Perdika (grč. Περδίκκας,oko 360–321/320 pre Hrista) je bio jedan od generala Aleksandra Velikoga. Istakao kao zapovednik bataljona teške pešadije prilikom opsade Tebe, u bici kod Granika, Isa i kod Gaugamele. Tokom 324. pre Hrista postao je hilijarh, tj. drugi u liniji komandovanja, odmah posle Aleksandra. Nakon Aleksandrove smrti 323. pre Hrista postao je regent celoga carstva. Zbog ambicije da postane kralj došao je u sukob sa Antipaterom, Kraterom,Antigonom i Ptolemejem Soterom. Tokom rata sa Ptolemejem Soterom i nakon neuspešnoga prelaska rukavca Nila ubili su ga njegovi oficiri.
Ubija kraljevoga atentatora[]
Perdika je rođen oko 360. pre Hrista kao sin makedonskog plemića Oronta iz provincije Orestije.[1] Imao je brata Alketu i sestru Atalantu, koja se kasnije udala za Atala Andromenova. Nakon atentata na Filipa II Makedonskoga Perdika je sa Leonatom i Atalom bio među onima, koji su krenuli za Pausanijem, Filipovim ubojicom.[2] Perdika je onda ubio Pausaniju.
Istakao se prilikom napada na Tebu 335. pre Hrista[]
Učestvovao je u pohodu Aleksandra Makedonskog na Ilire, tj na Glaukija i Klitija. Bio je komandant brigade teške pešadije.[3] Glasine da je Aleksandar poginuo u ratu sa Ilirima potakli su Tebu na pobunu. Aleksandar Veliki je odmah krenuo na jug da uguši pobunu. Stigao je veoma brzo do Tebe, gde se makedonski garnizon nalazio pod opsadom u tebanskom akropolju Kadmeji.[4] Aleksandar nije odmah napadao, jer se nadao da će se Teba predati.[5] Prema tvrdnjama Ptolemeja Sotera Perdika nije sačekao da Aleksandar komanduje napad na Tebu, nego je sam krenuo u napad sa svojim bataljonom teške pešadije.[6] (Diodor sa druge strane pobija tu tvrdnju da je napao bez naređenja.) Nakon toga Aleksandar je naredio ostatku vojske da mu pruže podršku. Perdika je tada bio teško ranjen. kada je Aleksandar zauzeo Tebu sravnjena je grad sa zemljom, a teritoriju grada podelio je između beotskih gradova. Tebance je prodao u roblje.
Mala Azija[]
Za vreme bitke kod Granika 334. pre Hrista ponovo je zapovedao brigadom teške pešadije (oko 1.500 vojnika).[7] Nakon Granika makedonska vojska je oslobađala grčke gradove u Maloj Aziji. Aleksandar Veliki osvojio je i Milet, a Memnon sa Rodosa i persijska vojska su se onda preselio u Halikarnas, koji je imao izuzetno jake zidine. Aleksandar je započeo opsadu Halikarnasa stalnim napadima različitim opsadnim spravama. Kada bi srušio deo zida pokušavali su da uđu u grad, ali Memnon sa Rodosa je lako odbijao Makedonce, a noću bi sa vojskom izlazio i neutralisao makedonske opsadne sprave.[8] Učestvovao je sa svojom brigadom u opsadi Halikarnasa, kada mu je deo vojnika stradao bezuspešno napadajući bedeme. Aleksandar je zauzeo Halikarnas, a Persijanci su se povukli sa malim gubicima.
Aleksandrovi pohodi[]
Učestvovao je i u bici kod Isa 333. pre Hrista[9] i u bici kod Gaugamele 331. pre Hrista[10] kao komandant brigade (oko 1.500 vojnika) Kod Gaugamele je bio teško ranjen.[11][12] Nakon osvajanja Vavilonije Aleksandar je krenuo na srce Persije, ali pre toga je trebao da zauzme Persijska vrata. Perdikina brigada je izvela uspešan manevar i zaobilaznim putem uspeo da osvoji Persijska vrata.[13] Zajedno sa Hefestionom, Koinom, Kraterom, Erigijem i Leonatom došao je 330. pre Hrista u Aleksandrov šator noć pred Filotino hapšenje da bi diskutovali o Filotinoj zaveri.[14] Pripadao je očito krugu onih, koji su tražili da se Filota Parmenionov uhapsi i kazni.[15] OKo 330. pre Hrista postao je jedan od 7 Aleksandrovih "pratilaca" (telohranitelja, tj ađutanata). Tokom 326. pre Hrista Aleksandar je krenuo u pohod na Gandaru u zapadnom Pendžabu. Perdika i Hefestion su tada predvodili prethodnicu, koja je trebala da dođu do reke Ind i da je premosti, pa su gradili brodove i most.[16][17] Do Aleksandrovoga dolaska Perdika i Hefestion došli su do Inda, pridobili domaće stanovništvo, premostili Ind brodovima i osigurali snabdevanje od kralja Taksila.[18][19] Zauzeli su i utvrdili jedan značajan grad. Za vreme Indijskoga pohoda Perdika je postao zapovednik konjice. Učestvovao je i u bici na reci Hidasp i u opsadi Sangale.
Drugi po položaju nakon Aleksandra[]
Kada su se vratili u Suzu 324. pre Hrista Aleksandar je zahtevao od svojih generala da se ožene Persijankama. Perdika se tada oženio ćerkom satrapa Medije Atropata.[20] Jedini, koji su se oženili princezama iz persijske dinastije Ahemenida bili su Aleksandar, Hefestion i Krater. Do Perdikinog unapređenja je došlo nakon što je Krater otišao u Evropu, a Hefestion naglo umro. Perdika je preuzeo Hefestionovu funkciju i postao hilijarh. Aleksandar je umro u Vavilonu 11. juna 323. pre Hrista. Bio je bolestan nekoliko dana i predao je svoj prsten Perdiki[21][22][23]
Regent carstva[]
|
Za više informacija pogledajte Vavilonska podela |
U Vavilonu su Aleksandrovi telohranitelji sazvali njegove glavne prijatelje i generale.[24] Perdika je sazvanom skupu izložio prsten, koji mu je Aleksandra dao prethodnoga dana.[25] Tražio je da izaberu jednoga ili više vođa dok čekaju da Roksana rodi budućega kralja.[26] Ariston se založio da Perdika uzme prsten, a za to je dobio podršku prisutnih, koji su onda od Perdike tražili da uzme prsten.[27] Dok je Perdika oklevao javio se Meleager, koji se usprotivio da Perdika uzme prsten.[28] Meleager i pešadija zalagali su se da Aleksandrov epileptični brat Aridej (Filip III Makedonski) postane kralj, iako su svi znali da on nije mentalno sposoban da vlada. Došlo je do svađe. Pešadija je sa oružjem upala u kraljevsku palatu, a konjica je izbegla sukob i pobegla iz Vavilona.[29] Pokušali su i atentat na Perdiku. Na kraju je došlo do sporazuma po kome su Filip III Makedonski i nerođeno Aleksandrovo dete zajednički kraljevi. Glavni komandanti postali su Perdika, Meleager i Krater. Ipak ta trojica nisu bili jednaki, jer je Perdika bio hilijarh. Meleager je bio njegov pretpostavljeni i Perdika je uspeo da iskoristi ceremoniju pročišćenja vojske ga kazni i pogubi Meleagera. Vavilonskom podelom 323. pre Hrista odlučeno je da Perdika bude epumelet (regent) carstva. Vavilonskom podeleom podeljene su i satrapije.
Pomaže Eumenu[]
Odmah nakon Aleksandrove smrti pobunili su se Grci naseljeni po persijskim satrapijama. Protiv njih Perdika je uputio Pitona, koji je slomio pobunu. Atinjani su protiv Antipatra poveli rat poznat kao Lamijski rat. Još je Aleksandar Antipatra ostavio kao stratega Evrope, a nakon Aleksandrove smrti prilikom podele dobio je Makedoniju i okolne grčke države. Perdika je dao zadatak Antigonu i Leonatu da sa velikom vojnom silom omoguće da Eumen uspostavi svoju vlast u Kapodokiji.[30] Antigon je odbio da pomogne, a Leonat je imao važnijega posla u Evropi. Zbog toga je Perdika odlučio da pomogne Eumenu, pa je zaratio protiv Arijarta.[31] Arijarata su zarobili, pokorili su Kapadokiju i Eumen je uspostavio svoju vlast u Kapodokiji.[32]
Perdikina namera da postane kralj[]
Ptolemej Soter je preuzeo Egipat i 8.000 talanata u blagajni. Perdika je bio ljut već kada je Ptolemej ubio prethodnoga satrapa (ili samo nomarha) Kleomena iz Naukratisa. Ptolemej je presreo povorku sa Aleksandrovim mrtvim telom i odvukao Aleksandrovo telo u Egipat, gde je i sahranio Aleksandra. Taj potez je bio povod za rat Perdike protiv Ptolemeja. Perdika se bio verio sa Antipaterovom ćerkom Nikejom. Nikeju je sam Perdika prosio ranije, dok još nije postao regent, jer je tada smatrao da dobija u savezu sa Anitpaterom. Međutim postavši regent ukazala mu se prilika da se oženi Aleksandrovom sestrom Kleopatrom od Makedonije, a na taj način došao bi u priliku da postane kralj. Antigon je saznao za Perdikine namere, a pošto je bio Antipaterov prijatelj bilo je opasno da to ne prenese Antipatru. Perdika je zbog toga odlučio da ukloni neugodnoga svedoka. Međutim Antigon je uspeo na vreme da pobegne i stigne do Antipatera. Antipatera je obavestio o Perdikinim namerama da se oženi Kleopatrom i da kao kralj dođe u Makedoniju. Na te vesti Antipatar je odmah okončao rat sa Etolcima i spremili su se za rat sa Perdikom. Ptolemej se sa Antipaterom dogovorio da se pomažu, jer Ptolemej se bojao da će mu Perdika oduzeti Egipat.[33]
Rat protiv Kratera, Antipatera i Ptolemeja[]
Perdikin najlojalniji saradnik bio je Eumen. Antipater, Krater, Antigon i Ptolemej Soter sklopili su savez protiv Perdike i Eumena. Započeo je Prvi rat dijadoha. Perdika je okupio prijatelje i savetovali su se šta da čine, da li da krenu najpre na Egipat ili na Makedoniju. Odlučili su da najpre krene u Egipat da pobedi Ptolemeja, pa da se onda obračunaju sa ostalima.[34] Perdika je Eumena ostavio oko Helesponta da spreči prelazak Antipatera i Kratera u Aziju. Sa Eumenom je ostavio svoga brata Alketu i Neoptolema.[35] Alketa i Neoptolem su izdali Eumena. Eumen je u velikoj bici 321 pre Hrista pobedio Kratera. Krater i Neoptolem su poginuli.
Egipatski pohod[]
Perdika je za vreme pohoda na Egipat saznao da je Eumen pobedio,a Krater poginuo. Bio je dosta okrutan prema drugima, pa nije bio omiljen među oficirima. Perdika je pokrenuo ogromnu vojsku protiv Ptolemeja, a pratila su ga i oba kralja. Krenuo je u invaziju nastupajući od Peluzija. Pokušao je da otvori jedan stari kanal na Nilu, ali nije uspeo, a vojnici su dezertirali i prelazili kod Ptolemeja. Izgleda da je Ptolemej Soter imao simpatizere u Perdikinoj vojsci. Perdika je iznenada preko Nila u zoru prebacio veliku vojsku preko rukavca Nila do Kamilje tvrđave, ali Ptolemej Soter se iznenada našao u tvrđavi pre Perdike. Izgleda da je neko iz Perdikinoga tabora upozorio Ptolemeja. Ptolemej Soter se odlučno i uspešno branio, pa je Perdika odustao od te opsade i krenuo je prema Memfisu, pre koga se nalazilo jedno ostrvo na Nilu.[36] Kada je jedan deo vojske prebacio do toga ostrva drugi deo više nije mogao da prođe, jer je dno Nila tu pod težinom potonulo.[37]
Pobuna oficira i smrt[]
Prilikom povlačenja sa ostrva oko 2.000 vojnika se podavilo ili stradalo od životinja iz Nila.[38] Oficiri su počeli da optužuju Perdiku i ubili su ga 321/320 pre Hrista. Moguće je i da je Ptolemej stajao iza te zavere. Među oficirima su bili Piton, Seleuk Nikator i Antigen. Kada su ubili Perdiku sklopili su sporazum sa Ptolemejem. Ptolemej je odbio ponudu da on bude regent, pa je vojska izabrala Pitona i Arideja, koji su kratko vreme bili regenti. Perdika je ukupno tri godine bio regent.
Literatura[]
- Arijan, Anabaza
- Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
- Plutarh, Eumen
- Plutarh, Aleksandar
- Justin
- Kvint Kurcije Ruf
- Tarn, W.W. (1948). Alexander the Great. Cambridge: Cambridge University Press
- Waldemar Heckel, Who's who in the age of Alexander the Great: prosopography of Alexander's empire,John Wiley & Sons, 2006, ISBN 1405112107
Reference[]
- ↑ Heckel str. 197
- ↑ Diodor 16.94
- ↑ Arijan 1.6
- ↑ Arijan 1.7
- ↑ Arijan 1.6
- ↑ Arijan 1.8
- ↑ Arijan 1.14
- ↑ Diodor, 17.24
- ↑ Arijan 2.8
- ↑ Arijan 3.9
- ↑ K.K.R. 4.16
- ↑ Diodor 17.61
- ↑ Arijan 3.18
- ↑ K.K.R. 6.8.17
- ↑ Heckel str. 197
- ↑ Arijan 4.22
- ↑ K.K.R. 8.10
- ↑ K.K.R. 8.10-12
- ↑ Arijan 5.7
- ↑ Arijan 7.4
- ↑ Diodor 17.117
- ↑ K.K.R. 10.5
- ↑ Justin 12.15
- ↑ K.K.Ruf 10.6.1
- ↑ K.K.Ruf 10.6.4
- ↑ K.K.Ruf 10.6.8-9
- ↑ K.K.Ruf 10.6.18
- ↑ K.K.Ruf 10.6.20-21
- ↑ Justin 13.3
- ↑ Plutarh, Eumen 3
- ↑ Diodor 18.16
- ↑ Plutarh, Eumen 3
- ↑ Diodor 18.14
- ↑ Diodor 18.25
- ↑ Diodor 18.29
- ↑ Diodor 18.34
- ↑ Diodor 18.35
- ↑ Diodor 18.36
Napomena:
Ovaj članak može da se prenese ili preradi samo ako se označi da je prenešen ili prerađen sa Istorijske enciklopedije i da je autor Verlor.
Članak je prebačen na
[Srpsku enciklopediju]