Habrija (grč. Χαβρίας, do 357. pre Hrista) je bio istaknuti atinski vojskovođa u 4. veku pre Hrista. Pod njegovim zapovedništvom atinska flota pobedila je 376. pre Hrista u bici kod Naksosa, kada je ponovo uspostavljena pomorska nadmoć Atine.
Hram na Egini
Kipar i Egina[]
Zapovedao je flotom, koju su Atinjani 388. pre Hrista poslali Evagori. Atinjani su Evagori poslali flotu od 10 brodova i 800 peltasta pod zapovedništvom Habrije. Atinjani su 389. pre Hrista napadali ostrvo Eginu. Spartanci su uspeli da odbiju napad atinske flote, pa su Atinjani jedno vreme opsedali Eginu na kopnu i onda su morali onda da se povuku sa Egine. Kratko vreme nakon povlačenja spartanski zapovednik Gorgopa je zarobio nekoliko atinskih brodova u zasedi kraj Atine. Habrija je bio na putu za Kipar, ali iskrcao je vojsku na Eginu. Tokom 388. pre Hrista pobedio je kod Egine Spartance i Eginjane pod zapovedništvom Gorgopa. Postavio je zasedu, u kojoj je ubio Gorgopu i mnogo vojnika.
Egipat[]
Persijski rat protiv Egipta trajao je od 385. pre Hrista do 383. pre Hrista. Egipatski faraon Hakor unajmio je grčke najamnike pod zapovedništvom Habrije. Habrija je uspešno komandovao grčkim najamnicima u ratu sa Persijom.
Beotijski rat protiv Sparte[]
Spartanac Sfodrija pokušao je 378. pre Hrista da osvoji Pirej. U to vreme Atina je bila u miru sa Spartom. Atinjani su očekivali da Sparta kazni Sfodriju, kao što su oni kaznili Atinjane, koji su pomagali Pelopidu da izvrši prevrat u Tebi. Pošto se to nije desilo značilo je da uživa podršku od najviših krugova u Sparti. Zbog toga je Atina 378. pre Hrista ušla u rat sa Spartom[1] i u savez sa Tebom. Atinjani su kao zapovednike u ratu odredili Kalistrata, Habriju i Timoteja.[2] Oko 5.000 atinskih vojnika i 200 konjanika došlo je u pomoć Tebi, koja je imala 4.000 vojnika pod komandom Gorgide. Spartansku vojsku predvodio je spartanski kralj Agesilaj II. Habrija se vratio iz egipatskoga pohoda, gde je uspešno sprovodio fortifikaciju, pa je uz pomoć rovova, kočeva i drugih prepreka utvrdio dugu liniju.[3] Agesilaj je dugo tražio slabu tačku nastojeći da probije liniju. Kada je Agesilaj uspeo da se probije kroz utvrđenu liniju Habrija ga je pobedio blizu Tebe. Tom prilikom osmislio je manevar po kome su Atinjani dočekali napad na levom kolenu, sa štitovima spuštenim uz koljeno i sa kopljima usmerenim prema neprijatelju.[4] Agesilaj II se nije usudio da napadne takvu formaciju, pa se povukao.[5] Iako je imao značajnu brojčanu prednost Agesilaj je utvrdio da ne može ništa da učini, pa se povukao u Tespiju, koju je utvrdio i u njoj ostavio garnizon pod komandom Febide i onda se neobavljena posla vratio u Spartu.[6]
Komanduje atinskom flotom i pridobija saveznike[]
Krajem leta 377. pre Hrista Atinjani su poslali Habriju sa flotom da pruži podršku atinskim saveznicima na Eubeji.[7] Kontrola nad Eubejom bila je od vitalnoga značaja za Atinu. Histijej je bio pod spartanskom kontrolom, a pošto Habrija nije odmah mogao da izbaci spartanski garnizon ostavio je vojsku kraj grada, a sa flotom je krenuo do Parapeta i Skijatosa, koji su se pridružili Drugom atinskom pomorskom savezu.[8] Nakon toga preuzeo je kontrolu nad Eubejom, a savezu se prisružila i Maroneja u Trakiji.[9]
Bitka kod Naksosa 376. pre Hrista[]
Bitka kod Naksosa predstavljala je prvu veliku pomorsku bitku nakon okončanja Korintskog rata. Sparta je pokušala da blokira snabdevanje Atine žitom. Međutim Atinjani su obnovili pomorsku moć. Atinskom flotom zapovedao je Habrija. Zaslužan je za odlučnu pobedu 376. pre Hrista u bici kod Naksa. Mogao je tada nakon pobede da uništi spartansku flotu, ali setio se sudbine atinskih generala nakon bitke kod Arginuse. Odložio je proganjanje poraženog neprijatelja sve dok nije pokupio potopljene.[10] Nakon te pomorske bitke Atina je ponovo uspostavila pomorsku nadmoć u Egeju.[11] U toj bici posebno se istakao Fokion, koji je zapovedao levim krilom atinske flote. Do 375. pre Hrista Atinski pomorski savez je brojao 28 članova.
Drugo atinsko pomorsko carstvo
Habrija pridobija mnoge gradove[]
Habrija je tokom 375. pre Hrista nakon pobede kod Naksa poduzeo pohod duž severne obale egejskoga mora od Olinta, pa sve do Mitilene.[12] Na tom pohodu Drugom atinskom pomorskom savezu pridružili su se Olint,Tasos, Abdera, Dikaja, Ainos i Samotraka.[13] Tokom 375. pre Hrista nakon velike gladi oko 30.000 Tribala napalo je Abderu i okolinu.[14] Kada su sakuipili veliki plen vraćali su se kući u neredu. Građani Abdere su to iskoristili, pa su ih napali i pobili oko 2.000 Tribala.[15] Tribali su zbog toga odlučili da se osvete, pa su napali Abderu. Tračani su bili najpre na strani Abdere, pa su nakon toga promenili stranu. Abdera je bila u opasnosti, ali tada se pojavio Habrija sa vojskom, oterao je Tribale i uspostavio garnizon u Abderi.[16] Na Helespontu je ojačao prijateljske veze, osigurao trgovinu žitom i pomagao lokalne persijeke vlasti.[17]
Rat protiv Tebe[]
Nakon spartanskoga poraza u bici kod Leuktre Teba je nakon uspostavljanja hegemonije u centralnoj Grčkoj izvela invaziju Peloponeza, gde je pomogla svim spartanskim neprijateljima. Nakon odvajanju Mesenije i njenih helota Sparta je bila ekonomski i vojno obogaljena, pa je Atina stala na stranu Sparte. Tokom 369. pre Hrista Atinjani su poslali Habriju sa vojskom u Korint da pomogne spartanskoj vojsci da spreči prolaz tebanske vojske preko Korintske prevlake. Radilo se o drugoj Epaminondinoj invaziji na Peloponez. Epaminonda se probio na Peloponez,[18][19] a na povratku je pokušao da zauzme Korint, ali Habrija je odbio Epaminondu pred vratima Korinta.[20][21][22] Tokom 366. pre Hrista Habriju i Kalistrata od Afidne optužili su za izdaju, jer su savetovali da se Orop preda Tebi. Habrija je bio oslobođen optužbi.
U egipatskoj službi[]
Habrija je pomagao egipatskom faraonu Hakoru, a pomagao je i Nektaneba. Egipatski faraon Hakor unajmio je tada grčke plaćenike pod zapovedništvom Habrije. Dva persijska napada na Egipat 385. i 383. pre Hr. bila su neuspešna. Međutim kada su se kasnije poboljšali odnosi Persije i Atine Atina je na molbu Persije godine zahtevala od Habrije da se vrati ili će ga smatrati izdajnikom. Ponovo je pomagao egipatskog vladara Taha tokom 361. pre Hrista. Tada je preuzeo zapovedništvo nad egipatskom mornaricom, a Agesilaj II je zapovedao grčkim plaćenicima, koji su se borili na egipatskoj strani protiv Persije.[23] Krenuli su u osvajanje Fenikije. Kada se Nektanebo II pobunio protiv Taha Agesilaj II je stao na stranu Nektaneba II.
Pogibija u savezničkom ratu[]
Atinjani su po sporazumu sa tračkim kraljem Kersobleptom i vođom najamnika Haridemom trebali da dobiju svoj deo na Hersonezu, ali sve su izgubili pošto su 359. pre Hrista poslali Habriju samo sa jednim brodom i odbili su da finansiraju Atenodorove najamnike.[24] Haridem je zbog toga nagovorio Kersoblepta da prisili Habriju da sklopi novi sporazum. Habrija je sklopio sporazum da Kersoblept zadrži Sest i ubire lučke takse.[25] Atinjani su negirali taj sporazum i uzalud su tražili od Kersoblepta sve do 357. pre Hrista da se poštuje raniji sporazum.[26] Početkom Savezničkog rata 357. pre Hrista pridružio se Haresu i zajedno sa njim zapovedao je atinskom flotom. Poginuo je prilikom opsade Hiosa, jer se prvi pokušao da se iskrca na neprijateljskoj teritoriji.
Literatura[]
- Ksenofont Helenska istorija, prevod dr Milena Dušanić,: Matica srpska, Novi Sad 1988
- K.Nepos, Habrija
- Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
- John Buckler and Hans Beck, Central Greece and the Politics of Power in the Fourth Century BC. Cambridge University Press.2008, ISBN 0-521-83705-7
- John Buckler, Aegean Greece in the fourth century BC, Brill Leiden 2003, ISBN 9004097856
Reference[]
- ↑ Diodor sa Sicilije 15.29
- ↑ Diodor sa Sicilije 15.29
- ↑ Buckler str.236
- ↑ K.Nepos, Habrija 1
- ↑ K.Nepos, Habrija 1
- ↑ Buckler str.237
- ↑ Buckler str.243
- ↑ Buckler str.244
- ↑ Buckler str.244
- ↑ Buckler str.249
- ↑ Buckler str.249
- ↑ Buckler str.250
- ↑ Buckler str.250
- ↑ Diodor 15.36
- ↑ Diodor 15.36
- ↑ Diodor 15.36
- ↑ Buckler str.250
- ↑ Diodor 15.68
- ↑ Ksenofont 7.1
- ↑ Buckler str.314
- ↑ Diodor 15.69
- ↑ Ksenofont 7.2
- ↑ Buckler str.366
- ↑ Buckler str.375
- ↑ Buckler str.375
- ↑ Buckler str.376