FANDOM


За остале особе истога имена погледајте Луције Цецилије Метел (вишезначна одредница)

Луције Цецилије Метел (лат. Lucius Caecilius Mettelus, око 290. пре Христа—221. пре Христа) био је римски конзул и војсковођа за време Првога пунскога рата. Познат је по победи у бици код Панорма 251. пре Христа. Та победа представљала је прекретницу у копненом рату, јер након тога није било већих картагињанских похода на Сицилији. Био је понтифекс максимус од 243. пре Христа до 221. пре Христа. Ослепио је када је из запаљенога Вестинога храма извлачио свете реликвије.

Panorm

ПородицаУреди

Његови синови су Луције Цецилије Метел, Квинт Цецилије Метел и Марко Цецилије Метел. Квинт Цецилије Метел је био конзул 206. пре Христа. Он је можда син Луција Цецилија Метела Дентера, који је био конзул 284. пре Христа.

Конзул на Сицилији Уреди

Изабран је по први пут за конзула 251. пре Христа заједно са Гајом Фуријем Пацилом. Римљани су се након битке код Туниса посебно бојали картагињанскога напада слоновима, па се нису усуђивали да се сукобе са њима и избегавали су низије, где је напад слоновима био ефикасан.[1] Хасдрубал Ханон је одлучио да нападне римску војску за време жетве око Панорма.[2] Пола римске војске већ је отишло са другим конзулом са Сицилије. Другом половином римске војске командовао је Луције Цецилије Метел, а циљ је био да штите жито римских савезника.[3] Када се Хасдрубал приближио Панорму ( Палерму ) римска војска није излазила из града, па се Хасдрубал охрабрио и пустошио је житним пољима све до зидова Палерма.[4]

Победа у бици код Панорма Уреди

Луције Цецилије Метел је осмислио посебну тактику против слонова, који су изазивали највећи страх код Римљана. Своју лаконаоружану војску распоредио је испред зидина и опскрбио их је великим бројем пројектила. Наредио је да се испред зидина ископају ровови, у које се требала склонити војска након што испали пројектиле на слонове.[5] Када су картагињанска претходница и слонови пришли Панорму тада их је римска лаконаоружана војска напала пројектилима и повукла се до ровова.[6] Слонови су ишли даље, али Римљани су их засипали пројектилима, па се онда повлачили у ровове. Слонови су засипани и са градских зидина, па је уследила паника израњаваних животиња. Након тога подивљали слонови отказали су послушност водичима, окренули су се и почели да газе своју војску.[7] У том моменту картагињанска војска је изгубила борбени поредак, па је Луције Цецилије Метел то искористио. Са римском војском изашао је из Панорма у добром поретку и напао је лево непријатељско крило.[8] Када је потукао лево картагињанско крило, онда је уследио бег целе непријатељске војске. Римљани су тада заробили све картагињанске слонове.[9] Том победом успостављена је римска надмоћ на Сицилији. Била је то велика прекретница Првога пунскога рата.

Други конзулат Уреди

Током 249. пре Христа изабран је за команданта коњице (позиција заменика диктатора) за време диктатора Аула Атилија Кајатина. По други пут је био конзул 247. пре Христа заједно са Нумеом Фабијем Бутеоном. Међутим ништа значајно се није десило те године.

Спашава светиње из запаљенога храма Уреди

Током 243. пре Христа изабран је за врховнога свештеника ( понтифекса максимуса ). Био је врховни свештеник до 221. пре Христа. Током 241. пре Христа запалио се Вестин храм и биле су угрожене многе светиње, које су се ту налазиле, укључујући и паладиј. Паладиј је био слика, за коју се сматрало да о њој зависи сигурност града. Луције Цецилије Метел се без оклевања бацио у ватру да спаси тако велике римске светиње. Успео је да спаси паладиј, али том приликом ослепео је због велике ватре. Сенат му је након тога дао привилегију, коју никоме пре тога није дао, да се вози у кочијама до зграде Сената. Народ је одобрио да се изгради његова статуа на Капитолу. Поред осталих почасти изабрали су га 224. пре Христа за диктатора са циљем да одржи изборе.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Полибије 1.39
  2. Полибије 1.40
  3. Полибије 1.40
  4. Полибије 1.40
  5. Полибије 1.40
  6. Полибије 1.40
  7. Полибије 1.40
  8. Полибије 1.40
  9. Полибије 1.40
Community content is available under CC-BY-SA unless otherwise noted.