Публије Деције Мус (лат. Publius Decius Mus, до 340. пре Христа) је био римски конзул 340. пре Христа. Истакао се као војни трибун у Првом самнитском рату када је спасио целу једну римску конзуларну војску, која је упала у самнитску заседу. За време Латинскога рата 340. пре Христа жртвовао се да би римска војска победила. Његов син Публије Деције Мус (конзул 312. пре Христа) жртвовао се на исти начин 295. пре Христа, али Форсат сматра да је други догађај истиниит, а да догађај из 340. пре Христа представља нехисторијски дублет жртвовања у име победе.[1]
Погибија Публија Деција Муса, рад П. П. Рубенса
Спасава целу једну војску у у Првом самнитском рату[]
Учествовао је као војни трибун у Првом самнитском рату (343. пре Христа до 341. пре Христа) под заповедништвом конзула Аула Корнелија Коса. Конзул Корнелије је своју војску неопрезно повео кроз једну долину у шуми.[2] Наједном су приметили да се налазе у замци, односно да су Самнити заузели положаје изнад долине.[3] Публије Деције Мус је тада спасио римску војску предложивши конзулу спасоносно решење. Публије Деције се са изабраном војском попео до врха, који је био изнад самнитских положаја.[4] Након тога конзул Аул Корнелије Кос је извукао осталу војску из клопке. Самнити нису смели да нападну римску војску, јер би се изложили нападу Децијеве војске са врха.[5]
Пробој до главнине војске и победа над Самнитима[]
Када се спасила главнина конзулове војске Самнити су опколили брдо на коме је био Публије Деције Мус. Публије је приметио да се Самнити јако лоше држе војне вештине. Опколили су брдо, али нису се осигурали палисадама или бедемом. Римљани под заповедништвом Публија Деција су ноћу напали непријатељски логор, који је био јако лоше обезбеђен.[6] Извршили су пробој до главнине војске, са којом су се поново спојили.[7] Када је дошао до конзула Публије га је замолио да одмах нападну Самните са целом војском. [8] Знао је да су Самнити растурени. Конзул Аул Корнелије Кос и Публије Деције су напали Самните, заузели им логор и потукли до ногу.[9] Конзул је након битке Публија Деција наградио златним венцем и са 100 волова.[10]
Конзул у Латинском рату[]
Током 340. пре Христа за конзуле су изабрани Публије Деције Мус и Тит Манлије Торкват. Латини су започели рат са Римљанима тражећи да и они бирају сенаторе и једнога конзула. Тит Манлије Торкват и Римски сенат су то одбили и објавили рат Латинима. био је то Латински рат, који је трајао од 340. пре Христа до 338. пре Христа. Два конзула су успоставила сурову дисциплину, а Тит Манлије Торкват је погубио чак и свога сина због мањега прекршаја дисциплине. Два конзула су повела две конзулске војске, па су се након сједињења са војском Самнита улогорили крај Капуе.[11] Са друге стране су били Латини и њихови савезници. Наводно се обојици конзула показала визија, по којој ће победити она страна чији се војсковођа жртвује.[12] Два конзула су се договорила да се жртвије онај од њих двојице на чијој страни војска започне са повлачењем.
Жртвује се у бици код Везува[]
Битка између Латина и римске војске одиграла се 340. пре Христа у подножју Везува. Тит Манлије Торкват је командовао десном, а Публије Деције Мус левом страном.[13] Када се део његовога крила почео повлачити Публије Деције Мус је позвао врховног свештеника (понтифекс максимус) Марка Валерија и затражио да му каже речи са којима ће себе жртвовати за победу.[14] Након тога Публије Деције је опасао тогу на ритуалан начин и са оружјем и на коњу јурноу је усред непријатељске гомиле.[15] Напао је бојне знаке латинске војске, а затим је напао непријатеље. До тренутка када је већ био оборен многим копљима изазвао је страх и пометњу у латинској војсци.[16] Преокренуо се ток битке и римска војска је победила.
Критичка анализа[]
Гари Форсајт сматра да тај догађај представља нехисторијски дублет сличнога догађаја, који се десио 295. пре Христа, када се његов син Публије Деције Мус (конзул 312. пре Христа) жртвовао на исти начин.[17] Други догађај се по свој прилици десио, али догађај из 340. пре Христа аналисти су по свој прилици украсили лажим жртвовањем Публија Деција Муса.
Литература[]
- Тит Ливије
- Gary Forsythe, A Critical History of Early Rome, From Prehistory to the First Punic War, 2005,ISBN 0-520-22651-8
Референце[]
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]
<nowiki>Убаци необликован текст овде</nowiki>