Новац Митридата II од Партије
Митридат II од Партије (до 87. пре Христа) био је краљ Партије од 123—87 пре Христа. Називан је и Митридатом Великим. Сматра се једним од најзначајнијих партских краљева, а за време његове владавине Партско царство је достигло максималан обим.
Освајање Месопотамије[]
Митридат II од Партије је био син од Артабана I, који је 123. пре Христа погинуо у Бактрији у сукобу са номадским племеном Сака.[1] У отприлике исто време Партија је изгубила територије на западу. Митридат је одмах на почетку своје владавине 122/121 пре Христа поново покорио Вавилонију.[2] То подручје нешто раније заузео је Хиспаосин, који је подручјем владао кео независан владар Харакене.[3] Хиспаосин је наставио да влада Харакеном, али као вазал краља Митридата II од Партије.[4] До 113. пре Христа Митридат II је заузео целу Меспотамију све до Дура Еуропе. Након тога напао је Јерменију, односно Артавазда I од Јерменије. Након пораза Артавазд је морао да преда свога сина Тиграна Великога као таоца на Митридатов двор.[5]
Исток Партскога царства[]
На истоку Партије остали су проблеми са скитским племеном Сака. Скити су уништили Грчко-бактријску краљевину и угрожавали су источне делове Партије. Митридатов отац је погинуо 123. пре Христа у рату са скитским племеном Сака. Митридат II је осветио оца и успешно је водио неколико ратова са Скитима.[6] Провинције Арија и Партија су поново стављене под Митридатову контролу. Примио је 120. пре Христа представнике кинескога цара Вуа Диа из династије Хан (владао 141-87 пре Христа). Кина је у то време доживела процват и проширила се и на запад до долине Фергане, па је граничила са Партским царством. Убрзо након тога отворен је Пут свиле, трговачки пут, који је омогућио трговину са Кином, а партском царству је тај трговачки пут донио велики просперитет у каснијим годинама.
Новац Митридата II од Партије
Добија Атропатену[]
Током 95. пре Христа умро је Тигран I, па је Митридат онда ослободио Тиграна Великога да преузме трон Јерменије.[7] Тигран Велики му је заузврат морао да преда 70 долина у Атропатени.[8] Тигран је након смрти Митридата II не само вратио те територије Атропатене, него и Гордијену и Осроену. Митридат је око 95. пре Христа послао изасланика Оробаза код Луција Корнелија Суле, који се у то време налазио на Истоку и сређивао стање у Каподокији.[9] Био је то први службени контакт Партије и Римске републике.[10] Селеукидски краљ Деметрија III Еукер је код Береје опседао свога брата Филипа I Филаделфа, али Филипу су у помоћ дошли Арапи и Парћани.[11] Победили су и заробили Деметрија III, који је онда остатак живота провео као заробљеник на Митридатовом двору, где је од болести умро 88. пре Христа.[12]
Унутрашња политика[]
Од 90. пре Христа Митридат се суочавао са бројним изазовима на домаћем плану. Још током 92. пре Христа према вавилонским документима признат је као владар, али нешто касније помиње се извесни Готарз I као владар у Вавилонији.[13] Међутим за разлику од партских владара, који су се у документима наводили као Арсаци Готарз се помиње под својим именом између 91 и 80 пре Христа.[14] Због свега тога много тога је нејасно око Готарзове владавине. Изгледа да је Готарз владао Вавилонијом, а Митридат је у исто време владао Месопотамијом и Медијом.[15] За време Митридата дошло је до реформи, тако да су за време његове владавине нађени последњи документи писани клинастим писмом. Храмови вавилонскога стила замењени су хеленистичко-партским стилом.
| Претходи: Артабан I |
Краљ Партскога царства Митридат II од Партије 123–87 пре Христа |
Следи: Готарз I |
Литература[]
- Јосиф Флавије, Јеврејске старине
- Јустин
- Страбон
- Плутарх Сула
- A. D. H. Bivar, "The Political History of Iran under the Arsacids" in The Cambridge History of Iran, vol 3(1),2000