Историјска енциклопедија
Register
Нема описа измене
Ред 9: Ред 9:
   
 
=== Освајање територије Сенона и њихово протеривање ===
 
=== Освајање територије Сенона и њихово протеривање ===
Током 284. пре Христа Маније Курије Дентат је био изабран за префекта<ref>Полибије 2.19</ref> или за конзула замену. Изабран је уместо Луција Цецилија Метела Дентера, који је погинуо у бици код Аретија у којој је галско племе Сенона победило римску војску.<ref>Полибије 2.19</ref> Дентат је послао изасланике Сенонима да би преговарао о заробљенима, али Гали су побили изасланике. Због тога је одмах кренуо са војском на Сеноне и победио их 284. пре Христа у одлучној бици.<ref>Полибије 2.19</ref> Маније Курије Дентат је заузео целу територију Сенона, а њих је протерао.<ref>Полибије 2.19</ref> На том месту основана је Сена, прва римска колонија на галској територији.<ref>Полибије 2.19</ref> Име је добила по Сенонима.
+
Током [[284. пре Христа]] Маније Курије Дентат је био изабран за префекта<ref>Полибије 2.19</ref> или за конзула замену. Изабран је уместо Луција Цецилија Метела Дентера, који је погинуо у [[Битка код Аретија|бици код Аретија]] у којој је галско племе Сенона победило римску војску.<ref>Полибије 2.19</ref> Дентат је послао изасланике [[Сенони]]ма да би преговарао о заробљенима, али Гали су побили изасланике. Због тога је одмах кренуо са војском на Сеноне и победио их 284. пре Христа у одлучној бици.<ref>Полибије 2.19</ref> Заузео је целу територију Сенона, а њих је протерао.<ref>Полибије 2.19</ref> На том месту основана је Сена, прва римска колонија на галској територији.<ref>Полибије 2.19</ref> Име је добила по Сенонима.
   
 
=== Битка код Беневента ===
 
=== Битка код Беневента ===

Верзија на датум 22. новембар 2010. у 00:13

Dentatus

Маније Курије Дентат одбија богате дарове ради печене репе

Маније Курије Дентат (до 270. пре Христа) је био римски војсковођа и политичар. Три пута је био римски конзул, а истакао се 290. пре Христа окончањем Трећега самнитскога рата. Победио је Сеноне, протерао их и створио простор за оснивање колонију Сену на њиховој територији. Сукобио се са Пиром у бици код Беневента 275. пре Христа. Иако се битка окончала неодлучено Пир је био присиљен да напусти Италију.

Народни трибун

Према Плинију рођен је са зубима, па зато носи надимак Дентат, тј. зубати. Био је народни трибун негде између 298. и 291. пре Христа. Као народни трибун супроставио се Апију Клаудију Цеку да као интерекс не дозволи избор плебејаца за конзуле. Уз подршку Сената спречио је опструкцију Апија Клаудија.

Победом је окончао Самнитске ратове 290. пре Христа

За конзула је први пут изабран 290. пре Христа заједно са Публијем Корнелијем Руфином. Оба конзула су учествовала у рату са Самнитима и извојевали су одлучну победу. Том победом окончали су Трећи самнитски рат, односно Самнитске ратове, који су трајали 49 година. Због победе над Самнитима оба конзула су заслужила тријумф. Током његовога конзулата уследила је и побуна Сабињана. Дентат је успешно покорио све Сабињане, тако да је заслужио и други тријумф у току једнога конзулскога мандата. Сабињани су након пораза примили римско грађанство, али без права гласа. Део сабинскога територија су Римљани поделили народу. Вративши се са похода започео је велике јавне радове, укључујужи исушивање Велинскога језера.

Освајање територије Сенона и њихово протеривање

Током 284. пре Христа Маније Курије Дентат је био изабран за префекта[1] или за конзула замену. Изабран је уместо Луција Цецилија Метела Дентера, који је погинуо у бици код Аретија у којој је галско племе Сенона победило римску војску.[2] Дентат је послао изасланике Сенонима да би преговарао о заробљенима, али Гали су побили изасланике. Због тога је одмах кренуо са војском на Сеноне и победио их 284. пре Христа у одлучној бици.[3] Заузео је целу територију Сенона, а њих је протерао.[4] На том месту основана је Сена, прва римска колонија на галској територији.[5] Име је добила по Сенонима.

Битка код Беневента

Маније Курије Дентат је 275. пре Христа изабран за конзула по други пут заједно са Луцијем Корнелијем Лентулом. Два конзула су требала да се обрачунају са Пиром , који се 276. пре Христа вратио са Сицилије. Маније Курије Дентат се са једном конзулском војском налазио крај Беневента (тада се град звао Малвенто) и чекао је да му стигне други конзул са војском. Пир је пожурио да нападне пре него што дође до спајања две конзуларне војске.[6] Пир је узео најбољу војску и слонове и одлучио је да римску војску изненади ноћним нападом. Ишао је дужим путем кроз тешко проходну шуму. Када су им се погасиле бакље они су се изгубили.. То је изазвало кашњење, тако да је прошла ноћ.[7] Ујутро се Пир нашао изнад непријатеља и нападао је са висине. Конзул Манлије је нападао предњи ред Грка и након што их је победио натерао је Пирову војску у бег.[8] Пир је имао велике губитке, а изгубио је и половицу слонова. Након те битке следећега дана Манлије и Пир су се одлучили на битку у равници. Римљани су кренули у напад, али дочекала их је епирска фаланга и слонови. Пир је уз помоћ слонова успео да натера Римљане на повлачење до њиховога логора.[9] Римска војска се прегруписала, па је напала слонове бацајући на њих копља.[10]Раздражени и рањени слонови су се окренули, па су разбили Пирову фалангу.[11] Пир тада није преостало ништа друго него да се повуче. Пир је онда напустио Италију. Дентат је због победе над Пиром заслужио тријумф, у коме су се први пут појавили и слонови.

Рат са Пировим савезницима

Због заслуга за истеривање Пира поново је изабран за конзула 274. пре Христа. Тада је кренуо у поход против Самнита, Луканаца и Брута. Био је то наставак рата са Пировим савезницима. По окончању рата повукао се на своју фарму на територији Сабињана.

Изградња акведукта

Изабран је за цензора 272. пре Христа. Започео је са градњом другога римскога акведукта. За акведукт је користио властита средства, тј. део ратнога плена који је добио током Пировога рата. Умро је током градње акведукта, а акведукт је био завршио Марко Фулвије Флак.

Непоткупљив

За Дентата се представља у античким изворима као непоткупив и као штедљив.. Постоји прича да су Самнити прликом мировних преговора са Римљанима покушали да га поткупе. Послали су изасланике са скупим поклонима покушавајући да га придобију да буде попустљив. Нашли су га како сједи крај огњишта и како пржи репе. Одбио је поклоне и рекао је да више воли да влада онима, који имају много злата него да сам има много злата. Истинитост те приче није баш јасна, а могуће да ју је измислио Катон. Ипак послужила је као мотив за многе сликаре, попут Јакоба Амињонија, Говерта Флинка и других.

Литература

Референце

  1. Полибије 2.19
  2. Полибије 2.19
  3. Полибије 2.19
  4. Полибије 2.19
  5. Полибије 2.19
  6. Плутарх Пир 25
  7. Плутарх Пир 25
  8. Плутарх Пир 25
  9. Плутарх Пир 25
  10. Плутарх Пир 25
  11. Плутарх Пир 25