Опсада Кизика одиграла се крајем 74. пре Христа и почетком 73. пре Христа за време Трећега митридатовога рата између римске војске под командом Лукула и понтске војске под командом Митридата VI од Понта. Митридат је након победе код Халкедона опседао Кизик, који је био на страни Римљана. Град је довољно дуго издржао опсаду, па им је у помоћ стигао Лукул са римском војском Лукул је успео је да победи Митридата и ослободи Кизик опсаде.
Опсада Кизика
Почетак Трећега митридатовога рата[]
Митридат VI од Понта је на основу искустава Првога митридатовога рата обучио велику војску од 120.000 пешака да ратује у формацијама римске легије.[1] Не само да их је обучио да ратују попут Римљана, него их је опремио по узору на опрему римске војске.[2] Поред тога окупио је и 16.000 коњаника. У пролеће 74. пре Христа извршио је инвазију Битиније.[3] Битинија је пре тога постала римска провинција према опоруци битинијскога краља Никомеда IV Филопатора.[4] Намесник Битиније конзул Марко Аурелије Кота одмах је побегао у Халкедон препустивши Битинију понтској војсци.[5] Крај Халкедона понтска флота је победила римску флоту, која се онда склонила у луку. Међутим понтска војска је освојила луку, где је заробила целу римску флоту од 60 бродова.[6] Кота се након губитка 4.000 војника нашао под опсадом у Халкедону.[7]
Опсада Кизика[]
Митридат VI од Понта је након тога почео да опседа Кизик, који је био у савезу са Римљанима.[8] Кизик је био важан град на Мраморном мору са огромним складиштима за жито. Конзул Луције Лициније Лукул је са 30.000 пешака и 1.600 коњаника дошао до Кизика.[9] Апијан помиње по свој прилици претерану бројку да је понтска војска имала 300.000 људи.[10] Долазак Лукулове војске охрабрио је грађане Кизика. Митридатова војска је била распоређена у 10 логора око Кизика. Митридат је осим тога заузео и планине Адрастију насупрот Кизика.
Лукул заузима планину крај Кизика[]
Лукул је уочио да се крај Кизика налази планина, која је погодна за логор и да би у случају да заузме планине имао прилику да блокира Митридата и његову војску лиши снабдевања.[11] Пролаз на планини држала је понтска војска, али Митридата је обмануо један човек од поверења, који га је наговорио да пропусти две римске легије, које наводно прелазе на његову страну.[12] Лукул је на тај начин обманом заузео планине крај Кизика. Митридату је било онемогућено снабдевање преко копна, али он је још увек контролисао море, па је могао да се снабдева преко мора.[13] Митридат VI од Понта је могао да због бројчане надмоћи покуша да се пробије преко непријатељских линија, али сматрао је да ће ионако успети опсада Кизика.[14]
Опсада Халкедона и Козика
Митридатов неуспешан напад на град[]
Митридат VI од Понта је онда одлучио да ојача опсаду. Са морске стране блокирао је луку двоструким поморским зидом, а са стране копна изградио је бројне опсадне справе, укључујући и опсадну кулу висине 50 метара са које је деловао катапултима.[15] Два повезана брода носила су једну кулу усмерену против луке. Покушао је да Кизик натера на предају слањем 3.000 заробљениних Кизичана на бродовима. Након тога кренуо је са нападом са морске стране, али био је присиљен да се повуче. Грађани Кизика су успели да се обране и од великога напада са копнене стране.[16] Током напада део бедема је био срушен, али грађани Кизика су успели да изграде други зид. У то време у зору следећега дана велика олуја је уништила много Митридатових опсадних справа.[17] Уништена је велика водена кула са опсадним справама.[18] Грађани Кизика су то приписивали дејству натприродних сила, тј Персефони, заштитници Кизика.[19]
Лукулова победа на Риндаку[]
Након још једнога таквога чуда Митридатови генерали су саветовали Митридата да одустане од опсаде Кизика, а он је одлучио да се повуче на планину Диндиму, која је била на супротној страни од планине, на којој је био Лукул.[20] Од планине до града је дао да се изгради насип са низом кула. У исто време покушао је да поткопа градске бедеме. У то време због зиме је било отежано снабдевање и преко мора, па је Митридат VI од Понта одлучио да коњицу, другу стоку и непотребну пешадију пошаље заобилазним путем у Битинију.[21][22] Лукул је сазнао за то, па је са коњицом и 10 кохорти пешадије кренуо у потеру.[23] Претекао их је и напао на прелазу преко реке Риндак ( Капаз) побио је много војске. Поред тога заробио је 15.000 војника, 6.000 коња, много стоке и комору.[24][25]
Изгладнела понтска војска неуспешно опседа[]
Лукул је након победе са заробљеницима прошао поред Митридатових утврђења на тај начин обесхрабрујући Митридатову војску. Поред тога Митридату су тада стигле и вести о поразима у осталим крајевима. Римски савезник Дејотар је победио Еумаха, а Метрофан и Фаније су били потиснути из Мизије. Осим тога несташица у понтској војсци се претварала у глад, јер је опскрба постајала све тежа.[26] Неки су почели да једу чак и мртве, а други су јели биље. Поред глади избила је и зараза због великога броја несахрањених.[27] Међутим Митридат VI од Понта је наставио са опсадом, али грађани Кизика су успевали да одоле, а успевали су да изводе и успешне испаде, у којима би спаљивали опсадне справе ослабљеној понтској војсци.[28] Изводили су и поткопавања понтских насипа.
Реконструкција самбуке, каква се користила у опсади Кизика
Митридат се повлачи од Кизика[]
На крају Митридат VI од Понта је на почетку пролећа 73. пре Христа одлучио да одустане од опсаде.[29] Циљ му је био да најпре одвуче Лукула да га током повлачења не би нападао. Због тога је послао Аристоника да са флотом напада и одвуче Лукула од Кизика.[30] Аристоник је намеравао да са 10.000 златника поткупи део римске војске (Фимбријевце), али заробили су га и одвели Лукулу.[31] Митридат је онда одлучио да са остатком флоте крене према Парију, а да копнена војска копном крене према Лампсаку.[32] Укрцавање на бродове претворило се у катастрофу.[33] Понтска војска се препала да их Митридат оставља, па су појурили на већ претрпане бродове. Услед тога многи бродови су потонули или се преврнули.[34] Кизичани су одмах искористили понтску невољу, па су изашли из града нападајући понтски логор и убијајући болесне и рањене у њему.[35] Митридатова копнена војска је кренула према Лампсаку, али на путу их је успорио прелазак преко река Есепа (Гонен) и Граника (Бига).[36] На путу је војска била нападана и поражена на набујалом Есепу и Гранику, где је погинуло 20.000 понтских војника.[37]
После[]
Остаци војске су се домогли Лампсака, где их је Лукул након тога опседао. Лукул се вратио у Кизик, где је тријумфално ушао у град слављен од захвалних грађана, који су установили игре њему у част.[38] Касније је Митридат евакуисао војску из Лампсака у Никомедију.[39]
Литература[]
- Апијан, Митридатови ратови
- Плутарх Лукул
- Мемнон, Историја Хераклеје
- Arthur Keaveney: Lucullus. A Life, Routledge, London/New York,1992, ISBN 0-415-03219-9
- Mayor, Adrienne, The Poison King: The Life and Legend of Mithradates, Rome's Deadliest Enemy (Princeton, PUP, 2010) ISBN 978-0-691-12683-8
- A. N. Sherwin-White, "Lucullus, Pompey, and the East" in The Cambridge Ancient Hist. (Cambr. Univ. Press, 2006), vol. 9, ISBN 0 521 25603 8
Референце[]
- ↑ Плутарх Лукул 7
- ↑ Плутарх Лукул 7
- ↑ Апијан Митр. рат. 71
- ↑ Апијан Митр. рат. 71
- ↑ Апијан Митр. рат. 71
- ↑ Апијан Митр. рат. 71
- ↑ Плутарх Лукул 8
- ↑ Плутарх Лукул 9
- ↑ Апијан Митр. рат. 72
- ↑ Апијан Митр. рат. 72
- ↑ Апијан Митр. рат. 72
- ↑ Апијан Митр. рат. 72
- ↑ Апијан Митр. рат. 73
- ↑ Апијан Митр. рат. 73
- ↑ Апијан Митр. рат. 73
- ↑ Апијан Митр. рат. 74
- ↑ Апијан Митр. рат. 74
- ↑ Плутарх Лукул 10
- ↑ Апијан Митр. рат. 75
- ↑ Апијан Митр. рат. 75
- ↑ Плутарх Лукул 11
- ↑ Апијан Митр. рат. 75
- ↑ Плутарх Лукул 11
- ↑ Плутарх Лукул 11
- ↑ Апијан Митр. рат. 75
- ↑ Апијан Митр. рат. 76
- ↑ Апијан Митр. рат. 76
- ↑ Апијан Митр. рат. 76
- ↑ Плутарх Лукул 11
- ↑ Плутарх Лукул 11
- ↑ Плутарх Лукул 11
- ↑ Апијан Митр. рат. 76
- ↑ Keaveney стр. 84
- ↑ Keaveney стр. 84
- ↑ Keaveney стр. 84
- ↑ Апијан Митр. рат. 76
- ↑ Плутарх Лукул 11
- ↑ Плутарх Лукул 12
- ↑ Апијан Митр. рат. 76