Марко Тиције (лат. Marcus Titius) је био римски војсковођа и политичар за време позне Републике и почетком Римскога царства. Био је конзул замена 31. пре Христа. У служби Марка Антонија гањао је и заробио Секста Помпеја, који је био заузео делове Мале Азије. Дао је да се 35. пре Христа погуби Секст Помпеј. Пре битке код Акцијума заједно са својим ујаком Луцијем Мунацијем Планком прешао је на страну Октавијана.
Тицијев ујак Луције Мунације Планк
Пират[]
Марко Тиције је био син Луција Тиција и нећак Луција Мунација Планка. Његов отац Луције Тиције је био проскрибован крајем 43. пре Христа и побегао је код Секста Помпеја.[1] Марко Тиције је у Нарбонској Галији изградио флоту, са којом је за свој рачун пљачкао обалу Етрурије.[2] Током 40. пре Христа заробио га је Менат (Менодор), војсковођа Секста Помпеја.[3] Међутим опростио му је на основу старе славе његовога оца.[4][5] Када су Октавијан и Марко Антоније са Секстом Помпејам склопили споразум из Мизенума 39. пре Христа многима протеранима допуштено је да се врате у Рим, а међу њима је био и Марко Тиције.[6]
У служби Марка Антонија[]
Постао је присташа Марка Антонија, изгледа под утицајем свога ујака Луција Мунација Планка.[7] Током 36. пре Христа учествовао је као квестор у партском походу Марка Антонија.[8] Римска војска се повлачила према Јерменији након безуспешних покушаја да освоји Фраспу, престолницу Медије Атропатене. Успут их је нападала парћанска војска, а за време једнога таквога напада Марко Тиције је узалудно покушавао да заустави трибуна Флавија Гала да гања непријатеља.[9] Галова војска је далеко одмакла и нашла се у обручу, а спашени су тек кад је стигао Марко Антоније са главнином снага.[10]
Златник Секста Помпеја
Антоније шаље Тиција са војском пред Секста Помпеја[]
Октавијан је крајем 36. пре Христа победио Секста Помпеја, који је онда са Сицилије побегао на Лезбос, где је окупио нову војску и флоту.[11] По повратку са парћанскога похода Марко Антоније је сазнао за долазак Секста Помпеја, који му је упутио посланике тражећи савез.[12] Марко Антоније није веровао Помпеју, па је послао Марка Тиција са војском и флотом да зарати против њега ако се укаже потреба.[13] У случају Помпејевих мирољубивих намера требао је да га отпрати Антонију до Александрије.[14] Међутим Помпеј се без отпора 35. пре Христа искрцао у Малој Азији. Намесник провинције Азије Гај Фурније није имао довољно војске, а није имао ни Антонијеве заповести шта да чини, па због тога није пружио отпор.[15] Помпеј је заузео Лампсак, Никеју и Никомедију.[16]
Тиције хвата Секста Помпеја[]
Марко Тиције је из Сирије стигао са 120 бродова и великом војском и искрцао се код Проконеса на Дарданелима.[17] Стигло је и са Сицилије 70 бродова Гају Фурнију. Пошто је Тиције имао много више бродова, а одбијао је да преговара, Секст Помпеј је спалио своју флоту, а посаде бродова је наоружао као копнену војску.[18] Помпеј је намеравао да преко Битиније допре до Јерменије.[19] Гонили су га Марко Тиције, Гај Фурније и галаћански краљ Аминта.[20] Помпеј је успевао својим непријатељима да наноси значајне губитке, али након некога времена због ометања снабдевања нашао се у очајној ситуацији, па је тражио преговоре од Гаја Фурнија.[21] Секст Помпеј је понудио предају под условом да га Фурније отпрати до Марка Антонија, али Фурније му је рекао да мора да се преда Марку Тицију као врховном команданту војске у Малој Азији.[22] Помпеј је одбио да се преда Тицију, јер га је сматрао незахвалним и непостојаним. Током ноћи Помпеј је покушао да се домогне обале и спали Тицијеву флоту. [23] Међутим издао га је полубрат Марко Емилије Скаур, па је за Помпејем кренуо Аминта са 1.500 коњаника.[24] Помпеј се на крају морао предати.
Секстово погубљење[]
Тиције је преузео Помпејеву војску, а Секста Помпеја је погубио 35. пре Христа у Милету. [25] Није баш јасно да ли је то учинио по својој вољи или по налогу Марка Антонија или Луција Мунација Планка.[26] Према Касије Диону Марко Антоније је у првом писму наредио да се Секст Помпеј погуби, а онда је другим писмом поништио то наређење.[27] Међутим друго писмо је стигло пре првога, па је Тиције намерно или ненамерно сматрао да је прво писмо о погубљењу коначна Антонијева одлука.[28] Према Апијану Тиције је погубио Секста или по Антонијевим инструкцијама или гневан због некадашње увреде.[29] Постоји могућност и да је Луције Мунације Планк дао наређење са Антонијевим знањем, да не наљуте Клеопатру VII, која је ценила Помпеја Великога.[30]
заједно са Планком и Ахенобарбом тражио је од Марка Антонија да се Клеопатра удаљи и врати у Египат пред битку код Акцијума
Прелази на страну Октавијана[]
Током 33. пре Христа постало је очито да ће између Октавијана и Марка Антонија доћи до рата. Марко Антоније је током зиме 33/32 пре Христа окупио војску у Ефезу. По доласку у Ефез, где је Марко Антоније пре битке код Акција опремао велику флоту од 800 бродова Марко Тиције, његов ујак Луције Мунације Планк и Гнеј Домиције Ахенобарб тражили су од Марка Антонија да Клеопатру VII пошаље у Египат.[31] Због тога су пали у немилост. Током јуна или јула 32. пре Христа пребегао је Октавијану заједно са својим ујаком Планком.[32][33][34] Према Плутарху Клеопатра је вређала Тиција и Планка јер су били против ње, па су они због тога напустили Антонија.[35] Прави разлог би могао бити њихов опортунизам. Они су пре тога били велики Клеопатрини пријатељи, тако да је Клеопатра један град у Киликији према Тицију назвала Тициополис. Међутим за време пропагандних и војних припрема ујак и нећак су почели да сумњају у то да ли ће Антоније да добије рат, па су због тога променили страну. Два дезертера информисали су Октавијана о садржају тестамента Марка Антонија, а они су знали ту информацију, јер су Антонијев тестамент потписивали као сведоци.[36][37] Октавијан се касније домогао Антонијевога тестамента, који је био похрањен код Весталки. У тестаменту је стајало да Антоније намерава да се сахрани у Александрији и да Клеопатриној деци даје велике поклоне, а те одредбе су Октавијану послужиле да добије пуну подршку народа и сената у рату са Марком Антонијем.[38]
У Октавијановој служби[]
Марко Тиције је на себе навукао мржњу маса. Једном је организовао игре у Помпејевом театру, али морао је да напусти сцену услед бучне реакције бесне масе.[39] Био је конзул замена од маја до октобра 31. пре Христа и у тој функцији учествовао је у одлучној бици код Акцијума. Заједно са Титом Статилијем Тауром победио је Антонијеву коњицу и пафлагонијскога краља Филаделфа,[40] који је онда прешао на Октавијанову страну. Око 13/12 пре Христа именован је за намесника Сирије наслеђујући на том положају Марка Випсанија Агрипу. Херод Велики је једном приликом посредовао у свађи између Тиција и краља Архелаја од Каподокије. Тиције је од парћанскога краља Фрата IV као таоце примио његову децу и унуке. Није познато када је Тиције умро.
Литература[]
- Апијан, Грађански ратови
- Касије Дион
- Велеј Патеркул
- Плутарх Антоније
- Huzar, Eleanor G. (1978). Mark Antony: A Biography. Minneapolis: University of Minnesota Press, ISBN 0-8166-0863-6
Референце[]
- ↑ Касије Дион 48.30
- ↑ Касије Дион 48.30
- ↑ Касије Дион 48.30
- ↑ Касије Дион 48.30
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.142
- ↑ Патеркул 2.77
- ↑ Касије Дион 49.18
- ↑ Плутарх Антоније 42
- ↑ Плутарх Антоније 42
- ↑ Плутарх Антоније 42
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.133
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.133
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.134
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.133
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.137
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.137,139
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.139
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.139
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.140
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.140
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.140
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.141
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.142
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.142
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.144
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.144
- ↑ Касије Дион 49.18
- ↑ Касије Дион 49.18
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.144
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.144
- ↑ Плутарх Антоније 58
- ↑ Плутарх Антоније 58
- ↑ Касије Дион 50.3
- ↑ Патеркул 2.83
- ↑ Плутарх Антоније 58
- ↑ Плутарх Антоније 58
- ↑ Касије Дион 50.3
- ↑ Касије Дион 50.3
- ↑ Патеркул 2.79
- ↑ Касије Дион 50.13