Фарнак I од Понта (грч. Φαρνάκης) је био пети краљ Понта од око 185. пре Христа до око 155. пре Христа. Заузео је Синопу и учинио је главним градом Понта. Спроводио је експанзионистичку политику против Пергама, Битиније и Кападокије. Ратовао је са Пергамом од 181. до 179. пре Христа, али суочен са неколико пергамских савезника био је присиљен на мировни споразум и плаћање одштете.
Фарнак I од Понта
Освајање Синопе[]
Наследио је свога оца Митридата III од Понта између 190. пре Христа и 183. пре Христа. Водио је експанзионистичку политику против Пергама, Битиније и Кападокије. Током 183. пре Христа опседао је и освојио Синопу, значајну луку на Црном мору. Напредовао је дуж северне обале Мале Азије, тако да се и Хераклеја осећала угроженом. Представници Родоса жалили су се Риму због напада на Синопу.[1][2] Сенат је одлучио да пошаље комисију, која би испитала ситуацију.[3] Фарнак I је након освајања Синопу учинио престолницом Понта. У исто време када се на Фарнака жалио Родос жалили су се и представници пергамскога краља Еумена II. Након освајања Галатије Пергам је постао сусед од Понта.
Рат са Пергамом[]
Понт и Пергам слали су бројна посланства у Рим да би се жалили на супротну страну.[4] Изгледа да Синопа није била повод за рат Пергама и Понта.[5] Сенат је послао комисију да испита ситуацију, која је тада успела да уговори примирје између две стране.[6] Почетком 180. пре Христа Фарнак I је не чекајући повратак посланстава одлучио да нападне Еумена II и Аријарата IV, а послао је и Леокрита са 10.000 војника да опустоши Галатију.[7] Еумен II је сакупио војску и кренуо у Галатију и ту се састао са Аријаратовом војском. У то време стигли су и римски посланици, који су дошли да би склопили мир.[8] Римски посланици су тражили од Еумена II да прекине рат и да се повуче, што је он учинио.[9] Фарнак је најпре одбио римски захтев да преговара са Еуменом II, али након упорнога инзистирања послао је своје опуномоћенике у Пергам на преговоре.[10] Еумен II је био спреман на одређене уступке, али Фарнакови захтеви су били претерани, тако да се рат наставио.[11]
Мировни споразум 179. пре Христа[]
У наставку рата Еумена II помогали су Рођани и Аријарат IV од Каподокије. Еумену се по свој прилици придружио и Прусија II, краљ Битиније. У једном тренутку Селеук IV Филопатор је покренуо војску намеравајући да помогне Фарнака против проримске коалиције, али предомислио се знајући да би то представљало кршење мировнога споразума из Апамеје. Фарнак I је био суочен са удруженим непријатељским снагама, којима се није могао супроставити, па је 179. пре Христа био спреман на сваки мировни споразум.[12] Између супростављених страна склопљен је мир. Фарнак је требао да се повуче из Галатије и Пафлагоније и да врати расељено становништво. Аријарату IV је требао да врати одузета места, а Еумену II је требало да врати Тиј.[13] Требао је да врати све заробљене и дезертере. Морзију и Аријарату требао је да врати 900 таланата, а Еумену је требао да плати 300 таланата ратне одштете.[14] Ипак Синопу није вратио.
Породица[]
Фарнак се 172/171 пре Христа оженио Нисом, ћерком Лаодике IV и селеукидскога престолонаследника Антиоха, сина од Антиоха III. Преживели су извесни натписи о Фарнаковим поклонима Атини и Делосу. Имали су двоје деце, сина Митридата V од Понта и ћерку Нису од Каподокије, која је била позната као Лаодика. Фарнака је наследио његов брат Митридат IV од Понта, а после стрица краљ је постао Фарнаков син Митридат V од Понта.
| Претходи: Митридат III од Понта |
Краљ Понта Фарнак I од Понта око 185–155 пре Христа |
Следи: Митридат IV од Понта
|
Литература[]
- Полибије,Историје
- Тит Ливије
- Јустин
- McGing, The foreign policy of Mithridates VI Eupator, King of Pontus, Brill , Leiden 1986,ISBN 9004075917 Постоји и веза [1]