Никомед IV Филопатор
Никомед IV Филопатор или Никомед IV од Битиније(до 74. пре Христа) је био последњи краљ Битиније од око 94. пре Христа до 74. пре Христа. Два пута је губио трон захваљујући Митридату VI од Понта и два пута се поново враћао на трон захваљујући римској помоћи. Римљани су га нахушкали да 89. пре Христа напада територију Понта, што је довело до Првога митридатовога рата. Изгубио је краљевину на почетку рата и поново му је враћена на крају рата. Пошто није имао мушких наследника опоруком је 74. пре Христа Битинију оставио Риму.
Краљ Битиније[]
Син је краља Битиниије Никомеда III од Битиније и Нисе. Ништа се не зна о њему пре него што је постао краљ. Имао је брата Сократа Хреста и сестру Нису.
Губи и враћа трон[]
Првих неколико година његове владавине било је релативно мирно, а онда је Митридат VI од Понта почео да пустоши границе Битиније. Митридат је наговорио Никомедовога брата Сократа Хреста да тражи трон Битиније и онда му је војно помогао да 90. пре Христа победи Никомеда.[1] Никомед је био присиљен да напусти Битинију и побегне у Рим. Римљани су му помогли да се врати на трон.[2] Послали су Манија Аквилија са изасланством и наредили су Митридату да врати Битинију, а кад Митридат није послушао уз помоћ Галаћана и Фригијаца вратили су Никомеда на трон.[3]
Митридат VI од Понта
На римски захтев пустоши Понт[]
Римски Сенат је охрабрио Никомеда да нападне Митридатову територију обећавајући му помоћ, а надајући се да ће тако потпалити рат.[4] Пошто се Никомед бојао Митридата и тако значајнога рата на границама Римљани су га подсетили да им је дужан много новца.[5] Никомед је посуђивао много новца од Римљана уз високу камату, а много новца је био обећао римским војсковођама за повратак на трон Битиније.[6] Притиснут тешким обавезама Никомед IV је пристао на римске захтеве, па је напао територију Понта пљачкајући све до Амастриса.[7] Иако је Митридат држао војску у бојевој готовости, ипак се повукао јер је желео да има добар повод за рат са Битинијом. [8] Никомед се вратио са великим пленом, а Митридат VI од Понта се онда жалио Римљанима да је Никомед некажњено пустошио територију Понта и позвао их да га обуздају.[9] Тражио је од Римљана да или обуздају Никомеда или да допусте Митридату да се сам обрани, а пошто од Римљана није добио правду Митридат је 88. пре Христа започео рат, најпре против Кападокије.[10]
Поражени Никомед бежи у Пафлагонију[]
Митридат VI од Понта се са великом војском припремио и за инвазију Битиније. Римском војском командовао је проконзул Гај Касије. Гај Касије је са 40.000 војника био распоређен на граници Битиније и Галатије, а Маније Аквилије са 40.000 војника на потезу између Понта и Битиније.[11] Никомед IV Филопатор је имао на располагању 50.000 пешака и 6.000 коњаника.[12] Никомед се са целом својом војском сукобио 88. пре Христа са два Митридатова генерала Неоптолема и Архелаја, који су на располагању имали само лаку пешадију и коњицу под заповедништвом Митридатова сина Аркатија.[13] Послали су нешто војске да заузму стеновито брдо изнад равнице, али пошто нису успели да заузму брдо, Неоптолем је пожурио да им помогне позвавши и Аркатију. Никомед IV им је изашао усусрет, па је уследила тешка борба, у којој је Никомед победио.[14] Понћани су побегли, али Архелај је онда напао и спречио Битињане у потери, па се након тога повлачио мало по мало све док се Неоптолемова војска није прегруписала, када је кренуо у напад.[15] У исто време борне кочије су почеле да косе Битињане иазивајући код њих страх и конфузију. Архелај је онда напао спреда, а Неоптолем и Аркатија отпозади и битка је доста дуго трајала. Након губитка великога дела војске Никомед IV је са остатцима војске побегао у Пафлагонију.[16] Архелај и Неоптолем победили су Никомеда пре доласка властите фаланге.
Никомед након пораза[]
Никомед IV је након пораза био присиљен да логорује крај Манија Аквилија, а онда се преселио код проконзула Гаја Касија.[17] Гај Касије, Никомед IV Филопатор и римски амбасадори учврстили су се на упоришту Лављој глави у Фригији и ту су увежбавали мноштво регрута.[18] Међутим пошто се то показало бескорисним одустали су и распустили бескорисне регруте. Касије се онда повукао у Апамеју, Никомед у Пергам, а Маније Аквилије на Родос.[19] Након тога Никомед је био само посматрач рата између Митридата и Римљана.
Поново на трону Битиније[]
Приликом окончања Првога митридатовога рата 84. пре Христа Сула је присилио Митридата VI да Битинију врати Никомеду.[20] Сула је помирио Митридата са Никомедом и Ариобарзаном I Филоромејем. Уследио је много мирнији период, а Битинија је све више била под римском контролом. Млади Гај Јулије Цезар био је 80. пре Христа римски амбасадор на Никомедовом двору. Цезар је тражио од Никомеда да опреми флоту за римске потребе. Међутим боравио је изузетно дуго на Никомедовом двору, да су колале гласине о међусобним сексуалним односима, тако да су политички непријатељи Цезара касније називали “краљицом Битиније”.
Опоруком оставља Битинију Риму[]
Никомед је 74. пре Христа као једну од последњих донио одлуку да целу краљевину опоруком остави римском народу. Кратко након тога Никомед IV Филопатор је умро, а римски Сенат је одмах изгласао Битинију као нову римску провинцију. Међутим Митридат VI од Понта је имао другачије планове са Битинијом, па је уз помоћ лажнога законитога Никомедовога сина оспоравао Римљанима право да располажу Битинијом. Ти догађаји довели су до Трећега митридатовога рата.
| Претходи: Никомед III од Битиније |
Краљ Битиније Никомед IV Филопатор 94—74 пре Христа |
Следи: Никомед IV је Битинију опоруком оставио Риму, па Битинија постаје римска провинција
|
Литература[]
- Апијан, Митридатови ратови
- Тит Ливије
- Јустин
- Плутарх Сула
- Мемнон, Историја Хераклеје
- Еутропије
- Mayor, Adrienne, The Poison King: The Life and Legend of Mithradates, Rome's Deadliest Enemy (Princeton, PUP, 2010) ISBN 978-0-691-12683-8
- McGing, The foreign policy of Mithridates VI Eupator, King of Pontus, Brill , Leiden 1986,ISBN 9004075917 Постоји и веза [1]
Референце[]
- ↑ Апијан Митр. ратови 10
- ↑ Апијан Митр. ратови 11
- ↑ Апијан Митр. ратови 11
- ↑ Апијан Митр. ратови 10
- ↑ Апијан Митр. ратови 11
- ↑ Апијан Митр. ратови 11
- ↑ Апијан Митр. ратови 11
- ↑ Апијан Митр. ратови 11
- ↑ Апијан Митр. ратови 12
- ↑ Апијан Митр. ратови 14-15
- ↑ Апијан Митр. ратови 17
- ↑ Апијан Митр. ратови 18
- ↑ Апијан Митр. ратови 18
- ↑ Апијан Митр. ратови 18
- ↑ Апијан Митр. ратови 18
- ↑ Апијан Митр. ратови 18
- ↑ Апијан Митр. ратови 19
- ↑ Апијан Митр. ратови 19
- ↑ Апијан Митр. ратови 19
- ↑ Плутарх Сула 22