брата Гелона. Када је Гелон заузео Сиракузу 485. пре Христа , тада је он постао тиран Сиракузе, а Гелу је предао Хијерону.[1] Изгледа да је Хијерон учествовао у великој победи током битке код Химере 480. пре Христа. Диодор са Сицилије спомиње да га је Гелон именовао наследником.[2] Пошто је Гелон имао малољетног сина постоје одређене сумње да је он најпре владао у име свога нећака, а онда је потпуно преузео власт.[3] Био је оштрији од свога брата. Гелон је брату Полизелу оставио заповедништво над војском и своју жену Демарету. Полизел је осигурао подршку таста, моћнога Терона од Акраганта (Агригента). Осим тога био је и популаран, па је све то постало сумњиво Хијеону. Хијерон је због тога послао Полизела у поход против Сибарита, све са надом да Полизел страда у рату. Након свађе међу браћом Полизел је побегао код Терона, који се припремао да му и војно помогне. Ипак тада је дошло до помирења међу браћом. Према Диодору када је Хијерон чуо да грађани Химере спремају нешто против Терона он је обавестио Терона о томе[4], па је Терон из захвалности одустао од завере против Хијерона. Дошло је до споразума, по коме је Полизел поново враћен на своју пријашњу позицију у Сиракузи, а Хијерон се оженио Тероновом сестром.
Освајања и мешања у послове других[]
Освојио је моћне градова Наксос и Катану. Становништво је раселио у Леонтини, а Катану је населио Сиракужанима и другим колонистима дорског порекла. Променио је име града у Етна, а себе је прогласио оснивачем новога града.[5] Током раног периода своје власти мешао се у послове грчких градова југа Италије. Спречио је тирана Регија Анаксилаја да уништи Локри. Неколико година касније интервенисао је у име Анаксилајевих синова и помогао им да дођу на власт истеравши Микита из Регија.[6] Након смрти тирана Агригента Терона 472. пре Христа Хијерон се сукобио са Тероновим сином Трасидејем. Победио га је у великој бици, што је допринело паду Трасидеја и његовом протеривању из Агригента. Након тога Хијерон је закључио мировни споразум са Акрагантом.[7]
Битка код Куме 474. пре Христа[]
Најзначајнији догађај током његове владавине била је велика победа над Етрурцима и у поморској бици код Куме 474. пре Христа. Изгледа да је тај пораз сломио поморску моћ Етрураца. Етрурци су великом флотом нападали Куму и оближње грчке насеобине у Кампанији. Грађани Куме затражили су помоћ од Хијерона. Он се одазвао и командовао је флотом током битке код Куме.[8] У Британском музеју чува се бронзани шљем, који је Хијерон посветио Олимпији у част победе у тој бици. Победом у тој бици ослободио је Грке са југа Италије и спречио да дођу под етрурску доминацију.
Деспотска власт[]
Хијеронова власт је била много више деспотска него власт његова брата Гелона. Власт је учвстио уз помоћ великога броја плаћеника. Формирао је и тајну полицију од великога броја ухода и доушника.[9]
Смрт[]
Умро је 467. пре Христа у Катани, где је и сахрањен. Када су се бивши становници Катане вратили у свој град, тада су му уништили гроб. У Сиракузи је тиранија трајала још годину дана након његове смрти.
Покровитељ песника и филозофа[]
Био је покровитељ књижевности и културе. На његовом двору активни су били истакнути песници и филозофи као што су Пиндар, Симонид, Бахилид, Есхил, Епихармо и филозоф Ксенофан.
Спорт[]
Био је активни учесник панхеленских спортских такмичења. Победио је неколико пута у тркама коња и у тркама двоточкаша. Победио је у тркама двоточкаша 470. пре Хр. у Делфима и 468. пре Хр. у Олимпији. Пиндар је опевао његове победе у Делфима и Олимији.
Литература[]
- Диодор са Сицилије 11.20-40
- Диодор са Сицилије 11.41-63
- Смит,Речник грчих и римских биографија и митологије
- Аристотел,Атински устав