Seleuk II Kalinik (grč. Σέλευκος Καλλίνικος, oko 265—225. pre Hrista) je bio kralj Seleukidskoga carstva od 246. pre Hrista do 225. pre Hrista. Sin je Antioha II Teosa. Postao je kralj kada mu je umro otac pod sumnjivim okolnostima. Nakon serije teških poraza u ratu sa Ptolemejem III Euergetom izgubio je veliki deo Seleukidskoga carstva, uključujući i stare prestolnice Seleukiju i Antiohiju. Nakon nekoliko godina vratio je kontrolu nad najvećim delom carstva. Dao je svom bratu Antiohu Hijeraksu zapadne delove Male Azije na upravljanje, ali od 240. pre Hrista morao je da ratuje protiv brata, koji je pokušao da osnuje svoju nezavisnu kraljevinu. Partija i Baktrija su iskoristile nerede i odvojile su se od Seleukidskoga carstva.
Situacija pre 246. pre Hrista[]
Sin je Antioha II Teosa i Laodike.[1] Kada je jula 246. pre Hrista umro Antioh II Teos iza njega je ostala konfuzna dinastička situacija. Imao je dvoje dece iz prvoga braka sa Laodikom. Bili su to Seleuk II Kalinik i Antioh Hijeraks, koji su u to doba živeli u Efezu. Iz drugoga braka sa Berenikom Fernefor (zvanom i Berenika Mlađa), ćerkom Ptolemeja II Filadelfa, imao je petogodišnjega sina, koji je živeo u Antiohiji. Antioh II Teos se odrekao prvo žene Laodike i proterao je u Efez nakon mirovnoga sporazuma sa Ptolemejem II Filadelfom, kojim je okončan Drugi sirijski rat. Mirovni sporazum cementirao je diplomatskim brakom sa Ptolemejevom ćerkom Berenikom Mlađom. Laodika je nakon proterivanja započela sa brojnim intrigama protiv Antioha.
Dinastički sukob[]
Antioh II Teos je 246. pre Hrista nakon smrti Ptolemeja II Filadela napustio Bereniku i jedno vreme je živeo sa Laodikom u Maloj Aziji. Umro je je 246. pre Hrista u Efesu pod misterioznim okolnostima,[2] tako da postoje sumnje da ga je Laodika otrovala. Laodika je tvrdila da je Antioh na samrtničkoj postelji odredio Seleuka II za naslednika.[3] Seleuk II Kalinik je priznat za kralja samo u Seleukidskoj Maloj Aziji, a Berenikin petogodišnji sin je priznat za kralja u srcu carstva.[4] Berenika je odmah tražila pomoć od svoga brata Ptolemeja III Euergeta, koji je te godine nasledio oca.
Laodikin rat (Treći sirijski rat)[]
Treći sirijski rat, nazvan i Laodikin rat započeo je septembra 246. pre Hrista. Ptolemej III Euerget je jurio da pomogne svojoj sestri i njenom sinu. Nije nailazio na otpor jer je taj deo carstva podržavao Berenikinoga sina u borbi za seleukidski tron. Ptolemej je osvojio ne samo celu Siriju, nego i prestolnice Antiohiju na Orontu i Seleukiju na Tigru. Osvojio je područja i preko Eufrata i Tigra. Ptolemej je lako osvojio najveći deo Seleukidskoga carstva bez otpora jer se predstavljao kao zastupnik legitimnih interesa Berenikinoga sina. Međutim Laodikine pristaše su u Antiohiji ubile Bereniku Mlađu i njenoga maloletnoga sina,[5] pa su tako obesmislili Ptolemejevu intervenciju.
Ptolemej se zbog meteža u Egiptu morao povući.[6] To je omogućilo Seleuku II Kaliniku da pod svoju kontrolu vrati veliki deo Seleukidskoga carstva. Izgleda da je do 242. pre Hrista Seleuk Kalinik ponovo kontrolisao teritorije do Eufrata, gde je osnovao grad Kalinik. Za vreme Ptolemejeve invazije započela je prema Arijanu i pobuna u Partiji.[7]
Pokušao je da vrati kontrolu i nad primorskim gradovima, koji su se odmetnuli od njega.[8] Međutim u tim pomorskim operacijama je imao mnogo manje uspeha. Njegova flota je stradala u brodolomu, a on sam je jedva spasio svoj život.[9] Ubrzo je ponovo smogao snage da započne operacije protiv Ptolemeja, ali bio je teško poražen. Ptolemej je osvojio delove Kilikije, Jonije i Pamfilije do 241. pre Hrista. Zauzeo je najveći deo Koile Sirije i antiohijsku luku Seleukiju Pijeriju.
Rat braće (Rat sa Antiohom Hijerksom )[]
Seleukov mlađi brat Antioh Hijeraks je najpre upravljao zapadnim delom Male Azije, a kasnije se ponašao poput nezavisna vladara, iako mu to Seleuk nije priznao. Seleuk II Kalinik je svom bratu ponudio suverenitet njegovih teritorija u zamenu za podršku u ratu sa Ptolemejem Euergetom.[10] Antioh Hijeraks je odbio ponudu, jer se nadao da će celo Seleukidsko carstvo biti njegovo.[11] Zbog toga nije pomogao brata, nego je krenuo da ratuje protiv njega. Seleuk II Kalinik se našao u ratu na dva fronta, sa svojim bratom i sa Ptolemejem Euergetom.
Daljnja dešavanja su jako slabo poznata. Nakon okončanja Trećega sirijskoga rata i sklapanja desetogodišnjega mira sa Ptolemejem[12] mogao je da ratuje samo protiv brata. U početku je bio uspešan i pobedio je Antioha u velikoj bici u Lidiji. Nakon toga zauzeo je gotovo celu Lidiju sem Sarda i Efeza. Vladari Ponta i Kapodokije Mitridat II od Ponta i Arijarat III bili su tradicionalni seleukidski saveznici, ali u tom ratu stali su na stranu uzurpatora. U drugoj bici kod Ankire (Ankare) 240/239. pre Hrista u Galatiji Antioh Hijeraks je imao mnogo galskih najamnika i pored toga podržavao ga je Mitridat II od Ponta. Seleuk Kalinik je izgubio bitku, poginulo mu je 20.000 vojnika, a i sam je jedva pobegao.
Rat u Partiji[]
Seleuk je poduzeo jedan pohod na istok sa namerom da ponovo pokori pobunjenu Partiju. Baktrija i Partija su iskoristile nerede u Seleukidskom carstvu i odvojile su se. Partija za razliku od Baktrije, nije više bila helenistička država. Seleuk je dosta dugo tolerisao nezavisnost pobunjenih provincija. Čaša je prelila meru kada je Partija osvojila i Hirkaniju. Seleuk II Kalinik se pomirio sa gubitkom Baktrije, ali je nastojao da vrati Partiju pod svoju vlast, pa je zbog toga sklopio savez sa Diodotom I. Savez je cementiran diplomatskim brakom Diodota i Seleukove sestre. Kralj Partije Arsak I pobedio je Seleuka u jednoj velikoj bici.[13] Ta bitka se dugo slavila u Partiji kao dan nezavisnosti. Seleuk je nakon toga morao da se vrati na zapad zbog novih nemira. Arsak I je iskoristio predah da izgradi nove tvrđave, ojača gradove i regrutuje novu vojsku.[14]
Nastavak rata dvojice braće[]
Nakon Seleukova poraza u Maloj Aziji i njegove zauzetosti ratom na istoku Atal I i Antioh Hijeraks su nastavili da se bore za kontrolu Male Azije. Atal I je bio uspešniji, tako da je uspostavio kontrolu nad najvećim delom Male Azije do Taur planina. Antioh Hijeraks se nakon poraza okrenuo ponovo protiv svoga brata. Nastavio se rat dvojice braće, ali o tim događaima ima malo informacija. Rat je okončan odlučnom Seleukovom pobedom u Mespotamiji. Antioh Hijeraks se nakon toga sklonio u Kapadokiji kod svoga tasta Artamena.[15] Odatle je pobegao na Ptolemejev dvor, ali Ptolemej ga je utamničio, jer je nastojao da održava dobre odnose sa Seleukom Kalinikom.[16] Antioh Hijeraks je kasnije pobegao iz zatvora. Atal I je zauzeo gotovo sve seleukidske teritorija u Maloj Aziji.
Smrt[]
Seleuk je pokušao da vrati pod svoju kontrolu teritorije, koje je Atal preuzeo. Za vreme toga pohoda slučajno je pao sa konja i poginuo je 225. pre Hrista.[17] Vladao je 21 godinu. Nasledio ga je stariji sin Seleuk III Keraun, koji je ubijen nakon samo dve godine vlasti. Tada je na vlast došao mlađi sin Antioh III Veliki.
| Prethodi: Antioh II Teos |
Kralj Seleukidskoga carstva Seleuk II Kalinik 246–225 pre Hrista |
Sledi: Seleuk III Keraun |
Literatura[]
- Justin
- Pausanija
- Apijan, Sirijski ratovi
- The Cambridge Ancient History, Volume 7, Part 1: The Syrian/Egyptian wars and the new kingdoms of Asia Minor, H.Heinen, 2008
- J.D. Grainger, A Seleukid prosopography and gazetteer, BRIL 1997, ISBN 9004107991 Link