FANDOM


Gnej Pompej Strabon ili Pompej Strabon (lat. Gnaeus Pompeius Strabo, do 87. pre Hrista) je bio rimski vojskovođa, političar i otac čuvenoga Pompeja Velikoga. Istakao se u Savezničkom ratu, pa je bio imenovan za konzula 89. pre Hrista. Sula mu nije verovao, pa mu je oduzeo prokonzulsku komandu 88. pre Hrista, ali Strabonova vojska je ubila konzula Kvinta Pompeja, pa je Strabon zadržao komandu. Nakon mnogo oklevanja došao je da pomaže optimatima, kada su Cina i Gaj Marije ugrozili Rim. Međutim i tom prilikom igrao je dvostruku igru.

Hw-pompey

Strabonov sin Pompej Veliki

Poreklo i prve beleške o njemu Edit

Rodom je iz relativno neugledne porodice iz Picenuma. Najmlađi je sin Seksta Pompeja i Lucile, sestre rimskoga pesnika Lucilija. Prvi je u familiji, koji se domogao položaja senatora. Po prvi put se pominje u kompromitirajućem svetlu, kada je kao kvestor na Sardiniji 103. pre Hrista sakupljao materijal kojim bi optužio propretora Tita Albucija. Međutim Rimljani su odnos između pretora i kvestora smatrali poput odnosa oca i sina, pa Pompeju nisu dozvolili da uopšte iznese optužbu.[1]

Saveznički rat i konzulat Edit

Izgleda da je bio pretor 94. pre Hrista, a tokom 93. pre Hrista bio je propretor na Siciliji.[2] Nakon izbijanja Savezničkoga rata bio je legat konzula Pubilja Rutilija Lupusa.[3] Bio je najpre poražen na svom području u Picenumu i zatvoren u Firmu, ali uspeo je da se probije i otera neprijatelje do Askula.[4] Bio je to prvi veći rimski uspeh u Savezničkom ratu. Pompej Strabon je zbog toga uspeha bio izabran za konzula 89. pre Hrista zajedno sa Lucijem Porcijem Katonom.[5] Nakon toga uspešno je pokorio Marse, Marucine i Vestine.[6] Pobedio je i italijanske saveznike na jadranskoj obali, kada su krenuli da pomognu Etrurcima, za koje nisu saznali da su već sklopili mir sa Rimljanima.[7] Većinu konzulata proveo je kao jediini konzul, pošto je drugi konzul poginuo u borbi sa Marsima. Dugo je opsedao Askul, utvrđenje u kome se ne videvši više izlaza na kraju ubio neprijateljski vojskovođa Judacilije.[8][9] Mladi Ciceron služio je u Strabonovoj vojsci u ratu sa Marsima, a učestvovao je i prilikom pregovora Strabona i vojskovođe od Marsa.[10] Zbog pobede kod Askula izglasan mu je trijumf.[11]

Klijentela Edit

Pompej je najveći uspeh postigao na svom teritoriju, Picenumu, pa je očito da je tu imao značajnu klijentelu, koja je kasnije služila i kao oslonac za njegovoga sina. Strabon je nastojao da širi klijentelu, što se vidi po tome kako je eskadronu hispanske konjice dodelio rimsko građanstvo kao nagradu za vernu službu u ratu.[12] Osim toga nastojao je da proširi svoj uticaj i sa one strane reke Po, pa je gradovima toga područja dodeljivao latinski status, što je vodećim građanima kao magistratima omogućavalo da postanu rimski građani.[13]

Prokonzul Edit

Strabon je tokom 88. pre Hrista bio prokonzul. Neuspešno je pokušao da bude konzul i za 88. pre Hrista. Novi konzuli bili su Lucije Kornelije Sula i Kvint Pompej Ruf. Bilo je to razdoblje žestokoga sukoba Sule i Gaja Marije oko toga ko će dobiti komandu u Mitridatovom ratu, a sukob se okončao proterivanjem Gaja Marija i njegovih pristaša. Sula je nakon proterivanja Gaja Marija imao glavnu reč u Rimu. Ipak smatrao je da je Pompej Strabon sa lojalnom vojskom potencijalna opasnost, pa je pokušao da se izglasa zakon, kojim bi se Strabon pozvao u Rim, ali taj Sulin pokušaj vetom je blokirao Strabonu naklonjen tribun Gaj Herenije.[14] Ipak Senat je Strabona lišio komande, a za naslednika su imenovali konzula Kvinta Pompeja Rufa, kome su poverili Apeninsko poluostrvo dok je Suli bio poveren rat sa Mitridatom.[15][16] Strabon je taj put mirno predao zapovedništvo, ali Strabonova vojska je ubila Kvinta Pompeja Rufa, čim je ovaj preuzeo dužnost.[17] Strabon je ponovo preuzeo zapovedništvo nad svojom vojskom. Nije ništa učinio da se kazne krivci, a po svoj prilici stajao je iza toga zločina. Sula međutim nije ništa preduzeo protiv Strabona zbog ubistva konzula, nego je mirno otišao u Aziju da ratuje sa Mitridatom.[18]

Dolazi da pomogne optimatima Edit

Tokom 87. pre Hrista Senat i Gnej Oktavije proterali su Cinu iz Rima. Onda su Lucije Kornelije Cina i Gaj Marije uz veliku podršku pripremali svoj povratak u Rim. Planirali su da zajednički zauzmu Rim.[19] Ulogorili su se na reci Tibar i sasekli su linije opskrbe, sprečavajući dovoz žita Rimu.[20] Optimati su odmah zatražili od Strabona da im pomogne. Strabon nije odmah bio spreman da im pomogne jer su ga bili lišili komande. Pojedini izvori su kasnije svaljivali na njega krivicu jer nije u korenu sasekao napad na Rim, nego je svojim predomišljanjem omogućio da Gaj Marije i Cina dobiju na snazi.[21] Kada se Rim našao u velikoj oskudici Senat je zamolio Strabona da im pomogne. On je tada sa vojskom došao do Kolinskih vrata.[22]

Igra na dve stolice Edit

Borio se protiv Cininoga saveznika Kvinta Sertorija. Kada je Gaj Marije zauzeo brdo Janikul Strabon je došao sa šest kohorti da pomognu Gneju Oktaviju. Nadao se da će saradnjom sa optimatima moći da osigura za sebe drugi konzulat.[23] Međutim kada su uspeli da obrane Janikul sprečio je Gneja Oktavija da iskoristi pobedu zato što mu nije odgovaralo da se rat okonča pre konzularnih izbora.[24] Kada je osetio da u gradu nemaju veliki entuzijazam da njega izaberu za konzula počeo je da pregovara sa neprijateljskom stranom, sa Lucijem Kornelijem Cinom.[25] Započeo je tajne pregovore sa Cinom, a da Gnej Oktavije za to nije znao.

SmrtEdit

Među vojskom pojavila se epidemija, pa se Strabon razbolio i umro.[26] Apijan navodi verziju da je grom udario u njegov logor i da je on tom prilikom poginuo.[27] Njegova sahrana bila je prekinuta neredima, a masa je njegovo telo vukla ulicama. Bio je omražen od vojnika kao okrutan i pohlepan čovek.

Prethodi:
Publije Rutilije Lup i Lucije Julije Cezar
Konzul Rimske Republike
zajedno sa Lucijem Porcijem Katonom
89. pre Hrista

Sledi:
Lucije Kornelije Sula i Kvint Pompej Ruf


LiteraturaEdit

ReferenceEdit

  1. Cic., Div. in Caecil. 19
  2. Cic. In Verrem libro iii. 16, libro v. 66
  3. Apijan Građ. ratovi 1.40
  4. Apijan Građ. ratovi 1.47
  5. Apijan Građ. ratovi 1.50
  6. Apijan Građ. ratovi 1.52
  7. Apijan Građ. ratovi 1.50
  8. Apijan Građ. ratovi 1.48
  9. Seger str. 20
  10. Seger str. 21
  11. Seger str. 22
  12. Seger str. 21
  13. Seger str. 21
  14. Seger str. 22
  15. Apijan Građ. ratovi 1.63
  16. Seger str. 22
  17. Apijan Građ. ratovi 1.63
  18. Apijan Građ. ratovi 1.64
  19. Apijan Građ. ratovi 1.67
  20. Apijan Građ. ratovi 1.67
  21. Seger str. 22
  22. Apijan Građ. ratovi 1.67
  23. Seger str. 22
  24. Seger str. 22
  25. Seger str. 22,23
  26. Seger str. 23
  27. Apijan Građ. ratovi 1.68

Napomena:
Ovaj članak može da se prenese ili preradi samo ako se označi da je prenešen ili prerađen sa Istorijske enciklopedije i da je autor Verlor.
Članak je prebačen na [Srpsku enciklopediju]