FANDOM


Публије Вентидије Бас (лат. Publius Ventidius Bassus) је био истакнути римски војсковођа и политичар. Био је конзул замена 43. пре Христа. Постигао је значајне победе у рату против Парћана и током 39. и 38. пре Христа вратио је Малу Азију и Сирију, коју су Парћани заузели током 40. пре Христа.

Coin MarcAntony Ventidius

Марко Антоније на новцу кога је ковао Вентидије, пише P VENTIDI, PONT IMP

Рани живот Уреди

Син је Публија Вентидија, који није био широко познат. Вентидије Бас је рођен у Пиценуму,[1] по свој прилици у Аскулу или Ауксимију. Модерни историчари сумњају у његово ниско порекло како се иначе тврди у античким изворима. По први пут помиње се за време Савезничкога рата 89. пре Христа, када је као мали дечак био заједно са својом мајком спровођен у тријумфалној поворци.[2][3] Као заробљеник спровођен је у Риму испред кочија Помпеја Страбона.[4][5] Дион Касије помиње да се он борио против Римљана, а Гелије тврди да је био дечак. У млађим годинама био је толико сиромашан да је радио као гонич мула, али временом је стекао довољан иметак да је могао да прода муле.[6] Касније су многи били љубоморни на скоројевића тако нискога порекла.

За време ЦезараУреди

Привукао је Цезарову пажњу још за време Галских ратова. Изгледа да је најпре радио за војску као гонич мула. За време Цезаровога грађанскога рата још се више истицао, тако да га је Цезар именовао за сенатора изгледа 47. пре Христа. Вентидије је ратовао под командом Гаја Јулија Цезара. Изабран је за народнога трибуна 46. или 45. пре Христа. Цезар је пре убојства одредио ко ће да буде на којој функцији током следећих година. Вентидија је предвидео за претора за 43. пре Христа.[7]

У служби Марка Антонија Уреди

Цицерон је почетком 43. пре Христа пре битке код Мутине био веома суров према пријатељима Марка Антонија, па је Вентидије онда побегао у колоније, које је основао Цезар.[8] Ту је узео две легије и онда је кренуо на Рим да ухвати Цицерона.[9] Међутим Цицерон је напустио Рим на вести о Вентидијевом кретању према Риму. Вентидије је међутим кренуо према Марку Антонију, али Октавијан и Хирције су му препречили пут, па је он дошао у Пиценум и сакупио је још једну легију.[10] Марко Антоније је након пораза код Мутине отишао према Алпима.

Конзул Уреди

Гај Вибије Панса Цетронијан је пред смрт дао до знања Октавијану да му сенат ради о глави и да ће се првом приликом окренути против њега. Октавијан је због тога након пораза Марка Антонија код Мутине настојао да се измири са Антонијем.[11] Када се Октавијан улогорио крај Вентидија, који је имао три легије тада не само да га није нападао, него га је пустио да оде на миру.[12] Вентидије је схватио да Октавијан даје јасне знакове склоности помирењу, па је са тим вестима о Октавијану отишао код Антонија.[13] Марку Антонију се поред 3 Вентидијеве легије касније придружио Марко Емилије Лепид са 7 легија.[14] Октавијан, Марко Антоније и Марко Емилије Лепид оформили су Други тријумвират. Они су за конзуле замене за 43. пре Христа именовали Вентидија и Гаја Карината.[15] У Риму је уследила проскрибција, а једна од жртава био је Цицерон.

Перусијски ратУреди

Током 42. пре Христа Октавијан и Марко Антоније напустили су Рим да би гањали Цезарове убојице Марка Јунија Брута и Гаја Касија Лонгина. Вентидије је био именован за намесника Трансалпинске Галије (Галије Комате).[16] Према Касије Диону Вентидије и Квинт Фуфије Кален нису дозволили пролаз Цезаровим ветеранима до Хиспаније и то је био један од повода Перусијскога рата.[17] Међутим Апијан даје много опширнији приказ Перусијскога рата изгледа на основу поуздане изгубљене историје Гаја Асинија Полиона. Октавијан се 41. пре Христа вратио у Рим, да би поделио земљу Цезаровим ветеранима, али приликом поделе земље свадио се са Фулвијом и Луцијем Антонијем, јер Антонијевим ветеранима није осигурао одговарајући део.[18] Фулвија се удружила са Луцијем Антонијем и супростављала се Октавијану. Тај сукоб је ескалирао у Перусијски рат. Луције Антоније се нашао опкољен у Перусији, а Октавијан га је опседао. Вентидије Бас, Гај Асиније Полион и Луције Мунације Планк дошли су да Луција Антонија ослободе опсаде,[19] али највећи проблем је био да су Бентидије Бас и Асинија Полион чекали команду од одсутнога Марка Антонија и зато су са оклевањем кретали у акцију.[20] Рат се окончао предајом Луција Антонија у Перусији.

409px-Cremona, museo civico, busto di quinto labieno partico, primi decenni del ii secolo d.c. 01

Квинт Лабијен

Ослобађа од Парћана Малу Азију и КиликијуУреди

Након закључења споразума у Мисенуму 39. пре Христа између Октавијана, Марка Антонија и Марка Емилија Лепида Антоније је послао Вентидија са неколико легија да поврати контролу над територијама,[21] које су Парћани под командом Квинта Лабијена заузели током 40. пре Христа.[22] Чим се појавио у Малој Азији изненадио је Квинта Лабијена, који је тада располагао само са малом локалном војском.[23] Вентидије је Лабијена избацио из Мале Азије и гањао га до Сирије.[24] Претекао га је на планинама Таур и спречио га је да их пређе, па је Лабијен ту причекао парћанску војску, а Вентидије своју тешку пешадију.[25] Када је Вентидију стигло појачање Лабијену је стигла тешка коњица, па се Вентидије онда повукао на виши терен.[26] Вентидије је научио на Красовим грешкама у бици код Каре, па је имао довољно стрелаца и праћкаша, а узвишенијим тереном је настојао да анулира предност парћанских коњаника стрелаца. Парћани су кренули у напад узбрдо, али изгубили су битку и много војске, а преживели су пред Вентидијем бежали до Киликије.[27] Након тога неуспешно су покушавали да беже користећи се заклоном ноћи, али већина је страдала у заседама, које им је Вентидије припремио. Квинт Лабијен је погинуо. Вентидије је на тај начин ослободио и Киликију.[28]

Враћа Сирију под римску власт Уреди

Када је заузео Киликију Вентидије је напред послао Помпедија Силона са коњицом према Аману, али Силон није могао да пређе добро брањена Киликијска врата.[29] Вентидије је правовременим доласком спасио Силона, успео је 39. пре Христа да изненади парћански гарнизон под командом најспособнијега парћанскога војсковође Франипата[30] и да заузме Киликијска врата.[31] Након пада Киликијских врата Парћани су напустили Сирију и препустили је без битке.[32] Антигон Хасмонејац је уз помоћ парћанске војске и Пакора преузео власт у Јудеји 40. пре Христа, али Вентидије је заузео и Палестину.[33] Вентидије је осим тога утерао велики данак од оних, који су пре тога помагали Пакора, а радило се о набатејском краљу Малиху, јудејском краљу Антигону Хасмонејцу, Антиоху I од Комагена.[34] Марко Антоније је о Вентидијевим победама обавештен док се налазио у Атини.[35]

Coin of Pacorus I of Parthia

Пакор I од Партије


Победа код Кирестике Уреди

Пакор I, син парћанскога краља Орода II, припремао је почетком 38. пре Христа офанзиву са циљем да врати контролу над Сиријом.[36] Римска војска је још увек била расштркана по различитим зимовницима, па је Вентидије прибегао обмани, којом је навукао Пакора да одабере дуљи пут, а то је омогућило Вентидију да добије на времену да окупи војску.[37] Парћанска војска је очекивала проблеме при или непосредно након преласка Еуфрата, а како се то није десило попустила је дисциплина. До битке између две војске дошло је у Сирији код Кирестике 38. пре Христа.[38] Вентидије је сачекао парћанску војску на обронцима. Поново је био у предности да коњанике стрелце напада док се они пењу, а онда их без проблема потисне низ падину.[39] У бици код Кирестике парћанска војска је поражена, а погинуо је и Пакор.[40] Вентидије је том победом осигурао римске источне провинције. Осветио је велики римски пораз у бици код Каре и Парћане је поново затворио у Медију и Месопотамију.[41]

Тријумф Уреди

Бојао се љубоморе Марка Антонија, па након победе над Парћанима није кренуо на саму Партију, него је кренуо да се обрачуна са побуњеницима.[42] Опседао је у Самосати Антиоха I од Комагене.[43] Када је Антиох предложио да плати 1.000 таланата онда га је Вентидије послао да преговара са Марком Антонијем.[44] Међутим Антоније је желео да он оконча бар неку акцију, па је Вентидија послао у Рим, а сам је неуспешно наставио опсаду, а након дуљега времена пристао је на 300 таланата одштете. Вентидије је по повратку у Рим прослављао тријумф због победе над Парћанима.[45] Нема вести о његовој смрти, али по свој прилици умро је пре битке код Акцијума 31. пре Христа.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Касије Дион 43.51
  2. Гелије 15.4
  3. Касије Дион 43.51
  4. Касије Дион 43.51
  5. Гелије 15.4
  6. Гелије 15.4
  7. Касије Дион 43.51
  8. Апијан Грађански ратови 3.66
  9. Апијан Грађански ратови 3.66
  10. Апијан Грађански ратови 3.66
  11. Апијан Грађански ратови 3.80
  12. Апијан Грађански ратови 3.80
  13. Апијан Грађански ратови 3.80
  14. Апијан Грађански ратови 3.84
  15. Касије Дион 47.15
  16. Касије Дион 48.10
  17. Касије Дион 48.10
  18. Касије Дион 48.5
  19. Апијан Грађански ратови 5.33
  20. Апијан Грађански ратови 5.33
  21. Касије Дион 48.39
  22. Плутарх Антоније 33
  23. Касије Дион 48.39
  24. Касије Дион 48.39
  25. Касије Дион 48.39
  26. Касије Дион 48.40
  27. Касије Дион 48.40
  28. Касије Дион 48.40
  29. Касије Дион 48.41
  30. Плутарх Антоније 33
  31. Касије Дион 48.41
  32. Касије Дион 48.41
  33. Касије Дион 48.41
  34. Касије Дион 48.41
  35. Плутарх Антоније 33
  36. Касије Дион 49.19
  37. Касије Дион 49.19
  38. Касије Дион 49.20
  39. Касије Дион 49.20
  40. Касије Дион 49.20
  41. Плутарх Антоније 34
  42. Плутарх Антоније 34
  43. Плутарх Антоније 34
  44. Плутарх Антоније 34
  45. Плутарх Антоније 34
Community content is available under CC-BY-SA unless otherwise noted.