Марко Попилије Ленат (конзул 173. пре Христа) (лат. Marcus Popillius Laenas) је био римски војсковођа, политичар. Као конзул 173. пре Христа победио је лигурско племе Стателата. Стателате је продао у робље и уништио им градове. Одбио је налог Сената да Стателате врати у Лигурију, а из Лигурије се вратио под претњом да му се суди у одсутности.
Одустаје од положаја претора Сардиније[]
Изабран је за претора Сардиније 176. пре Христа.[1] Тражио је да не иде у своју провинцију Сардинију, јер је сматрао да не треба да се прекида континуитет и начин како је ствари на Сардинији током 177. пре Христа средио Тиберије Грах Старији.[2] Грах Старији је на Сардинији као помоћника имао Тита Ебутија, а Попилије је сматрао да ће они боље од њега обавити посао јер њему треба времена да се упозна са ситуацијом.
Победа над Стателатима[]
Изабран је за конзула 173. пре Христа заједно са Луцијем Постумијем Албином.[3] Оба конзула су као провинцију добили Лигурију, али Луције Постумије Албин је цело време провео у Кампанији одређујући границе државне земље. [4] Марко Попилије Ленат је са војском кренуо против мирнога лигурскога племена Стателата, који су окупили велику војску у граду Каристу.[5] Међутим Стателати нису започели никакав рат или непријатељства против Римљана или њихових савезника.[6] Када су Стателати уочили да римска војска намерава да нападне њихов град они су развили бојну линију пред градом. Три сата трајала је неодлучна битка између две стране.[7] Марко Попилије је онда коњичким нападом из три смера изазвао панику код Стателата, а након тога римска коњица онемогућила је Стателатима да побегну у град.[8] Током битке и нарочито приликом бега страдало је 10.000 Лигура, али и римска војска имала је велике губитке, преко 3.000 мртвих.[9]
Сенат је запрепаштен Попилијевим поступком[]
Сматрајући да ће Марко Попилије према њима бити благ попут претходних римских команданата, након пораза предало се преосталих 10.000 Стателата.[10] Међутим Марко Попилије Ленат им је одузео оружје, срушио им град и продао их у робље.[11] Када је урбани претор Аул Атилије Серан прочитао Попилијев извештај пред Сенатом, сенатори су били запрепаштени. Сенат је био запрепаштен јер је Попилије напао Стателате, једино лигурско племе, које није подигло оружје на Римљане.[12] Били су изненађени да су Стателати безразложно нападнути, а након предаје да је Попилије према њима сурово поступио, убијао их или продао у робље.[13] сматрали су то опасним преседаном за било кога ко би намеравао да се преда.
Сенат тражи да се Стателатима врати имовина и слобода[]
Сенат је одлучио да конзул Марко Попилије Ленат треба да Стателатима врати имовину, оружје, новац и да их ослободи ропства.[14] Забранили су Попилију повратак у Рим док год не врати Стателатима имовину и слободу.[15] Марко Попилије је био бесан на одлуку Сената, није био спреман да се повинује одлуци, па се вратио у Рим бесан на сенаторе и на претора Аула Атилија Серана.[16] Сазвао је Сенат и критиковао их је што су му наређивали да врати ратни плен Лигурима. Пошто није дошло до споразума између њега и Сената вратио се у Лигурију.
Сукоб Сената и конзула[]
Током 172. пре Христа за новога конзула изабран је његов брат Гај Попилије Ленат, што му је омогућило да и даље ужива политичку заштиту.[17] И други конзул Публије Елије Лиг подржавао је Марка Попилија. Оба конзула добила су као провинцију Лигурију, али остали су у Риму, где су спречавали Сенат да уопште започну дискусију о Марку Попилију и Стателатима.[18] Сенат је са своје стране одбијао да одлучује о било чему другом, док год се не реши то питање. Међутим Марко Попилије је поново напао и побио око 6.000 Стателата.[19] Тај неоправдани поступак изазвао је огорчење и устанак свих осталих Лигура.[20] Сенат је због тога осуђивао поступак двојице нових конзула, који не само да су подржавали Марка Попилија, него нису ни отишли у своју провинцију. Два народна трибуна су онда запретили двојици конзула да ће их казнити ако одбију да оду у своју провинцију.[21] Осим тога прочитали су и најаву да ће казнити оне одговорне за неправедно поробљавање, ако се Стателати не ослободе из ропства до 1. августа.
Суђење и ослобађање[]
Конзули су онда отишли у Лигурију и преузели су војску од Марка Попилија, који се није усуђивао да се врати у Рим.[22] Међутим вратио се када је сазнао да су народни трибуни најавили његово суђење у одсуству у случају да се не врати до 15. новембра.[23] Урбани претор Гај Лициније Крас судио је два дана Марку Попилију Ленату, а онда је одложио суђење под притиском одсутних конзула и Попилијеве утицајне фамилије.[24] Иако се не би очекивало да би због понашања према Лигурима могао да поново буде изабран на високи положај ипак је 159. пре Христа био изабран чак за цензора.
| Претходи: Квинт Муције Сцевола и Спурије Постумије Албин Паулул |
Конзул Римске Републике заједно са Луцијем Постумијем Албином 173. пре Христа |
Следи: Гај Попилије Ленат и Публије Елије Лиг
|
Литература[]
Референце[]
- ↑ Ливије 41.14,15
- ↑ Ливије 41.15
- ↑ Ливије 41.28
- ↑ Ливије 42.1
- ↑ Ливије 42.7
- ↑ Ливије 42.8
- ↑ Ливије 42.7
- ↑ Ливије 42.7
- ↑ Ливије 42.7
- ↑ Ливије 42.8
- ↑ Ливије 42.8
- ↑ Ливије 42.8
- ↑ Ливије 42.8
- ↑ Ливије 42.8
- ↑ Ливије 42.8
- ↑ Ливије 42.9
- ↑ Ливије 42.21
- ↑ Ливије 42.21
- ↑ Ливије 42.21
- ↑ Ливије 42.21
- ↑ Ливије 42.21
- ↑ Ливије 42.22
- ↑ Ливије 42.22
- ↑ Ливије 42.22
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]