Nikomed IV Filopator

Nikomed IV Filopator

Nikomed IV Filopator ili Nikomed IV od Bitinije(do 74. pre Hrista) je bio poslednji kralj Bitinije od oko 94. pre Hrista do 74. pre Hrista. Dva puta je gubio tron zahvaljujući Mitridatu VI od Ponta i dva puta se ponovo vraćao na tron zahvaljujući rimskoj pomoći. Rimljani su ga nahuškali da 89. pre Hrista napada teritoriju Ponta, što je dovelo do Prvoga mitridatovoga rata. Izgubio je kraljevinu na početku rata i ponovo mu je vraćena na kraju rata. Pošto nije imao muških naslednika oporukom je 74. pre Hrista Bitiniju ostavio Rimu.

Kralj Bitinije

Sin je kralja Bitiniije Nikomeda III od Bitinije i Nise. Ništa se ne zna o njemu pre nego što je postao kralj. Imao je brata Sokrata Hresta i sestru Nisu.

Gubi i vraća tron

Prvih nekoliko godina njegove vladavine bilo je relativno mirno, a onda je Mitridat VI od Ponta počeo da pustoši granice Bitinije. Mitridat je nagovorio Nikomedovoga brata Sokrata Hresta da traži tron Bitinije i onda mu je vojno pomogao da 90. pre Hrista pobedi Nikomeda. Nikomed je bio prisiljen da napusti Bitiniju i pobegne u Rim. Rimljani su mu pomogli da se vrati na tron. Poslali su Manija Akvilija sa izaslanstvom i naredili su Mitridatu da vrati Bitiniju, a kad Mitridat nije poslušao uz pomoć Galaćana i Frigijaca vratili su Nikomeda na tron.

Mitridat VI od Ponta

Na rimski zahtev pustoši Pont

Rimski Senat je ohrabrio Nikomeda da napadne Mitridatovu teritoriju obećavajući mu pomoć, a nadajući se da će tako potpaliti rat. Pošto se Nikomed bojao Mitridata i tako značajnoga rata na granicama Rimljani su ga podsetili da im je dužan mnogo novca. Nikomed je posuđivao mnogo novca od Rimljana uz visoku kamatu, a mnogo novca je bio obećao rimskim vojskovođama za povratak na tron Bitinije. Pritisnut teškim obavezama Nikomed IV je pristao na rimske zahteve, pa je napao teritoriju Ponta pljačkajući sve do Amastrisa. Iako je Mitridat držao vojsku u bojevoj gotovosti, ipak se povukao jer je želeo da ima dobar povod za rat sa Bitinijom. Nikomed se vratio sa velikim plenom, a Mitridat VI od Ponta se onda žalio Rimljanima da je Nikomed nekažnjeno pustošio teritoriju Ponta i pozvao ih da ga obuzdaju. Tražio je od Rimljana da ili obuzdaju Nikomeda ili da dopuste Mitridatu da se sam obrani, a pošto od Rimljana nije dobio pravdu Mitridat je 88. pre Hrista započeo rat, najpre protiv Kapadokije.

Poraženi Nikomed beži u Paflagoniju

Mitridat VI od Ponta se sa velikom vojskom pripremio i za invaziju Bitinije. Rimskom vojskom komandovao je prokonzul Gaj Kasije. Gaj Kasije je sa 40.000 vojnika bio raspoređen na granici Bitinije i Galatije, a Manije Akvilije sa 40.000 vojnika na potezu između Ponta i Bitinije. Nikomed IV Filopator je imao na raspolaganju 50.000 pešaka i 6.000 konjanika. Nikomed se sa celom svojom vojskom sukobio 88. pre Hrista sa dva Mitridatova generala Neoptolema i Arhelaja, koji su na raspolaganju imali samo laku pešadiju i konjicu pod zapovedništvom Mitridatova sina Arkatija. Poslali su nešto vojske da zauzmu stenovito brdo iznad ravnice, ali pošto nisu uspeli da zauzmu brdo, Neoptolem je požurio da im pomogne pozvavši i Arkatiju. Nikomed IV im je izašao ususret, pa je usledila teška borba, u kojoj je Nikomed pobedio. Ponćani su pobegli, ali Arhelaj je onda napao i sprečio Bitinjane u poteri, pa se nakon toga povlačio malo po malo sve dok se Neoptolemova vojska nije pregrupisala, kada je krenuo u napad. U isto vreme borne kočije su počele da kose Bitinjane iazivajući kod njih strah i konfuziju. Arhelaj je onda napao spreda, a Neoptolem i Arkatija otpozadi i bitka je dosta dugo trajala. Nakon gubitka velikoga dela vojske Nikomed IV je sa ostatcima vojske pobegao u Paflagoniju. Arhelaj i Neoptolem pobedili su Nikomeda pre dolaska vlastite falange.

Nikomed nakon poraza

Nikomed IV je nakon poraza bio prisiljen da logoruje kraj Manija Akvilija, a onda se preselio kod prokonzula Gaja Kasija. Gaj Kasije, Nikomed IV Filopator i rimski ambasadori učvrstili su se na uporištu Lavljoj glavi u Frigiji i tu su uvežbavali mnoštvo regruta. Međutim pošto se to pokazalo beskorisnim odustali su i raspustili beskorisne regrute. Kasije se onda povukao u Apameju, Nikomed u Pergam, a Manije Akvilije na Rodos. Nakon toga Nikomed je bio samo posmatrač rata između Mitridata i Rimljana.

Ponovo na tronu Bitinije

Prilikom okončanja Prvoga mitridatovoga rata 84. pre Hrista Sula je prisilio Mitridata VI da Bitiniju vrati Nikomedu. Sula je pomirio Mitridata sa Nikomedom i Ariobarzanom I Filoromejem. Usledio je mnogo mirniji period, a Bitinija je sve više bila pod rimskom kontrolom. Mladi Gaj Julije Cezar bio je 80. pre Hrista rimski ambasador na Nikomedovom dvoru. Cezar je tražio od Nikomeda da opremi flotu za rimske potrebe. Međutim boravio je izuzetno dugo na Nikomedovom dvoru, da su kolale glasine o međusobnim seksualnim odnosima, tako da su politički neprijatelji Cezara kasnije nazivali “kraljicom Bitinije”.

Oporukom ostavlja Bitiniju Rimu

Nikomed je 74. pre Hrista kao jednu od poslednjih donio odluku da celu kraljevinu oporukom ostavi rimskom narodu. Kratko nakon toga Nikomed IV Filopator je umro, a rimski Senat je odmah izglasao Bitiniju kao novu rimsku provinciju. Međutim Mitridat VI od Ponta je imao drugačije planove sa Bitinijom, pa je uz pomoć lažnoga zakonitoga Nikomedovoga sina osporavao Rimljanima pravo da raspolažu Bitinijom. Ti događaji doveli su do Trećega mitridatovoga rata.

Prethodi: Nikomed III od Bitinije

Kralj Bitinije Nikomed IV Filopator 94—74 pre Hrista

Sledi: Nikomed IV je Bitiniju oporukom ostavio Rimu, pa Bitinija postaje rimska provincija

Literatura

• Apijan, Mitridatovi ratovi
• Tit Livije
• Justin
• Plutarh Sula
• Memnon, Istorija Herakleje
• Eutropije
• Mayor, Adrienne, The Poison King: The Life and Legend of Mithradates, Rome's Deadliest Enemy (Princeton, PUP, 2010) ISBN 978-0-691-12683-8
• McGing, The foreign policy of Mithridates VI Eupator, King of Pontus, Brill , Leiden 1986,ISBN 9004075917 Postoji i veza [1]