Историјска енциклопедија
Register
Advertisement

Никија (грч. Νικίας, око 470—413. пре Христа) је био атински политичар и војсковођа за време Пелопонеског рата. Био је истакнути члан атинске аристократије наследивши велико богатство, које је инвестирао у Лауријске руднике сребра. Након Периклеове смрти 429. пре Христа његов главни политички ривал био је Клеон и демократи. Био је умерених политичких погледа и супростављао се демократској политици агресивног империјализма. Главни политички циљ био му је да склопи што је могуће повољнији мир са Спартом. Често је био биран за стратега за време Пелопонеског рата. Предводио је неколико похода на којима је мало тога постигнуто. Ипак заслужан је за успешне преговоре, који су довели до Никијиног мира 421. пре Христа. Након склапања мира са Спартом супростављао се Алкибијадовим плановима. Иако се супростављао започињању Сицилијанске експедиције народ га је ипак изабрао за једнога од тројице војсковођа, који су заповедали Сицилијанском експедицијом 415—413. пре Христа. У почетку су успешно опседали Сиракузу. Када је Спарта послала војсковођу Гилипа ситуација се потпуно преокренула, тако да су се Атињани нашли током 413. пре Христа под опсадом. Након поморског пораза Никија и Демостен предводили су атинску војску у покушају да се извуку копненим путем. Цела атинска војска била је поражена и присиљена да се преда. Никију су након заробљавања убили. Многи историчари сматрају да је Никијина неспособност довела до пропасти Сицилијанске експедиције.

776px-Mineurs grecs 2

Грчки рудари

Богатство од рудника сребра[]

Никија је био један од најбогатијих људи у Грчкој. Лауријски рудници сребра, који су се налазили близу Атине у Атици доносили су му огромну зараду.[1] У његовим рудницима су углавном радили робови. Никија је био јако дарежљив, тако да је често одобровољавао народ дајући новац за разне прославе и хорове.[2]

Никијин политички успон[]

Никија се почео истицати још док је Перикле био жив. Након Периклеове смрти 429. пре Христа постаје значајан атински политичар. Аристократска (конзервативна) странка истурила га је као вођу. Постао је противник Клеона и његове демократске партије. Никија није могао да придобије народ, попут Периклеа елоквенцијом и шармом.[3] Наклоност народа стицао је уз помоћ свога богатства.[4] Када није могао да надвиси Клеона говором, тада би одобровољио народ плаћајући хорове, јавне драме и друге изведбе.[5]

Опрезан политичар, који бежи од одговорности[]

Једна од посебно значајних Никијиних карактеристика била је опрезност.[6] Он је уочио да народ често сумњичаво гледа на талентоване и на способне људе и да се често дешава да их осуди. Због тога је избегавао колико год је могао војне походе. Када би и био на војном походу као стратег био је опрезан.[7] Пошто се бојао народа себи не би приписивао ни успехе, него би говорио да му се посрећило. Никада није био присутан све до Сицилијанске експедиције код тешких војних пораза.[8] Никију нису кривили ни за један пораз. Од 427. до 425. пре Христа током једнога периода Пелопонеског рата Никија је био стратег и тада је био један период затишја, јер је Никија оклевао.

Битка код Пилоса и ратоборни Клеон[]

Када је Демостен утврдио Пилос 425. пре Христа дошло је до битке код Пилоса, па је око 420 Спартанаца било одсечено на острву Сфактерија. Атињани су сматрали да ће бити велики успех ако их заробе. Спарта је покушала да преговорима и примирјем сачува животе својих хоплита на Сфактерији[9] Атињани су сматрали да пошто држе блокиране Спартанце на Сфактерији увек могу да склопе мир, па су почели да постављају претеране захтеве[10]. У претераним захтевима Атињане је највише потицао Клеон.[11] Клеон је мрзио Никију, а пошто је видео да Никија сарађује са Спартанцима Клеон је наговорио народ да одбију понуђени мир.[12] Међутим када се опсада Сфактерије отегла и атинска војска је доспела у ужасно стање, народ је почео да криви Клеона.[13]

Клеонов успон након битке код Сфакерије[]

Клеон је сву кривицу сваљивао на Никију, за кога је рекао да је као стратег одговоран јер непријатељи пролазе кроз његов обруч, а да је он Клеон генерал место Никије да би се то давно раније окончало.[14] Никија је рекао да нека слободно узме војску коју хоће и нека проба срећу као војсковођа[15]. Клеон је најпре мислио да се Никија шали, али кад је схватио да то није тако почео је да узмиче, али присили су га да преузме заповедништво од Никије. Клеон је изабран за заповедника и онда је обећао да ће заузети Сфактерију за 20 дана[16]. Након заробљавања Спартанаца у бици код Сфактерије Клеон је стекао огроман ауторитет.[17] Клеонов успон представљао је Никијин пад, тако да је Никија једно време изгубио утицај у народној скупштини.

Војни походи и успеси[]

Никија је тада кренуо у неколико похода да би повратио углед. Најпре је кренуо на Коринт са 80 бродова и 2.000 хоплита. Искрцали су се код Коринта и сукобили се у жестокој бици са Коринћанима, али повукли су се када су Коринћанима стигла појачања. Био је то слаб поход. Током 424. ре Христа Никија је заузео стратешки важно острво Китеру.[18] Китера је контролисала поморски приступ Лаконији. Заузео је многа побуњена места у Тракији и вратио их под власт Атине.[19]

Никијин мир[]

Спартански војсковођа Брасида заузео је Амфипољ 424/423. пре Христа. Атина је тада изгубила веома важне руднике сребра. После пада Амфипоља Атина и Спарта потписали су 423. пре Христа тзв Лахов мир, тј. примирје на годину дана. Атињани су сматрали да би им Брасида могао заузети још градова, пре него што они подузму протумере.[20] Спартанци су се надали да ће Атина коначно да им врати заробљенике из битке код Сфактерије 424. пре Христа[21]. Током преговора о примирју град Скион на Пелени одметнуо се од Атињана и прешао Брасиди[22], а Брасида је одбио је да га врати кад му је стигла вест о примирју[23].

Клеон је прекршио примирје 422. пре Христа. Кренуо је да поврати Амфипољ У бици код Амфипоља победила је Спарта и погинула су два главна јастреба са обе стране Клеон и Брасида. Никија је одмах уочио да је Спарта одавно жељна мира, а да Атињани немају више срца за рат.[24] Никија је најпре о миру причао са различитим слојевима народа, па онда је преговарао са Спартанцима. Спартанци су му веровали, јер се хумано понео према заробљенима са Сфактерије.[25] Пре склапања мира најпре је било примирје, које је трајало годину дана. Коначно су склопили мир (421. пре Христа). Мир је назван Никијин мир.

По мировном споразуму свака од страна у сукобу требало је да преда другој страни све тврђаве и градове и ратне заробљенике, које су отели од других. Коцка је требала да одреди, која страна прва врађа, а то је била Спарта. Поступци Коринта и Беотије претили су поновним обнављањем рата, па је Никија наговорио Атињане да они заједно гарантују општи мир.

359px-Bust Alcibiades Musei Capitolini MC1160

Никија и Алкибијад[]

Док се преговарало о миру Алкибијад је постајао све утицајнији. Алкибијад се противио мировном споразуму са Спартом и залагао се за наставак рата против Спарте и њених савезника. Алкибијад је био увређен јер су Никија и Лах склопили мир, а да њега због његове младости нису консултовали. Осим тога Спартанци су почели да Никију обасипају почастима, јер је био заслужан за мир. Алкибијад је за време мира почео да потпирује Атињане против Спарте и против Никије. Атињани су исто постајали незадовољни, почели су да се мисле да су погрешили због савеза са Беотијом и због тога што Атини није враћен ни Панакт ни Амфипољ.[26] Након вештих Алкибијадових потеза народ је Алкибијада прогласио за стратега.

Одмах је искористио ситуацију, па је склопио савез са пелопонеским државама Аргосом, Мантинејом, Елисом.[27] На тај начин угрожавао је спартанску доминацију на Пелопонезу.

Никија и Хипербол[]

Хипербол је негде 416.или 415. пре Христа намеравао да наговори народ да остракују Алкибијада или Никију. Алкибијад се тада удружио са својим противником Никијом, па су заједно наговорили народ да остракује Хипербола.[28] Тај инцидент разоткрива чињеницу да су Никија и Алкибијад имали присташе, који су својим гласовима испуњавали жеље својих вођа. Плутарх сматра да су Атињани након Хиперболова остракизма били разљућени због тих потеза да никад више нико није остракован.[29]

519px-Athenian Siege of Syracuse

Припрема Сицилијанске експедиције[]

Током 415. пре Христа у Атину су стигли представници сицилијанског града Сегесте и тражили су подршку Атине у рату са Селинунтом. О томе походу развила се дебата у атинској скупштини. Алкибијад се залагао за тај освајачки поход и придобијао је народ говорећи да ће Атина бити богатија и да ће проширити своју империју. Алкибијад се надао да ће Атињани освојити Сицилију и Картагину.[30] Никија се противио походу објашњавајући да ће то бити веома скуп подухват. Рекао је да не треба да буду увучени у рат, који није њихов, а није сигуран ни мир са Спартом, који су склопили. Пошто им је Спарта главни непријатељ Никија је сматрао да не треба да троше средства, бродове и људе у удаљеном рату док год су им непријатељи много ближи. Тврдио је да у случају да освоје Сицилију, не би могли да лако да владају над њом. Објашњавао је да Атина не влада лако ни сиромашнијим и слабијим савезницима, који су много ближе Атини. Када је Никија видео да не може да одврати Атињане од Сицилијанске експедиције онда је саветовао да крену са много бродова и војске. Говорио је да Алкибијад покушава да задовољи приватну похлепу и амбиције и да се Атина доводи у велику опасност.[31] Међутим народ је говорио да баш он служи томе да буде опрезан и да ће његов опрез бити удружен са Алкибијадовим квалитетама.[32] Народ је за вође експедиције изабрао Алкибијада, Никију и Ламаха.

Полазак[]

Једне ноћи током припрема за сицилијански поход широм Атине биле су оштећене главе на Хермесовим стубовима.[33] Политички противници оптуживали су Алкибијада, али тада га нису позвали на суд, него кад се већ нашао на Сицилији.

Никијин опрезан почетак 415. пре Христа[]

Три заповедника Сицилијанске експедиције имали су три различите стратегије. Ламах је тражио да одмах иду на Сиракузу и обрачунају се у бици.[34] Алкибијад је сматрао да треба најпре да пљачкају Сиракужане и њихове савезнике, па да онда уђу у битку близу Сиракузе.[35] Никија је предложио да плове око Сицилије, покажу се, пруже Сегести малу помоћ и онда да се врате у Атину.[36]

Одласком Алкибијада остала су два заповедника Никија и Ламах. Искрцали су се у Сицилији и придружила им се коњица из Сегесте. Нису одмах напали Сиракузу. Никија је био опрезан, кружио је око Сицилије, заузео је само мали градић Хикару, становништво продао у робље и након тога се вратио у Катану.[37] Није успео да заузме Хиблу. Зиму су провели у логору крај Катане. Због Никијина опреза Сиракужани су се охрабрили јер су уочили да Атињани не нападају Сиракузу. Никија је лукавством измамио Сиракужане из града, па је онда напао Сиракузу. У првој бици Атињана и Сиракужана победили су Атињани, али Никија није био способан да искористи ту победу. После неког времена повукао се у Наксос на зимовање и потрошио је много новца за одржавање тако велике војске, а није било неких резултата.[38] Сиракужани су се поново охрабрили, пустошили су територијом Катане, а покушали су и да запале атински логор. Сви су кривили Никију, који није искористио тренутак када је било време за акцију, него је предузимао мере опреза и разматрао шта да ради.[39]

Остаје једини заповедник[]

Атињани су се неопажено привукли из Катане, искрцали се крај Сиракузе и заузели су стратешки важан Епиполе.[40] Обе стране почеле су да граде зидове. Атињани су намеравали да зидом потпуно окруже Сиракузу. Зид су градили преко Епипола, а Сиракужани су спречавалиу њихове намере градњом контразида. Никија се у то време разболио од бубрега. Учествовао је у већини акција, иако је био болестан од бубрега. [41] Једном је неколико дана морао да лежи у кревету, а за то време Ламах се борио са Сиракужанима. Око 300 Атињана напало је други контразид, заузело га, али Сиракужани су га вратили у успешно изведеном контранападу. При томе су убили Ламаха. Никија је отада остао једини заповедник Сицилијанске експедиције. Сиракужани су тада срушили 300 метара атинског зида, али нису успели да сруше кружно утврђење, крај кога се тада налазио болесни Никија. Никија је тада наредио помоћницима да потпале сву дрвену грађу испред зидова, па је тако зауставио Сиракужане.[42]

Долазак Гилипа и преокрет[]

Сиракуза се налазила у све горој ситуацији. Била је под све јачом опсадом, а Атињанима су прилазили нови савезници. Никија је чуо да на Сицилију долази спартански заповедник Гилип, али пошто је долазио са мало бродова није сматрао да се ради о озбиљној опасности. Доласком Гилипа долазаи до великога преокрета. Гилип је са истом пешадијом и истом коњицом, која је раније губила битке против Атињана успео да победи Атињане изменом тактике..[43] Никија је постао свестан преокрета и написао је Атињанима писмо, у коме је тражио да га ослободе заповедништва, јер је болестан.[44] Осим тога тражио је да пошаљу појачање, или да се повуку у Атину.

Губитак Племирија[]

Гилип је изненада напао Атињане и са копна и са мора. У поморској бици у сиракушкој луци победили су Атињани, али током поморске битке Сиракужани су заузели Племириј, који је представљао веома важно утврђење, у коме се налазило много хране, новца, оружја и опреме за бродове. Након заузимања Племирија атинска војска није могла да сигурно плови. Сиракужани су након тога изазвали Атињане у нову поморску битку. Никија није хтео поморску битку, због тога јер је очекивао долазак свеже војске и бродова под Демостеновим заповедништвом.[45] Међутим Менандар и Еутидем , као новоизабрани генерали желели су да се истакну код Сиракузе пре него што стигне Демостен,[46] а желели су да надвисе и самог Никију. Сматрали су да би било нечасно да не прихвате битку, када их Сиракуза изазива на битку. Дошло је до поморске битке у којој су Атињани поражени.

Долазак Демостена[]

Дошло је појачање на челу са Демостеном. Дошла је флота од 73 брода и и са 5.000 хоплита и 3.000 стрелаца и бацача копља. На првом ратном саветуДемостен се залагао да одмах нападну непријатеља и да или заузму Сиракузу или се врате кући.[47] Никија је говорио да одлагањем они гуше Сиракузу, пошто је Сиракуза остала без новца. Други генерали су се слагали са Демостеном, па је Никија био присиљен да попусти.[48] Демостен је са кренуо у ноћни напад на Епиполе. У почетку је потукао Сиракужане до ногу. Међутим није се зауставио, него је наставио даље, па су тешко страдали изгубивши 2.000 мртвих.[49]

Никија се боји повратка у Атину[]

Никија је оптужио Демостена због пренагљености, а Демостен се бранио. Демостен је предложио да се одмах врате у Атину, јер им нико неће доћи у помоћ.[50] Међутим Никија није хтео да чује да беже, не зато што се није бојао Сиракужана, него се бојао да буде оптужен у Атини.[51] Пошто Демостенов план о нападу на Сиракузу није успео, он се сад није супростављао Никији, а и остали су веровали да Никија има сигуран план како ће успети. Када су Сиракужанима стигла појачања тада је Никија одлучио да је време да напусте Сицилију..

Одлагање одласка због помрчине Месеца[]

Када су Атињани намеравали да се бродовима врате кући дошло је до помрачења Месеца.[52] Никија је био доста празноверан, па су због тога одгодили одлазак за 27 дана.[53] Та одгода се показала фаталном за целу атинску војску и флоту на Сицилији. Сиракужани су то искористили да униште атинску флоту. Са својих 76 бродова напали су 86 атинских бродова у сиракушкој луци.[54] Сиракужани су победили, а у бици је погинуо Еуримедон. Сиракужани су победили и у одлучној поморској бици, тако да Атињани више нису могли да се повуку преко мора. Морали су да се повлаче копном.

Смрт[]

Атињани су намеравали су да беже током ноћи, док су Сиракужани славили победу. Међутим извесни Сиракужани су преварили Никију, да не бежи те ноћи. Ујутро су Сиракужани заузели све могуће тачке куда би се Атињани могли повлачити. Атињани су се повлачили седам дана страдајући од непријатељских стрела.[55] Тада је заробљен Демостен са својим делом војске.[56] Ишли су даље стално гађани и коначно су дошли до реке Асинар. Ту је Гилип побио много Атињана. Никија је молио да га поштеди. Гилип је заробио Никију и преостале Атињане. Гилип је тражио да му дају атинске генерале као награду, да би могао да их одведе у Спарту као ратни трофеј, али Сиракужани су постали дрски према њему и нису га послушали. По наређењу Сиракужана Демостен и Никија су убијени, а тако кажу Тукидид и Филист, а Тимеј твди да су се сами убили у ћелији.[57]

Литература[]

Референце[]

  1. Плутарх Никија 4.
  2. Плутарх Никија 2.
  3. Плутарх Никија 3.
  4. Плутарх Никија 3.
  5. Плутарх Никија 3.
  6. Плутарх Никија 6.
  7. Плутарх Никија 6.
  8. Плутарх Никија 6.
  9. Тукидид 4.15
  10. Тукидид 4.21
  11. Тукидид 4.21
  12. Плутарх Никија 7.
  13. Плутарх Никија 7.
  14. Плутарх Никија 7.
  15. Тукидид 4.27
  16. Тукидид 4.27
  17. Плутарх Никија 8.
  18. Плутарх Никија 6.
  19. Плутарх Никија 6.
  20. Тукидид 4.117
  21. Тукидид 4.117
  22. Тукидид 4.120
  23. Тукидид 4.122
  24. Плутарх Никија 9.
  25. Плутарх Никија 9.
  26. Плутарх Никија 10.
  27. Плутарх Алкибијад 15.
  28. Плутарх Алкибијад 13.
  29. Плутарх Никија 11.
  30. Тукидид 6.15
  31. Плутарх Никија 12.
  32. Плутарх Никија 12.
  33. Тукидид 6.27
  34. Плутарх Никија 14.
  35. Плутарх Никија 14.
  36. Плутарх Никија 14.
  37. Тукидид 6.62
  38. Плутарх Никија 16.
  39. Плутарх Никија 16.
  40. Тукидид 6.97
  41. Плутарх Никија 18.
  42. Плутарх Никија 18.
  43. Плутарх Никија 16.
  44. Плутарх Никија 16.
  45. Плутарх Никија 20.
  46. Плутарх Никија 20.
  47. Плутарх Никија 21.
  48. Плутарх Никија 21.
  49. Плутарх Никија 21.
  50. Плутарх Никија 22.
  51. Плутарх Никија 22.
  52. Тукидид 7.50
  53. Тукидид 7.50
  54. Тукидид 7.52
  55. Плутарх Никија 27.
  56. Плутарх Никија 27.
  57. Плутарх Никија 28.

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Advertisement