Софакс или Сифакс (грч. Σύφαξ, лат. Syphax, до 201. пре Христа) је био краљ нумиђанскога племена Масесилија. Истакао се током Другога пунскога рата. Ратовао је са Картагињанима 214—213 пре Христа и за то време сарађивао је са Сципионима. Пре римске инвазије на Африку постао је савезник Картагине и оженио се ћерком Хасдрубала Гискона. Заузео је и источну Нумидију, којом је пре тога владао римски савезник Масиниса. Сципион Афрички је 203. пре Христа изненедио и уништио велику Софаксову војску, која је помагала Картагињанима у бици код Утике. Након Софаксова пораза у бици на Великим равницама Масиниса се вратио на трон источне Нумидије, а Софакс је и трећи пут окупио војску. Гај Лелије и Масиниса победили су његову војску крај Утике. Софакса су заробили и послали у Рим, где је остатак живота провео у заточеништву.
Краљ Масесилија[]
Није познато када је постао краљ Масесилија, нумиђанскога племена, које је контролисало најзападнији део Нумидије. Нумидија је у то време имала много номадскога становништва. Била је подељена између два племена. На истоку су живели Масилији, а на плодном западу Масесилији. Источно племе било је традиционално у пријатељским односима са Картагином и изгледа да су Картагињани доприносили успону њима наклоњене династије, која је могла да служи као бедем против западних Нумиђана.
Сарадња са Сципионима[]
Током 214. пре Христа Софакс је ратовао против Картагињана. Хасдрубал Барка је током 214./213 пре Христа морао да оде у Африку да ратује против њега.[1] На ту вест Публије Корнелије Сципион и Гнеј Корнелије Сципион послали су као изасланике тројицу центуриона охрабрујући га да настави са ратом и обећавајући му подршку Рима.[2] Софакс је био одушевљен римским изасланством. Статорије, један од тројице центуриона, остао је код Софакса као војни инструктор.[3] Нумиђани су имали добру коњицу, али веома лошу пешадију, тако да су од Римљана имали што да науче. Статорије је обучио младу нумиђанску војску римском начину ратовања и нова војска исказала се победивши Картагињане у бици на отвореном терену.[4] Софакс је послао своје изасланике Сципионовима у Иберију и они су наговорили многе Нумиђане да дезертирају из картагињанске војске у Иберији.[5]
Масиниса побеђује Софакса[]
Картагињани су затражили помоћ од Гала, краља Масилија, тј. источних Нумиђана.[6] Он је послао своју војску под командом свога седамнаестогодишњега сина Масинисе.[7] Софакс није могао да се супростави удруженим снагама Картагињана и Масинисе.[8] Поражен је 213. пре Христа у великој бици изгубивши 30.000 војника.[9] Након пораза побегао је код Маурисија, који су живели крај Атланскога океана. Софакс је и ту окупио нову војску и припремао се да пређе у Шпанију, али Масиниса је стигао на време и поново га спречио. Након тога склопљен је изгледа некакав споразум по коме је Софакс задржао своје краљевину.
Сципионова посета Софаксу[]
Софакс је 210. пре Христа послао изасланство у Рим.[10] Изгледа да је тада поново био у рату са Картагином. Касније је Софакс поново био у савезу са Картагином.[11] Сципион Африканац је 205. пре Христа послао Софаксу Гаја Лелија са циљем да наговори Софакса да раскине савез са Картагињанима.[12] Међутим Софакс је изричито захтевао да се лично види са Сципионом, па је Сципион био присиљен да оде у Африку да би придобио важнога савезника.[13] У исто време кад и Сципион код Софакса се појавио и Хасдрубал.[14] Софакс је најпре склопио споразум са Сципионом.[15] Хасдрубал Гискон је након одласка Сципиона придобио Софакса, који је онда прешао на страну Картагињана и оженио се Хасдрубаловом ћерком.[16] Софакс је на страну Картагињана прешао највише због преласка Масинисе на страну Римљана.
Заузима и источну Нумидију[]
Када је умро Гала, краљ источних Нумиђана (Масилија) наследио га је брат, који је веома кратко владао, а онда је било неколико претендената на престо.[17] Софакс се у почетку веома мало мешао у грађански рат. Пружао је малу подршку Масинисиним протукандидатима. Међутим није спречио Масинису да се домогне круне.[18] Хасдрубал је наговорио Софакса да нападне Масинису, који је постао непријатељ Картагињана. Софакс је победио Масинису у првој бици и заузео је целу Масинисину краљевину.[19] Масиниса је побегао у планине, одакле је водио герилски рат и изводио пљачкашке упаде. Током једнога периода рата Масиниса је остао без следбеника, али онда је успео да поврати своју краљевину и да угрожава остале територије.[20] Софакс је сакупио велику војску и заједно са својим сином Вермином победио је Масинису у великој бици између Цирте и Хипоа.[21] Поново је цела источна Нумидија пала под Софаксову власт, а Масиниса је умакао са малим бројем сабораца са којима је 204. пре Христа дочекао да Сципион Африканац дође у Африку.[22]
Сципион је изненедио и уништио велику Софаксову војску[]
Када је Сципион Афрички извршио инвазију Софакс је са 50.000 војника и 10.000 коњаника дошао да помаже Картагињанима.[23] За време Сципионове опсаде Утике Софакс се надао да ће да наговори две стране на споразум, па је често преговарао са Сципионовим изасланицима предлажући да се Римљани повуку из Африке, а Ханибал са Апенинскога полуострва.[24] Сципион је дуго за време примирја током зиме 204/203. пре Христа затезао у преговорима тајно спремајући план. У пролеће 203. пре Христа Сципион је прекршио примирје. Ноћу је његова војска под командом Масинисе и Гаја Лелија напала Софаксов логор и потпалила сламнате колибе у логору.[25] Уследила је паника у којој је страдала цела нумиђанска армија, делом од ватре, а делом од римске војске.[26] Сципион је са остатком војске напао Хасдрубала и његову војску, потпалио му је логор и уништио велики део војске.[27] Битка код Утике (203. пре Христа) окончала се римском великом победом.
Битка на Великим равницама 203. пре Христа[]
Софакс је након пораза најпре кренуо кући. Картагињани су се нашли у веома тешкој ситуацији, па су тражили од Софакса да им пружи помоћ. Софакс се охрабрио тек кад је код Абе је наишао на 4.000 келтиберских најамника.[28] Осим тога жена га је молила да не нашушта Картагињане. Окупивши војску Софакс се поново придружио Картагињанима на Великим равницама.[29] Софакс и Хасдрубал Гискон окупили су око 30.000 војника[30] и поново су изгубили у бици на Великим равницама 203. пре Христа. Софакс се након пораза са коњаницима повукао кући.[31]
Заробљен у бици код Цирте[]
Побегао је у западну Нумидију у своју оригиналну краљевину, а Гај Лелије и Масиниса су отишли у источну Нумидију, која је поново враћена под власт Масинисе.[32] Масиниса је поново враћен на трон источне Нумидије.[33] Пошто нису нападали Софаксову краљевину он је поново окупио велику војску, припремио много коња, оружја и опреме. Поново је имао веома бројну војску, али радило се углавном о регрутима.[34] У близини Софаксовога главнога града Цирте дошло је до велике битке у којој су Масинисина и римска војска под командом Гаја Лелија победили и заробили Софакса.[35] Након те битке Масиниса је заузео Цирту.
Смрт[]
Као заробљеник Софакс је спроведен до Сципиона, а онда га је Гај Лелије спровео у Рим. Сенат је наредио да буде утамничен у Алби до Сципионовога повратка из рата. Када је Сципион након капитулације Картагине у тријумфу ушао у Рим, тада је у тријумфалној поворци вођен и Софакс, као истакнути заробљеник.[36] Брзо након тога умро је у затвору.[37] Према Ливију умро је у Тибуру.[38]
Литература[]
Референце[]
- ↑ Апијан 7.15
- ↑ Ливије 24.48
- ↑ Ливије 24.48
- ↑ Ливије 24.48
- ↑ Ливије 24.48
- ↑ Ливије 24.48
- ↑ Ливије 24.49
- ↑ Ливије 24.49
- ↑ Ливије 24.49
- ↑ Ливије 27.4
- ↑ Ливије 28.17
- ↑ Ливије 28.17
- ↑ Ливије 28.17
- ↑ Ливије 28.17
- ↑ Ливије 28.18
- ↑ Ливије 29.23
- ↑ Ливије 29.29
- ↑ Ливије 29.30
- ↑ Ливије 29.31
- ↑ Ливије 29.32
- ↑ Ливије 29.33
- ↑ Ливије 29.33
- ↑ Полибије 14.1
- ↑ Полибије 14.1
- ↑ Полибије 14.4
- ↑ Полибије 14.4
- ↑ Полибије 14.5
- ↑ Полибије 14.7
- ↑ Полибије 14.7
- ↑ Полибије 14.7
- ↑ Полибије 14.8
- ↑ Ливије 30.11
- ↑ Ливије 30.11
- ↑ Ливије 30.11
- ↑ Ливије 30.11-12
- ↑ Полибије 16.23
- ↑ Полибије 16.23
- ↑ Ливије 30.45