Историјска енциклопедија
Advertisement

Manije Kurije Dentat odbija bogate darove radi pečene repe

Manije Kurije Dentat (do 270. pre Hrista) je bio rimski vojskovođa i političar. Tri puta je bio rimski konzul, a istakao se 290. pre Hrista okončanjem Trećega samnitskoga rata. Pobedio je Senone, proterao ih i stvorio prostor za osnivanje kolonije Sene na njihovoj teritoriji. Sukobio se sa Pirom u bici kod Beneventa 275. pre Hrista. Iako se bitka okončala neodlučeno Pir je bio prisiljen da napusti Italiju.

Narodni tribun[]

Prema Pliniju rođen je sa zubima, pa zato nosi nadimak Dentat, tj. zubati. Bio je narodni tribun negde između 298. i 291. pre Hrista. Kao narodni tribun suprostavio se Apiju Klaudiju Ceku da kao intereks ne dozvoli izbor plebejaca za konzule. Uz podršku Senata sprečio je opstrukciju Apija Klaudija.

Pobedom je okončao Samnitske ratove 290. pre Hrista[]

Za konzula je prvi put izabran 290. pre Hrista zajedno sa Publijem Kornelijem Rufinom. Oba konzula su učestvovala u ratu sa Samnitima i izvojevali su odlučnu pobedu zasluživši trijumf. Tom pobedom okončali su Treći samnitski rat, odnosno Samnitske ratove. Tokom Dentatova konzulata usledila je i pobuna Sabinjana. Dentat je uspešno pokorio sve Sabinjane, tako da je zaslužio i drugi trijumf u toku jednoga konzulskoga mandata. Sabinjani su nakon poraza primili rimsko građanstvo, ali bez prava glasa. Deo sabinskoga teritorija Rimljani su podelili narodu. Vrativši se sa pohoda započeo je velike javne radove, uključujući isušivanje Velinskoga jezera.

Osvajanje teritorije Senona i njihovo proterivanje[]

Tokom 284. pre Hrista Manije Kurije Dentat je bio izabran za prefekta[1] ili za konzula zamenu. Izabran je umesto Lucija Cecilija Metela Dentera, koji je poginuo u bici kod Aretija u kojoj je galsko pleme Senona pobedilo rimsku vojsku.[2] Dentat je poslao izaslanike Senonima da bi pregovarao o zarobljenima, ali Gali su pobili izaslanike. Zbog toga je odmah krenuo sa vojskom na Senone i pobedio ih 284. pre Hrista u odlučnoj bici.[3] Zauzeo je celu teritoriju Senona, a njih je proterao.[4] Na tom mestu osnovana je Sena, prva rimska kolonija na galskoj teritoriji.[5] Ime je dobila po Senonima.

Konzul 275. pre Hrista[]

Manije Kurije Dentat je 275. pre Hrista izabran za konzula po drugi put zajedno sa Lucijem Kornelijem Lentulom. Dva konzula su trebala da se obračunaju sa Pirom, koji se 276. pre Hrista vratio sa Sicilije. Imali su velikih problema prilikom regrutacije, jer je u prethodnim bitkama stradalo mnogo Rimljana. Kada je Dentat počeo da kažnjava oduzimanjem imovine, onima , koji se nisu odazvali onda se situacija poboljšala.[6] Manije Kurije Dentat se sa jednom konzulskom vojskom nalazio kraj Beneventa (tada se grad zvao Malvento) i čekao je da mu stigne drugi konzul sa vojskom. Pir je požurio da napadne pre nego što dođe do spajanja dve konzularne vojske.[7]

Bitka kod Beneventa[]

Pir je odlučio da rimsku vojsku iznenadi noćnim napadom. Išao je dužim putem kroz teško prohodnu šumu. Pogasile su imse baklje i izgubili su se, pa su zbog toga kasnili, tako da je prošla noć.[8] Ujutro se Pir našao iznad neprijatelja i napadao je sa visine. Konzul Manlije je napadao prednji red Grka i nakon što ih je pobedio naterao je Pirovu vojsku u beg.[9] Nakon te bitke sledećega dana Manlije i Pir su se odlučili na bitku u ravnici. Bila je to bitka kod Beneventa, kojom je okončan Pirov rat. Rimljani su krenuli u napad, ali dočekala ih je epirska falanga i slonovi. Pir je uz pomoć slonova uspeo da natera Rimljane na povlačenje do njihovoga logora.[10] Rimska vojska se pregrupisala, pa je napala slonove bacajući na njih koplja.[11] Razdraženi i ranjeni slonovi su se okrenuli, pa su razbili Pirovu falangu.[12] Pir tada nije preostalo ništa drugo nego da se povuče. Iako je bitka okončana nerešeno Pir je bio prisiljen da napusti Italiju. Dentat je zbog pobede nad Pirom u bici kod Beneventa zaslužio trijumf, u kome su se prvi put pojavili i slonovi.

Rat sa Pirovim saveznicima[]

Zbog zasluga za isterivanje Pira ponovo je izabran za konzula 274. pre Hrista. Tada je krenuo u pohod protiv Samnita, Lukanaca i Bruta. Bio je to nastavak rata sa Pirovim saveznicima. Po okončanju rata povukao se na svoju farmu na teritoriji Sabinjana. Izabran je za cenzora 272. pre Hrista. Započeo je sa gradnjom drugoga rimskoga akvedukta. Za akvedukt je koristio vlastita sredstva, tj. deo ratnoga plena koji je dobio tokom Pirovoga rata.[13] Umro je tokom gradnje akvedukta, a akvedukt je bio završio Marko Fulvije Flak.

Nepotkupljiv[]

Dentat se u antičkim izvorima predstavlja kao nepotkupiv i kao štedljiv. Postoji priča da su Samniti prlikom mirovnih pregovora sa Rimljanima pokušali da ga potkupe. Poslali su izaslanike sa skupim poklonima pokušavajući da ga pridobiju da bude popustljiv. Našli su ga kako sjedi kraj ognjišta i kako prži repe. Odbio je poklone i rekao je da više voli da vlada onima, koji imaju mnogo zlata nego da sam ima mnogo zlata. Istinitost te priče nije baš sigurna, a moguće da ju je izmislio Katon Stariji. Ipak poslužila je kao motiv za mnoge slikare, poput Jakoba Aminjonija, Goverta Flinka i drugih.

Literatura[]

Reference[]

  1. Polibije 2.19
  2. Polibije 2.19
  3. Polibije 2.19
  4. Polibije 2.19
  5. Polibije 2.19
  6. Forsajt 357
  7. Plutarh Pir 25
  8. Plutarh Pir 25
  9. Plutarh Pir 25
  10. Plutarh Pir 25
  11. Plutarh Pir 25
  12. Plutarh Pir 25
  13. Forsajt 358

Napomena:
Ovaj članak može da se prenese ili preradi samo ako se označi da je prenešen ili prerađen sa Istorijske enciklopedije i da je autor Verlor.
Članak je prebačen na [Srpsku enciklopediju]

Advertisement