FANDOM


Селеук IV Филопатор (грч. Σέλευκος Δ' Φιλοπάτωρ, око 217—175 пре Христа) је био краљ Селеукидскога царства од 187. пре Христа до 175. пре Христа. За време његове власти царство је било у периоду назадовања, посебно због тешких финансијских обавеза, исплате ратне одштете Риму након Римско-сиријскога рата.

SeleucusIV

Новац Селеука IV Филопатора са натписом (Β)ΑΣΙΛΕΩΣ (ΣΕ)ΛΕΥΚΟΥ

Престолонаследник Уреди

Други је син Антиоха III Великога и Лаодике. Селеуков млађи брат Антиох IV Епифан постао је краљ након његове смрти. Селеуков син Деметрије I Сотер постао је краљ 161. пре Христа. Антиох Велики је након освајања Тракије 196. пре Христа Селеука поставио за сатрапа Тракије. Селеук IV Филопатор је након смрти старијега брата 193. пре Христа именован за наследника свога оца Антиоха III Великога. Антиох Велики је наредио да се поново изгради Лисимахију као базу за Селеука. Селеук је 189. пре Христа постао заједнички владар са оцем.

Римско-сиријски рат Уреди

Учествовао је у Римско-сиријском рату. Покушавао је да заустави римску инвазију 191. и 190. пре Христа. Након повлачења селеукидске војске из Тракије и са Херсонеза командовао је војском у Еолиди.[1] Пустошио је територије градова, који нису хтели да му се предају.[2] Успео је да присили многе поморске градове да му се добровољно предају. Фокеју је успео да заузме уз помоћ издаје. Након тога искористио је Еуменово одсуство, па је опседао 190. пре Христа Пергам.[3] Међутим ахајски најамници на челу са Диофаном успели су смелошћу и бројним испадима да присиле Селеука да дигне опсаду Пергама. [4] У бици код Магнезије 190. пре Христа командовао је левим крилом селеукидске војске.[5] Насупрот њега противничким десним крилом командовао је Еумен II и Атал II. Атал је успео да га победи, па је Селеук морао да бежи до Апамеје у Фригији.[6] Битка се окончала тешким поразом селеукидске војске, а миром из Апамеје Селеукидско царство је изгубило огромне територије у Малој Азији.

Мала Азија Уреди

Након пораза код Магнезије Селеук је командовао селеукидском војском у Малој Азији. Током 189. пре Христа снабдевао је римску војску под командом конзула Гнеја Манлија Вулсона пред почетак Галаћанскога рата.[7] Када је Антиох Велики кренуо 187. пре Христа у поход на исток оставио је Селеука као заменика краља за запад. Када је Антиох Велики умро Селеук је без проблема преузео власт.

Тешки финансијски проблеми Уреди

Селеук није подузимао веће походе за време своје власти. Имао је тежак задатак консолидације царства, а посебно финансија имајући у виду велику ратну одштету, коју је требао да плати Римској републици и Пергаму. Моћ Селеукидскога царства била је за време његове власти у опадању. Пореска оптерећења готово никада раније нису била већа, али ни то није помогло да да плати одштету на време. Та велика потреба за новцем потакла је његовога министра Хелиодора да око 180. пре Христа покуша да опљачка храм у Јерусалиму.

Дипломатија Уреди

Селеук је улагао знатне дипломатске напоре у Грчкој. Његова ћерка Лаодика удала се за македонскога краља Персеја 178/177 пре Христа.[8] Одржавао је контакте са Атином и Родосом. Посебне напоре је улагао да задобије пријатељство Ахајскога савеза, тако да је 185. пре Христа тражио обнову пријатељства и савеза са Ахајцима.[9] Пергамски краљ Еумен II поредстављао је значајнога непријатеља јер су Римљани већину отетих селеукидских територија предали Пергаму. Након мира код Апамеје у Риму се као талац налазио Антиох IV Епифан, али он је уместо брата као таоца послао свога сина Деметрија I Сотера.[10] Са Египтом је углавном одржавао пријатељске односе. Ипак у то време Птолемеј V Епифан припремао се за инвазију Коиле Сирије, али смрт га је спречила да оствари своје намере. Птолемејеве ратне припреме обуставила је Селеукова сестра Клеопатра I Сиријка, која је почела да влада Египтом као регенткиња након смрти супруга Птолемеја V.

Убојство Уреди

Умро је 175. пре Христа. Наводно га је убио његов главни министар Хелиодор, који је намеравао да влада цартвом.[11]Трон је требао да наследи малолетни Деметрије I Сотер, који се као талац тада налазио у Риму. Трона се домогао млађи Селеуков брат Антиох IV Епифан.

Претходи:
Антиох III Велики
Краљ Селеукидскога царства
Селеук IV Филопатор
187–175 пре Христа

Следи:
Антиох IV Епифан

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 37.8
  2. Ливије 37.18
  3. Ливије 37.18
  4. Ливије 37.20-21
  5. Ливије 37.41
  6. Ливије 37.40
  7. Ливије 38.13-15
  8. Полибије 26.7
  9. Полибије 23.4
  10. Апијан Сиријски рат 45
  11. Апијан Сиријски рат 45
Community content is available under CC-BY-SA unless otherwise noted.