Pobuna na Tasosu dogodila se 465. pre Hrista, kada se Tasos pobunio protiv Atine, nastojeći da napusti Delski savez. Pobuna je izbila zbog sukoba Tasosa i Atine oko rudnika zlata u Trakiji, koje je Tasos oduvek koristio. Atinjani su ugušili pobunu nakon duge i teške opsade. Pre kraja opsade Sparta je tajno obećala podršku Tasosu. Obećala je da će napasti Atiku, ali to nije ispunila pošto je bila pogođena zemljotresom , a nakon njega i pobunom helota.
Atina i Tasos[]
Kimonov kip u Larnaci
Atina i Tasos su se zavadili zbog luka i zbog rudnika zlata u Trakiji,[1] koje su Tašani oduvek koristili. Većina istoričara veruje da je Atina predstavljala agresora u tom slučaju. Ipak de Ste Kroa je iznosio argumentaciju da su Atinjani intervenisali u ime manjih polisa, koji su trpili pod dominacijom Tasosa.[2] Rudnici zlata i luke bili su veoma profitabilni, tako da bi njihov gubitak predstavljao veoma ozbiljan ekonomski udarac za Tasos. U to vreme Atina je poslala na reku Strumu 10.000 kolonista da nasele taj kraj tada zvan Devet puteva, a kasnije Amfipolj.[3] Da je ta kolonija uspela da se održi predstavljala bi bazu za širenje atinske hegemonije u tom području u kome je Tasos odavno imao velike interese.[4] Tasos je bio moćna pomorska država i član Delskog saveza i nisu pristali da se povinuju Atinjanima, nego su odlučili da se vojno odupru.[5]
Rat[]
Kimon je u pomorskoj bici pobedio flotu od Tasosa. Zarobio im je 34 broda.[6] Atinjani su pobedili u početnoj bici i opseli su Tasos.[7] Opsada je trajala dve godine, a tokom opsade stanovništvo je izdržalo velike teškoće. Odlučan otpor možda je nastao i zbog vesti o jednom porazu atinskih kolonista kod Amfipolja, kada su nakon početnih uspeha Atinjani doživeli težak poraz. Stanovnici Tasosa su se takođe nadali da će dobiti vanjsku pomoć. Obratili su se Sparti tražeći od njih da provale u Atiku.[8] Sparta im je obećala pomoć, ali potres ih je sprečio u toj nameri. Nakon potresa usledila je i pobuna helota, pa je Sparta nekoliko godina imala vlastitih problema. Tasos se predao 463. pre Hrista.
Značaj i posledice[]
Atinjani su nametnuli teške uslove poraženim protivnicima. Tasos je morao da:
- se odrekne rudnika i teritorija na kontinentu
- sruši zidine
- preda flotu
- da plaća ratnu štetu Atini od 3 talenta godišnje
U početku je Tasos plaćao 3 talenta godišnje, ali tokom 440ih pre Hrista plaćao je 30 talanata. Dok neki smatraju da to povećanje danka znači da su Tasosu vraćeni rudnici, dotle drugi smatraju da je to znak jačanja ekonomske moći nakon ratnog razaranja. Spartanska obećanja da će pomoći Tasosu bila su predmet mnogih diskusija, tako da neki smatraju da je to obećanje predstavljalo znak da je čak i za vreme dobrih odnosa između Sparte i Atine u Sparti bila jaka partija koja se zalagala za rat sa Atinom.[9][10]
Literatura[]
- Tukidid, Peloponeski rat, prevod Dušanke Obradović ,Admiral Books , Beograd 2010, ISBN 978-86-84983-72-7
- Plutarh, Kimon
- de Ste. Croix, G.E.M., The Origins of the Peloponnesian War, (Duckworth and Co., 1972) ISBN 0-7156-0640-9
- Donald Kagan The Outbreak of the Peloponnesian War (Cornell, 1969). ISBN 0-8014-9556-3