Историјска енциклопедија
Register
Advertisement

Трећи свети рат (356. пре Христа-346. пре Христа) представљао је рат између Тебе и Фокиде и њихових савезника за контролу над Делфским светилиштем. Фокиђани су финансирали рат огромним благом из делфског светилишта, од преко 10.000 таланата. Рат је окончао Филип II Македонски 346. пре Христа разарањем готово свих градова у Фокиди и успостављањем доминантне позиције Македоније.

800px-Columns of the Temple of Apollo at Delphi, Greece

Аполонов храм у Делфима

Филомел преузима контролу над Делфима[]

Након Другог светог рата Теба је доминирала Амфиктионским савезом. Амфиктионски савез је на наговор Тебе одредио огромну казну Фокиди за мали прекршај. [1] Пошто Фокида није одмах платила казну онда су повећали казну и претили су Фокиди проклетством. [2] Казна је била толико велика да је Фокида није могла да плати. Тај потез је разбеснио вођу Фокиде Филомела, па је он заузео Делфе.[3] Филомел је заузео Делфе полажући право на старатељство над пророчиштем, позивајући се при том на цитат из Хомера.[4] Пре заузимања Делфског пророчишта Филомел се саветовао са краљем Спарте Архидамом.[5] Спарта је исто као и Фокида била кажњена, па је због тога подржала Филомелову акцију. Нису желели да отворено подрже Филомела, него су одлучили да тајно сарађују шаљући новац и најамнике.[6]

Проглас након заузимања Делфског пророчишта[]

Када је Филомел заузео Делфе Локрани су послали војску, али били су поражени.[7] Филомел је избрисао пресуде Амфиктионског савеза. Издао је проглас да Фокиђани преузимају стара права као чувари Делфског пророчишта, да неће чинити незаконите радње и да неће опљачкати пророчиште.[8] Послао је изасланике у разне грчке градове. Атина, Спарта и неки други градови прихватили су савез са њим.[9] Војска Фокиде била је релативно малена и слаба, па је Филомел регрутовао најамнике из околних грчких државица. Најамничка војска имала је проблема са лојалношћу и моралом.

Sacred War 355 BC

Покрети војски на почетку Трећега светога рата, укључујући и битку код Неона

Проглашење светог рата против Фокиде[]

Након Филомелове победе над Локридом Локрани су затражили помоћ од Тебе, тј од Беотије.[10] Теба је сазвала скупштину Амфиктионског савеза. Већина је тада изгласала рат против Фокиде.[11] Сматрали су да треба казнити Фокиђане као пљачкаше светилишта. Мањи део је стао на страну Фокиде. За рат против Фокиде били су[12]:

  • Беотија, Локрида
  • Тесалија, Перебија
  • Дорида, Долопи
  • Атаманија, Фтиотска Ахаја, Магнезија

За помоћ Фокиди били су[13] Атина и Спарта.

Филомел је често побеђивао. Имао је на располагању новац од светилишта, па га је трошио унајмљујући плаћенике. У његовој војсци налазило се много најамника из осталих државица. Кренуо је 354. пре Хр. са више од 10.000 војника у Локриду. Након победе над Локранима сукобио се код Арголе са око 6.000 Тесалијаца и њихових савезника.[14] Беотија је тада сакупила 13.000 војника и ставили их под команду Памена. [15] Фокиди је дошло у помоћ 1.300 Ахајаца. У великој бици код Неона[16] у Беотији 354. пре Христа Беоћани су имали бројнију војску. Битка се одвијала на прилично неприступачном терену. У бици је победила Беотија, а страдало је много Фокиђана. Филомел се храбро борио и био је рањен. Повукао се на терен одакле се није могао извући, па се убио да не би био мучен након заробљавања.[17]

Ономарх постаје вођа Фокиде[]

Након Филомеловог убиства Фокиђани су изабрали новога вођу Ономарха.[18] Ономарх је припремио још више оружја. Великим благом, које му је било на располагању поткупљивао је по грчким градовима и пријатељским и непријатељским.[19] Подмићивањима је навео и Тесалију да не ратује против Фокиде. Имао је успеха у рату, заузео је неке градове на околним територијама, укључујући Орохомен. Ипак након опсаде Херонеје поражен је од Тебанаца, па се вратио на своју територију.[20]

Теба се у то време налазила у проблемима. Тесалија их је напустила у Светом рату, а ратовали су и у Азији помажући Артабаза против Персије. [21] У Азију су послали војсковођу Памена са 5.000 војника и тада су победили Персију у две велике битке.[22]

Због Тесалије Македонија ратује са Фокидом[]

Филип II Македонски је најпре на позив својих тесалијских савезника ратовао у Тесалији против тирана Фере Ликофрона.[23] Фера је онда тражила и добила подршку Фокиде. У помоћ им је дошао Ономархов брат Фајил са 7.000 војника.[24] Међутим Филип је победио Фокиђане и истерао их из Тесалије. Ономарх је након тога са целом војском кренуо да помогне Феру, а намера му је била да доминира Тесалијом.[25] Пошто је имао много бројнију војску Ономарх је победио Филипа II Македонског у две битке. Филип се након тога повукао у Македонију.

Ономархова смрт[]

Након победе у Тесалији Ономрах је победио Беотију и заузео је Коронеју.[26] Филип II Македонски удружио се са Тебом. Пошто је Ономарх са својом војском напустио Тесалију Филип је искористио прилику и поново је напао тирана Фере Ликофрона. Сам Ликофрон није имао довољно војске да се одупре Македонцима па је поново звао Ономарха нудећи му да влада целом Тесалијом. [27] Ономарх је дошао са 20.000 војника и 500 коњаника. [28] Филип је уз своју војску придобио Тесалијце, па је имао 20.000 војника и 3.000 коњаника.[29] Македонска професионална војска и тесалијска коњица победили су Фокиђане у бици на Крочком пољу 352. пре Христа. Након битке Ономарх је побегао према мору, где се у то доба налазила атинска морнарица под заповедништвом Хареса. Покушали су да пливају до атинских бродова. Убијено је око 6.000 Фокиђана и најамника у њиховој служби.[30] Заробљено је више од 3.000 Фокиђана. Бачени су у море као пљачкаши светилишта.[31] Према Диодору са Сицилије након заробљавања Филип је убио Ономарха.[32] Према Паусанију Ономарха су убили његови властити војници, јер су га сматрали кривим за пораз.[33]

Након Ономархове погибије Филип Македонски је напредовао кроз Тесалију све до Термопила. Намераво је да настави рат са Фокидом. Атињани су га спречили да прође кроз Термопиле, па се вратио у Македонију.[34]

Фајил[]

Након пораза на Крочком пољу Фокиђани су се повукли. Заповедништво је преузео Ономархов брат Фајил.[35] Он је поново почео да окупља најамнике увећавајући им плату. Пошто је имао готово неограничену количину новца он је окупио много најамника и савезника. Великодушно расипајући новац привукао је на своју страну много градова. Спарта му је послала 1.000 војника, Ахајци 2.000, Атина 5.000 војника и 400 коњаника.[36] Ликофрон му је послао 2.000 војника. Фајил је напао Беотију и поражен је у неколико битака. Код Орохомена је изгубио много војске.[37] У другој бици погинуло му је 400 и заробљемо му је 400 војника. Повукао се након битке код Коронеје. Фајил је умро након дуге болести.

Пљачка Делфа од преко 10.000 таланата[]

Фајила је наследио Ономархов или Фајилов син Фалек. Он је касније оптужен за крађу новца.[38] Међутим и раније вође Фокиђана су опљачкале светилиште, које је имало огромно благо. Крез је Делфима поклонио 120 златних полуга, од којих је свака тешка 2 талента (54 килограма). [39] Сматра се да су Фокиђани потрошили блага укупне вредности преко 10.000 таланата (1 таланат=27 килограма) сребра.[40] Поједини историчари верују да је покрадено више блага него што је Александар Македонски нашао у персијској ризници.[41]

Атински и спартански најамници добили су лавовски део тога блага у виду најамничке плате.

Наставак рата[]

Фокиђани су током 347. пре Хр. држали три града у Беотији Орохомен,Коронеју и Корсију и користили су их као базу за напад на остали део Беотије. Најамници су из тих база пљачкали остали део Беотије: Беотија је у рату изгубила много људи, а била је и без новца, па је тражила помоћ од Македоније.[42] Уз мању македонску помоћ ратна срећа се окренула у корист Беотије.

Крај рата[]

631px-Philip II of Macedon CdM

Филип II Македонски

Фокида и Беотија су биле исцрпљене дугим трајањем рата. Фокида је тражила од Спарте да им пошаље помоћ. Краљ Архидам је дошао са 1.000 хоплита. Беотија је поново молила Филипа да им помогне. Филип II Македонски је током 346. пре Хр. напредовао готово без битног отпора. Атињани су са Филипом склопили Филократов мир, па по том споразуму нису смели да спречавају пролаз Македонаца кроз Термопиле као што су учинили 352. пре Хр. Кренуо је са великом војском и ушао је у Локриду.[43] Након што је победио Фалека одлучио да заврши рат одлучном битком. Фалек је тражио примирје, јер је видео да је његова војска слабија.[44] Склопљен је споразум да Фалек може да оде где хоће, па је он са 8.000 најамника отишао на Пелопонез.[45] Фокида се онда предала.

На састанку Амфиктионскога савеза одлучено је да се:

  • разоре сви градови у Фокиди[46]
  • да су проклети сви који су учествовали у крађи светилишта[47]
  • да Фокиђани плаћају 60 таланата годишње док год не отплате штету почињену светилишту[48]
  • да Фокиђани не смију поседовати коње или оружје док не отплате штету[49]

Филип II Македонски је окончао свети рат 346. пре Христа. При томе је уништио готово све градове у Фокиди. Македонија је тада постала доминантна сила у Грчкој.

Литература[]

Референце[]

  1. Диодор, 16.23
  2. Диодор, 16.23
  3. Диодор, 16.23
  4. Диодор, 16.23
  5. Диодор, 16.24
  6. Диодор, 16.24
  7. Диодор, 16.24
  8. Диодор, 16.24
  9. Диодор, 16.27
  10. Диодор, 16.28
  11. Диодор, 16.28
  12. Диодор, 16.29
  13. Диодор, 16.29
  14. Диодор, 16.30
  15. Диодор, 16.30
  16. Паусанија, 10.2.4
  17. Диодор, 16.31
  18. Диодор, 16.32
  19. Диодор, 16.33
  20. Диодор, 16.323
  21. Диодор, 16.34
  22. Диодор, 16.34
  23. Диодор, 16.35
  24. Диодор, 16.35
  25. Диодор, 16.35
  26. Диодор, 16.35
  27. Диодор, 16.35
  28. Диодор, 16.35
  29. Диодор, 16.35
  30. Диодор, 16.35
  31. Диодор, 16.35
  32. Диодор, 16.35
  33. Паусанија, 10.2.5
  34. Диодор, 16.38
  35. Диодор, 16.36
  36. Диодор, 16.37
  37. Диодор, 16.37
  38. Диодор, 16.56
  39. Диодор, 16.56
  40. Диодор, 16.56
  41. Диодор, 16.56
  42. Диодор, 16.58
  43. Диодор, 16.59
  44. Диодор, 16.59
  45. Диодор, 16.59
  46. Диодор, 16.60
  47. Диодор, 16.60
  48. Диодор, 16.60
  49. Диодор, 16.60
Advertisement