Статуа Кибеле из Никеје у Битинији, сада у Истанбулском археолошком музеју
Публије Корнелије Сципион Насика (лат. Publius Cornelius Scipio Nasica, 227—171. пре Христа) био је римски политичар, војсковођа, правник и конзул 191. пре Христа. Покорио је Боје и одузео им пола територије за насељавање римских колониста. Био је изабран за најплеменитијега Римљанина и као такав дочекао је и примио 204. пре Христа кип Велике Мајке (Кибеле). Син је истакнутога конзула Гнеја Корнелија Сципиона.
Породица Сципиона[]
Син је Гнеја Корнелија Сципиона Калва, који је заједно са братом Публијем Корнелијем Сципионом погинуо у Хиспанији 211. пре Христа. Надимак Насика значи шиљаст нос. Сципион Африканац му је брат од стрица.
Најплеменитији Римљанин[]
По први пут се помиње при крају Другога пунскога рата 204. пре Христа када још увек није био у доби да би постао квестор.[1] Сенат је требао да одреди ко је достојан да дочека долазак кипа Велике Мајке, тј богиње Кибеле.[2] Требали су да изаберу ко је најбољи и најплеменитији Римљанин и избор је пао на Сципиона Насику.[3] Сципион Насика је у Остији заједно са матронама дочекао долазак кипа Велике Мајке, који је транспортован из Пергама. Сципион је лично примио кип од свештеница на броду и онда га предао матронама, које су кип однеле на Палатин у Риму.[4]
Прве дужности[]
Током 200. пре Христа био је заједно са Титом Квинкцијем Фламинином и Гајом Теренцијем Вароном члан трочлане комисије задужене за попуњавање Венусије новим колонистима.[5] Венусија је изгубила много људства за време Другога пунскога рата. Именован је за курулнога едила 196. пре Христа. Заједно са другим едилом Гнејом Манлијем Вулсоном организовао је много величанственије римске игре него што је било уобичајено, а понављао их је три пута.[6]
Успеси у Хиспанији[]
Именован је 194. пре Христа за претора Даљње Хиспаније, исте године када је Сципион Африканац именован за конзула.[7] Успешно је ратовао у Даљњој Хиспанији јужно од Ебра, тако да је на римску страну прешло 50 градова.[8] У исто време северно од Ебра изгинуло је пола римске војске. Сципион Насика је остао на дужности током 193. пре Христа као пропретор. Ратовао је са Лузитанцима, који су пустошили велики део Даљње Хиспаније. Једном приликом напао их је кад су се враћали из похода натоварени великим пленом и ометени са много опљачкане стоке.[9] Након дуготрајне битке победила је одморнија римска војска и натерала Лузитанце у бег.[10]
Покорио Боје и отео им пола територија[]
Уз велики политичку подршку Сципиона кандидовао се 192. пре Христа за конзула,[11] али победио је Луције Квинкције Фламинин. Поново се кандидовао 191. пре Христа и тада је изабран за конзула заједно са Манлијем Ацилијем Глабрионом.[12] Сципион Насика је као провинцију добио Италију,[13] односно Цисалпинску Галију.[14] Од 194. пре Христа до 192. пре Христа оба конзула су била ангажована на северу Италије и то је показивало колико је Рим имао проблема са галима.[15] Током 192. пре Христа Боји су почели да показују знакове распада, тако да је њихов Сенат понудио предају. Сципион Насика је током 191. пре Христа победио у великој бици Боје и заузео им логор.[16] Боји су се након битке капитулирали и предали су таоце.[17] Корнелије Сципион Насика им је отео готово пола територија и одредио га за колонизацију.[18] По свој прилици радило се о бољој , плоднијој и приступачнијој половини територије Боја.[19] Према Полибију и Страбону Боји су истерани потпуно са својих територија.[20]
Оспоравање тријумфа[]
Публије Корнелије Сципион Насика је очекивао тријумф, па је распустио војску и рекао им да се окупе у Риму на дан тријумфа.[21] У Сенату је тражио тријумф, али један од народних трибуна Публије Семпроније Блес сматрао је да треба да одложе тријумф. Тврдио је да су ратови са Лигурима уско повезани ратовима са Бојима, јер једни другима пружају узајамну помоћ, а Сципиона Насику је оптужио да је распустио војску уместо да је послао помоћ Квинту Минуцију Терму, који је три године водио неодлучан рат са Лигурима.[22] Тражио је да Насика најпре покори Лигуре, па тек онда тражи тријумф, али Насика је указао да он као провинцију није добио Лигурију и да је тражио тријумф због покоравања Боја, тврдећи да их је побио 25.000.[23] Сенат му је након тога једногласно одобрио тријумф.[24]
Касније дужности[]
Током 187. пре Христа бранио је свога рођака Луција Корнелија Сципиона Азијатика, кога је Катон Старији оптужио да је присвојио новац након победе у бици код Магнезије у Римско-сиријском рату против Антиоха Великога.[25] Сципион Насика се два пута неуспешно кандидовао за цензора. Током 183. и 182. пре Христа био је члан комисије за насељавање Аквилеје. Последњи пут се помиње 171. пре Христа када су га хиспански депутати именовали за адвоката у процесу против римских претора, који су пљачкали и изнуђивали новац од римских савезника у Хиспанији.[26]
Познати правник[]
Био је познати правник, па је добио кућу у центру Рима, крај Сената, да би био доступнији и сеанаторима и народу. Отац је Публија Корнелија Сципиона Насике Коркула, који је био главни противник Катона Старијега и његове политике уништења Картагине.
| Претходи: Луције Квинкције Фламинин и Гнеј Домиције Ахенобарб |
Конзул Римске Републике заједно са Манлијем Ацилијем Глабрионом 191. пре Христа |
Следи: Луције Корнелије Сципион Азијатик и Гај Лелије
|
Литература[]
- Тит Ливије
- Полибије,Историје
- W. V. Harris, “Roman Expansion in the West” in The Cambridge Ancient History (Cambr. Univ. Press, 1989), vol. 8, ISBN 0 521 23448 4
Референце[]
- ↑ Ливије 29.14
- ↑ Ливије 29.14
- ↑ Ливије 29.14
- ↑ Ливије 29.14
- ↑ Ливије 31.49
- ↑ Ливије 33.25
- ↑ Ливије 34.42-43
- ↑ Ливије 35.1
- ↑ Ливије 35.1
- ↑ Ливије 35.1
- ↑ Ливије 35.10
- ↑ Ливије 35.24
- ↑ Ливије 36.2
- ↑ Ливије 36.36
- ↑ Harris CAH 8 стр. 112
- ↑ Ливије 36.38
- ↑ Ливије 36.38-39
- ↑ Ливије 36.39
- ↑ Harris CAH 8 стр. 113
- ↑ Harris CAH 8 стр. 113
- ↑ Ливије 36.39
- ↑ Ливије 36.39
- ↑ Ливије 36.40
- ↑ Ливије 36.39
- ↑ Ливије 38.58
- ↑ Ливије 43.2
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]