Ptolemej Soter

Ptolemej I Soter (grč. Πτολεμαῖος Σωτήρ, 367—283. pre Hrista.) je osnivač dinastije Ptolemejida, koja je vladala Egiptom do rimskog osvajanja Egipta. Bio je general Aleksandra Makedonskoga, satrap Egipta, a od 305. pre Hrista kralj Egipta. Osnivač je najveće biblioteke antičkoga sveta Aleksandrijske biblioteke.

Ptolemej Soter

Aleksandrov prijatelj

Ptolemejev otac je Lag, a majka Arsinoja. Postojale su glasine da je Filipov nelegitimni sin. Moguće je da je te glasine raširio sam Ptolemej ili neko od njegovih pristaša, da bi ojačali njegovu reputaciju i njegovo polaganje prava na kraljevstvo. Ptolemej je bilo uobičajeno makedonsko ime toga doba. Bio je izgleda jedan od makedonskih dvorjama, kraljevskih paževa i blizak saradnik i prijatelj mladoga Aleksandra Makedonskoga. Kraljevski paževi su bili sinovi makedonskih plemića, koje je Filip II Makedonski zajedno odgajao sa ciljem da dobro istrenira buduće vođe i generale Makedonije. S druge strane bili su i taoci da bi se sprečila pobuna plemstva protiv kralja. Oni bi ručali zajedno sa kraljem, pratili su ga u lov, brinuli se za njegove konje i služili su kralju i kao sluge i kao telohranitelji.

Među kraljevskim paževima su pored Ptolemeja po svoj prilici bili i Hefestion, Nearh, Harpal i Filota Parmenionov. Bilo je to jezgro grupe, koja je zajedno studirala kod Aristotela u Mijezi 342. pre Hrista. Ti studiji izgleda da su prestali nakon 340. pre Hrista, kada je Filip opsedao Perint i Bizantij, a Aleksandar Makedonski vršio dužnost regenta.

Filip proteruje Ptolemeja i druge Aleksandrove prijatelje

Kada se Filip II Makedonski ponovo oženio došlo je do zahlađenja odnosa između njega i Aleksandra Velikoga. Filip je planirao da oženi svoga maloumnoga sina Filipa Arhideja za ćerku karijskoga satrapa Piksodara, ali Aleksandar se osetio ugroženim pa se on ponudio Piksodarovoj ćerci. Filip II Makedonski se zbog toga razljutio, pa je proterao iz Makedonije Aleksandrove prijatelje Ptolemeja, Erigija, Nearha, Laomedona i Harpala. Aleksandar je nakon toga jedno vreme živeo u Iliriji.

Aleksandar Makedonski postaje kralj

Kada je 336. pre Hrista ubijen Filip II Makedonski tada je Aleksandar Makedonski pozvao svoje prijatelje da se vrate. Ptolemej je po svoj prilici učestvovao u ratu sa Tebom 335. pre Hrista, pošto Arijan citira Ptolemeja kao svoj izvor informacija za te događaje.

Novac sa Aleksandrovim likom. Kovao ga je Ptolemej

Učestvuje u hvatanju Besa

Kada je Filota Parmenionov propustio da obavesti Aleksandra o jednoj zaveri bio je optužen i pogubljen, a iz predostrožnosti smaknut je i njegov otac Parmenion. Nakon Filotinog pogubljenja Ptolemej postaje jedan od Aleksandrovih najistaknutijih generala.

Aleksandar je krenuo za Besom u Baktriju. Bes se povukao u Sogdijanu, preko reke Oks, a dvojica njegovih generala Spitamen i Datafern rekli su Aleksandru da će predati Besa, ako pošalje manju jedinicu. Aleksandar je poslao Ptolemeja. Arijan navodi dve različite priče o tome kako je uhvaćen Bes. Prema Ptolemejevoj verziji Spitamen i Datafern su se predomislili, pa je on morao da opkoljava jedno naselje. Obećao je stanovništvu da im neće učiniti ništa ako predaju Besa, što su oni i učinili. Arijan pominje i drugu verziju, koju je preneo od Aristobula, a po toj verziji Spitamen i Datafern su zaslužni za hvatanje Besa i predali su ga vezanog Ptolemeju.

U indijskom pohodu

Posebno se istakao prilikom opsade Aornske stene zimi 327-326 pre Hrista. Ta stena je izgledala neosvojiva. Susedna plemena ponudila su da povedu Makedonce putem, kojim se može doći do pozicije sa koje se stena može napasti. Aleksandar Veliki je odabrao Ptolemeja za vođu grupe vojnika, koja je trebala osigurati i utvrditi taj položaj. Aleksandar je sledećega dana napadao stenu iz drugoga smera, ali nije bio uspešan, pa se povukao. Indijci su nakon toga napadali Ptolemeja Sotera i pokušali su da sruše njegovu utvrdu, ali Ptolemej se održao, a Indijci su se povukli. Aleksandar je ponovo pokušao i uspeo je da spoji snage sa Ptolemejem. Sa te pozicije Aleksandar je počeo da gradi ogromne nasipe da bi dosegao vrh. Indijci su se prepali pa su krenuli da pregovaraju nastojeći da umaknu tokom pregovora. Aleksandar i Ptolemej su tada zauzeli stenu.

Diodor i Kurcije Ruf pominju jednu čudnu priču, o tome kako su Brahmani namazali svoje mačeve zmijskim otrovom, pa je Ptolemej bio na taj način ranjen zmijskim otrovom. Aleksandar je brinuo za Ptolemeja i dok je spavao u njegovom šatoru u snu mu se pojavila biljka koja je protivotrov. Uz pomoć te biljke oporavili su se ne samo Ptolemej, nego i ostali ranjenici.

Povratak u Persiju

Aleksandar je 324. pre Hrista nagovorio 80 do 90 vodećih makedonskih oficira da se ožene Persijankama. Ptolemej se tada oženio Artabazaovom ćerkom Artakamom. Pošto se kasnije ništa nije čulo o Artakami pretpostavlja se da se rastavio od nje nakon Aleksandrove smrti. Održavao je vezu sa Tais, koja mu je rodila bar troje dece. Nekoliko meseci nakon masovnog venčanja u Suzi Hefestion je umro. Ptolemej je proglašen za edeatra. Ptolemej se istakao 324. pre Hrista u ratu sa Kosejcima.

Podela u Vavilonu 323. pre Hrista

Aleksandar Veliki je na samrti svoj prsten predao Perdiki. Kada je Aleksandar umro postavilo se pitanje nasleđa, pa su se u Vavilonu okupili najbliži Aleksandrovi generali, prijatelji i telohranitelji. Perdika je govorio da država i vojska treba vođu, o kome se trebaju dogovoriti. Nearh je smatrao da samo član kraljevske familije treba da vlada i predlagao je da kralj postane Herakle, Aleksandrov nezakoniti sin sa Barsinom. Pošto je Nearh bio oženjen Barsininom ćerkom njegov predlog nije naišao na odobravanje. Ptolemej Soter je predložio da uži krug telohranitelja donese odluku. Međutim većina nije prihvatila Ptolemejev predlog, jer bi on pretpostavljao vođstvo nekoga van kraljevske porodice. Pešadijski general Meleager predložio je maloumnoga Filipa Arhideja za kralja. Taj predlog užasnuo je Perdiku, Ptolemeja i druge zapovednike konjice. Ipak nakon dulje krize i gotovo rata između dve frakcije došlo se do kompromisnoga predloga. Za kralja je proglašen Filip III Aridej, sin Filipa II Makedonskoga. Ukoliko Roksana rodi muško dete tada ono postaje kralj Aleksandar IV Makedonski. Perdika je izabran za regenta. Perdika dobija pravu vlast i vlada u ime dva kralja, sve dok oni nisu sposobni. Podeljene su i satrapije, a Ptolemej je postao satrap Egipta.

Satrap Egipta

Ptolemej je podelom u Vavilonu 323. pre Hrista postao satrap Egipta. Dotadašnji najmoćniji čovek u Egiptu, Kleomen iz Naukratisa postao je drugi u egipatskoj satrapiji. Tim sistemom Perdika je nameravao da drži Ptolemeja pod kontrolom. Ptolemej je verovatno sam odabrao Egipat, jer je Egipat u to doba bio izuzetno bogat. Ptolemej je kao centar svoje satrapije odabrao Memfis. Lako se obračunao sa Kleomenom iz Naukratisa , koji je bio satrap pre njega. Kleomenova vlast je primer korumpirane vladavine. Gotovo svi delovi egipatskoga društva bili su protiv Kleomena. Vojnicima je zakidao na zaradama, iznuđavao je novac od sveštenika preteći zatvaranjem njihovih hramova. Trgovci su morali da plaćaju veoma velike izvozne carine. On je svuda pljačkao i zgrtao ogromno bogatstvo. Kada ga je Ptolemej pogubio niko se u Egiptu nije bunio. Međutim Ptolemej je pogoršao svoje odnose sa Perdikom, jer je Perdika očekivao da može da iskoristi Kleomena protiv Ptolemeja. Tada se Ptolemej domogao velike Kleomenove blagajne u kojoj je bilo 8.000 talanata. Postao je popularan jer je ubio omrznutoga tirana.

Osvajanje Kipra i Kirenaike

Egipat je bio pustinjom geografski odvojen od ostaloga sveta i na istoku i na zapadu. Međitim mogao se napasti sa mora i tada bi Aleksandrija bila izložena. To je bio razlog zašto je Ptolemej odabrao Memfis za glavni grad, a tu je preneo i Aleksandrovo telo. Da bi branio Aleksandriju i Egipat sa mora morao je održavati dobre odnose sa Kiprom. Ptolemej je odmah sklopio savez sa kraljevima Kipra. Do 321. pre Hrista Kipar je bio u egipatskoj sferi uticaja. Demetrije Poliorket je zauzeo Kipar 306. pre Hrista, ali Ptolemej je vratio Kipar pod svoj uticaj 295. pre Hrista. Nakon toga Kipar je bio u egipatskoj sferi uticaja do 50. pre Hrista.

Kirenaika je predstavljao grčku koloniju, koja je bila egipatski sused na zapadu. Politički sukobi unutar Kirene doveli su do građanskoga rata. Demokrate proterane iz Kirene dobili su pomoć od Spartanca Timbrona. Timbron im je pomagao sa ciljem da se sam domogne vlasti u Kireni. Timbron je osvojio Kirenu, ali kada su se oni pobunili izbio je Kirenski rat. Za vreme jedne od opsada Kirene demokrate su isterale aristokrate iz grada. Aristokrate su onda tražile pomoć od Ptolemeja. Ptolemej je uputio vojsku, pod zapovedništvom Ofele, koji je pobedivši Timbrona stekao kontrolu nad Kirenom. Ptolemej Soter je dao novi ustav Kireni, ali zadržao je kontrolu nad njima. Kirena je postala umerena oligarhija sa 10.000 građana, a Ptolemej je postao doživotni general Kirene i imao je pravo da bira građane i članove senata. U Kireni je ostao veliki egipatski garnizon.

Ptolemej krade Aleksandrovo mrtvo telo

Aridej je nakon Aleksandrove smrti 323. pre Hrista dobio zadatak da pripremi kočije i Aleksandrovo telo za sahranu. Gotovo dve godine se u Vavilonu pripremalo Aleksandrovo telo za prevoz kući. Neki od antičkih izvora kažu da je Aleksandar trebao biti sahranjen u oazi Siva u Libijskoj pustinji. To je malo verovatno da bi se sahranio na tako dalekom i nepristupačnom mestu. Pausanijeva verzija izgleda najverovatnija. Po njoj je Aleksandar trebao biti sahranjen u Egi (Vergini) u Makedoniji, na tradicionalnom mestu gde su se sahranjivali makedonski kraljevi. Aridej je odlučio da odveze Aleksandrovo telo u Egipat,a kada je Perdika saznao da je Aridej skrenuo sa zadatoga puta i krenuo prema Egiptu pokušao je da ga spreči. Međutim Ptolemej Soter je požurio sa vojskom i 322. pre Hrista presreo u Siriji kolonu sa Aleksandrovim telom. Odvukao je Aleksandrovo mrtvo telo u Egipat. Moguće je i da je potplatio Arideja koji je bio zadužen za Aleksandrovu sahranu. U prvo vreme Aleksandrovo telo je bilo u Memfisu, a veličanstveni grob se pripremao u Aleksandriji.

Perdika protiv Ptolemeja

Ptolemej i Berenika

Perdika nije mogao da zarati protiv Ptolemeje zbog toga što je ubio Kleomena, ali krađa Aleksandrovoga tela bila je dobar povod za rat. Došlo je do narušavanja ravnoteže uspostavljene deobom u Vavilonu. Perdika se najpre udružio sa Antipatrom i ugovorio je brak sa Antipatrovom ćerkom Nikejom. Kasnije se predomislio kada mu je Aleksandrova sestra Kleopatra od Makedonije ponudila brak. Prihvativši Kleopatrinu ponudu Perdika se otuđio od Antipatra, a i mnogi drugi su smatrali da Perdika nastoji da se domogne kraljevske vlasti pokušajem ženidbe sa Aleksandrovom sestrom.

Protiv Perdike udružili su se Antipatar, Krater, Lisimah i Antigon Monoftalmos. Bio je to Prvi rat dijadoha. Perdikin jedini značajan saveznik bio je Eumen, koga je Perdika ostavio da sprečava prelaz Antipatra i Kratera preko Helesponta. U isto vreme Perdika je nameravao da izvrši invaziju Egipta protiv Ptolemeja Sotera.

Perdikina invazija Egipta

Perdika je pokrenuo ogromnu vojsku protiv Ptolemeja, a pratila su ga i oba kralja. Krenuo je u invaziju nastupajući od Peluzija. Pokušao je da otvori jedan stari kanal na Nilu, ali nije uspeo, a vojnici su dezertirali i prelazili kod Ptolemeja. Izgleda da je Ptolemej Soter imao simpatizere u Perdikinoj vojsci. Ptolemej je uvek uspevao da podmićuje protivničku vojsku ili da nudi veću platu, a to je bilo naročito lako u uslovima kada je bilo mnogo plaćenika.

Perdika je prebacio vojsku preko rukavca Nila do Kamilje tvrđave, u kojoj je bio jedan od Ptolemejevih garnizona. Iako je Perdika iznenada preko Nila u zoru prebacio veliku vojsku nije iznenadio Ptolemeja Sotera, koji se isto tako iznenada našao u tvrđavi pre Perdike. Izgleda da je neko iz Perdikinoga tabora upozorio Ptolemeja, pa je Ptolemej na vreme sa vojskom stigao u tvrđavu, koju je Perdika trebalo da zauzme. Iako je Ptolemej tu stigao sa dosta vojske ipak je Perdika imao mnogo više vojnika sa kojima je opsedao Kamilju tvrđavu. Ptolemej je prilikom opsade tvrđave pokazao ličnu hrabrost i sposobnost vođstva. On je prvi sa bedema pogodio dugim kopljem prvoga slona u oko i ubio njegovoga vodiča. Ohrabrio je svoju vojsku ličnom hrabrošću odbijajući neprijatelja, koji se penjao na bedeme. Perdika nije uspeo da osvoji tvrđavu u prvom napadu.

Nakon toga Perdika je ponovo pokušao sa novim iznenađenjem, pa je krenuo u noćni marš prema Memfisu. Nameravao je da tajno pređe reku i da napadne glavni Ptolemejev grad Memfis. Najpre su prelazili Nil do jednoga ostrva. Prvi deo vojske je prešao. Drugi deo vojske nije mogao da pređe, jer su teški slonovi potopili muljevito dno Nila. Nil je postao dublji na tom mestu. Perdika je zbog toga morao da povuče natrag onu vojsku, koja je već bila prešla na ostrvo. Prilikom povratka mnogo vojnika se podavilo, a mnoge su pojeli krokodili. Jedan deo vojske zarobili su Ptolemejevi vojnici. Prilikom povlačenja sa ostrva oko 2.000 vojnika se podavilo ili stradalo od životinja iz Nila.

Opšte nezadovoljstvo protiv Perdike pretvorilo se u nasilje. Grupa zaverenika pod vodstvom Pitona ubila je Perdiku. Moguće je i da je Ptolemej stajao iza te zavere.

Ptolemeju nude položaj regenta

Ptolemej je sledećega dana snabdeo Perdikinu vojsku i pojavio se pred njima. Vojska je ponudila Ptolemeju Soteru da bude novi regent, ali Ptolemej je to odbio, pa su privremeni regenti postali Piton i Aridej. Bili su regenti do opštega sporazuma u Triparadisu. Tada je Antipatar postao novi regent. Ptolemej je po tom sporazumu ostao satrap Egipta, a službeno je priznata i njegova vlast nad Kirenom. Antigon Monoftalmos je dobio ostatke Perdikine vojske i zapovedništvo u ratu protiv Eumena.

Osvaja Fenikiju i Siriju

Antigon Jednooki je postao najmoćniji. Ptolemej se zbog toga udružio sa Antipatrom. Oženio se Antipatrovom ćerkom Euridikom. Ptolemej je sa Euridikom imao četvoro dece, a jedno od njih je bilo Ptolemej Keraun. Fenikija i Sirija su bile od ključne važnosti za obranu Egipta. Ptolemej je želeo da se zaštiti od napada sa istoka. Pokušao je da podmiti satrapa Laomedona da mu preda Fenikiju i Siriju. Kada je Laomedon odbio Ptolemej je poslao Nikanora sa manjom vojskom. Nakon kraćega ratovanja Fenikija i Sirija su došle pod kontrolu Ptolemeja Sotera. Moguće je da je Ptolemej pre toga pohoda osigurao Antipatrovu podršku.

Savez sa Kasandrom

Antipatar je umro 319. pre Hrista. Pred smrt odredio je da regent bude Poliperhon. Antipatrov sin Kasandar je očekivao da on bude imenovan za regenta, pa nakon Antipaterove smrti izbijaju novi sukobi. Ptolemej je stao na stranu Kasandra. Poliperhon je sklopio sporazum sa Aleksandrovom majkom Olimpijadom. Da bi osigurala presto svoga unuka Aleksandra IV Olimpijada je pogubila kralja Filipa III Arideja i prisilila i njegovu ženu Euridiku da se ubije. Kasandar je maloletnoga kralja Aleksandra IV i njegovu majku Roksanu držao pod stražom, sve dok ih nije ubio 310. pre Hrista. Do 315. pre hrista Kasandar je pobedio Poliperhona.

Berenika

Ptolemej se 317. pre Hrista oženio Berenikom, koja je u Egipat došla sa Euridikom. Nije jasno da li se rastao od Euridike. Sa Bereneikom je imao sedmoro dece, uključujući Ptolemeja II Filadelfa i Arsinoju. Brat i sestra će se kasnije oženiti i postati kralj i kraljica.

Rat sa Antigonom Jednookim

Kada je pobedio Eumena 316. pre Hrista Antigon Jednooki je počeo da uklanja satrape u Aziji. Seleuk Nikator je pobegao kod Ptolemeja u Egipat. Ptolemej je tada 315. pre Hrista sklopio savez sa Kasandrom, Lizimahom i Seleukom Nikatorom protiv Antigona. Od Antigona su tražili da Seleuku vrati Vaviloniju, Helespontsku Frigiju Lizimahu i da Sirija ostane pod Ptolemejevom kontrolom. Antigon nije pristao i započeo je tada propagandni rat optuživši Kasandra da je ubio Olimpijadu i da je odgovoran za utamničenje Aleksandrove žene i deteta. Pozivao je Kasandra da sruši Kasandriju i Tebu i da vrati slobodu i autonomiju grčkih gradova. I Ptolemej je izdao sličan poziv. Rat između njih otegao se od 315. do 311. pre Hrista. Bio je to nerešen rat. Pošto je Ptolemej Soter imao bolju mornaricu Antigon je izbegavao pomorske bitke. Međutim Antigon Jednooki je imao bolju kopnenu vojsku, pa je Ptolemej izbegavao kopnene bitke. Antigon je relativno lako zauzeo Jopu i Gazu, ali opsada Tira se otegla 15 meseci.

Bitka kod Gaze

Bitka kod Gaze 312. pre Hrista

Za više informacija pogledajte Bitka kod Gaze 312. pre Hrista

Seleuk je konačno nagovorio Ptolemeja da krene u odlučnu bitku kod Gaze 312. pre Hrista. Antigonov sin Demetrije Poliorket je komadovao Antigonovom vojskom kod Gaze. Demetrijev savetnik Nearh savetovao je Demetrija da ne prihvati bitku, ali on nije slušao. Demetrije Poliorket se nadao da će uz pomoć slonova pobediti egipatsku vojsku. Međutim Ptolemej i Seleuk pobedili su Demetrija u bici kod Gaze 312. pre Hrista, a nakon bitke zauzeli su ponovo Siriju i Palestinu. Ptolemej je ohrabrio Jevreje da se nasele u Aleksandriji. Jevreji su u Aleksandriji preveli Bibliju na grčki, što je bilo od ogromnoga istorijskoga značaja. Nakon bitke kod Gaze Seleuk Nikator se vratio u Vavilon. Kasnije će se Ptolemej sa Selukovim sinovima boriti za Palestinu i Siriju.

Ptolemej postaje kralj Egipta

Ptolemej Soter i Antigon Monoftalmos sklopili su mir. Ptolemej je preduzeo pohod u Grčkoj tokom 308. i 307. pre Hrista. Zauzeo je ostrvo Andros i grčke gradove Korint i Sikion. Kada je Kasandar ubio Aleksandrovoga sina Aleksandra IV tada više nije bilo preživelih članova makedonske dinastije. Antigon Monoftalmos se prvi proglasio kraljem oko 306. pre Hrista nakon zauzimanja Kipra, a nakon njega to su učinili i Ptolemej, Seleuk Nikator, Kasandar i Lizimah. Ptolemej je obnovio svoj savez sa Kasandrom.

Težak poraz u bici kod Salamine 306. pre Hrista

Demetrije Poliorket je 306. pre Hrista krenuo prema Kipru. Usput je došao do Rodosa i pokušao je da ih nagovori da mu daju vojsku. Rodos je bio u savezu sa Antigonom, ali bio je naklonjen Ptolemeju, pa je odbio da mu da vojsku. Na Kipru Demetrije se sukobio sa Ptolemejevim bratom Menelajem i pobedio ga je. Onda se pojavio Ptolemej sa velikom pomorskom i kopnenom silom. Demetrije je od Ptolemeja tražio da mu preda Sikion i Korint u Grčkoj da ne bi napadao Kipar, ali Ptolemej nije pristao. Usledila je velika pomorska bitka kod Salamine 306. pre Hrista, u kojoj je Ptoleej izgubio Kipar. Ptolemej je sam isplovio sa 150 brodova, a Menelaju je naredio da isplovi iz Salamine sa 60 brodova i da kada bude najžešća bitka da tada napadne Demetrijeve brodove odostraga i izazove rasulo kod njih. Međutim Demetrije je sa 10 brodova blokirao uski prolaz iz luke da ne može izaći tih 60 brodova. Demetrije je krenuo u bitku sa 180 brodova i pobedio je Ptolemeja, koji je nakon poraza pobegao samo sa preostalih 8 brodova. Deo Ptolemejeve flote je bio potopljen, a 70 brodova je zarobljeno sa posadom. Demetrije je zarobio mnogo novca, oružja i ratnih sprava. Menelaj je bez daljnjeg otpora predao Demetriju Salaminu, zajedno sa flotom i kopnenom vojskom, koja je brojila 12.000 vojnika i 1.200 konjanika. Osvojili su celi Kipar. Antigon Monoftalmos i Demetrije Poliorket krenuli su nakon pobede u invaziju na Egipat, ali nisu uspeli.

Rodos i titula Soter

Rodos je bilo ostrvo, koje je imalo sporazume sa Antigonom, ali bili su najviše naklonjeni Egiptu zbog velike trgovine. Rodos nije hteo da vojno pomogne Demetrija Poliorketa prilikom njegovoga pohoda na Kipar 306. pre Hrista, pa je Demetrije zbog toga odlučio da ih kazni. Demetrije je tokom 305. pre Hrista opsedao Rodos, kome su Ptolemej, Lizimah i Kasandar slali pomoć. Nakon neuspešne opsade sklopio je kompromis sa Rodosom po kome će oni biti Antigonov saveznik u svim ratovima sem u ratu protiv Ptolemeja Sotera. Rođani su nakon okončanja opsade izgradili jedno od sedam svetskih čuda Kolos kraj Rodosa. Ptolemeju su se specijalno zahvalili. Proglasili su ga božanstvom i dali mu nadimak Soter (Spasilac). Istoričari ponekad odbacuju tu priču, jer se nalazi u samo u Pausaniju. Diodor pominje da su Rođani proglasili Ptolemeja božanstvom, ali ne pominje nadimak Soter.

Antigonova pogibija 301. pre Hrista

Kasandar, Lizimah, Seleuk Nikator i Ptolemej Soter udružili su se protiv Antigona Monoftalmosa. Bitka kod Ipsa, koja se odigrala 301. pre Hrista predstavljala je veliku prekretnicu. Ptolemej nije učestvovao u bici, a Kasandar je poslao manju vojnu jedinicu. U bici kod Ipsa Lizimah i Seleuk Nikator pobedili su Antigona Jednoookog, koji je poginuo u toj bici. Preživeo je Demetrije Poliorket. Odmah nakon bitke Seleuk i Ptolemej sporili su se oko toga čija je Sirija. Seleuk je kritikovao Ptolemeja jer se nije pojavio u bici kod Ipsa, ali ipak je popustio Ptolemeju i dao mu Koile Siriju.

Diplomatski brakovi

Seleuk Nikator je dobio najveći deo Antigonove teritorije. Kontrolisao je Siriju, Mezopotamiju, Jermeniju, najveći deo Male Azije i velike delove Irana i Avganistana. Ptolemej Soter je počeo da gleda na Seleuka kao na opasnost, pa je zaključio diplomatske brakove sa Lizimahom. Lizimahov sin Agatokle oženio se Ptolemejevom ćerkom Lisandrom, a sam Lizimah se oženio sa drugom Ptolemejevom ćerkom Arsinojom II. Došlo je do novoga rasporeda snaga i novoga saveza Ptolemeja, Kasandra i Lizimaha na jednoj strani i Demetrija Poliorketa i Seleuka Nikatora na drugoj strani. Demetrije Poliorket je još uvek držao Kipar, Tir, Sidon i ostatke mornarice. Seleuk je sklopio savez sa Demetrijem i oženio se Demetrijevom ćerkom Stratonikom. Međutim među dijadosima je došlo do zamora od stalnoga ratovanja.

Demetrije se pomirio sa Ptolemejem i oženio se Ptolemejevom ćerkom Ptolemeidom. Demetrije je u Egipat poslao Pira od Epira. Pir od Epira i Ptolemej su postali prijatelji, pa se Pir oženio Ptolemejevom ćerkom Antigonom. Nakon Kasandrove smrti 297. pre Hrista Ptolemej je finansirao Pirov povratak u Epir.

Ptolemej ponovo zauzima Kipar

Tokom 295. pre Hrista Ptolemej je sa svojih 150 brodova pomagao Atinjanima, koji su se tada borili protiv Demetrija Poliorketa. Nije im mnogo pomogao, ali je iskoristio priliku pa je ponovo 295. pre Hrista zauzeo Kipar. Demetrije je zauzeo Atinu i pokušao je 294. pre Hrista da zauzme Makedoniju. Međutim nije bio opšte prihvaćen, pa je ratovao u Tesaliji i Beotiji. Do 288. pre Hrista protiv Demetrija je oformljena koalicija u kojoj su bili Pir od Epira i Lizimah. Seleuk Nikator i Ptolemej su bili manje uključeni u taj sukob. Pir od Epira i Lizimah pobedili su Demetrija i podelili njegove teritorije. Ptolemej je u to vreme zauzeo Naksos, Andros i možda Delos i Samos.

Nasleđe

Ptolemej Soter je imao dva sina kao moguće naslednike. Ptolemej Keraun ( Grom ) je bio sin sa Euridikom, a Ptolemej II Filadelf je bio mlađi sin sa Berenikom. Demetrije Faleronski je savetovao da naslednik bude Ptolemej Keraun, ali Ptolemej Soter je odabrao mlađega Ptolemeja II Filadelfa, koji se kasnije osvetio Demetriju Faleronskome.

Najveća biblioteka antičkoga sveta

Ptolemej je nakon 297. pre Hrista pozvao u Egipat Demetrija Faleronskoga. Uz njegovu pomoć izgradio je najveću biblioteku antičkoga sveta. Biblioteka je imala 500.000 svitaka papirusa.

Aleksandrija

Dugo vremena Memfis je bio glavni grad, a onda je Ptolemej preselio prestolnicu u Aleksandriju. U Aleksandriji je izgradio biblioteku i počeo je da gradi svetionik.

Prethodi: Osnivač je dinastije Ptolemejida

Kralj Ptolemejskoga Egipta Ptolemej Soter 305–283 pre Hrista

Sledi: Ptolemej II Filadelf

Literatura

• Arijan, Anabaza
• Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
• Plutarh, Aleksandar
• Justin
• Kvint Kurcije Ruf
• Plutarh, Eumen
• Walter M. Ellis: Ptolemy of Egypt, Routledge London 1994, ISBN 0-415-10020-8

Reference

Napomena:
Ovaj članak može da se prenese ili preradi samo ako se označi da je prenešen ili prerađen sa Istorijske enciklopedije i da je autor Verlor.
Članak je prebačen na [Srpsku enciklopediju]