Луције Тарквиније Колатин
Луције Тарквиније Колатин је био један од прва два конзула Римске републике 509. пре Христа. Био је супрог Лукреције, чије силовање је било повод за рушење монархије. Колатин је био један од четворице главних вођа револуције, у којој је срушена монархија и успостављена република. Током свога мандата на дужности конзула био је попустљив на захтеве монархистичке стране, а када га је народ омрзнуо напустио је Рим.
Рани живот[]
Колатинов деда Арун био је брат петога римскога краља Луција Тарквинија Приска. Приск је током рата са Сабињанима освојио Колатију, коју је на управу предао свом нећаку Еригију.[1] Еригије је био Арунов син и Колатинов отац. Ту је Луције Тарквиније Колатин живео и одатле му име Колатин. Оженио се Лукрецијом, ћерком патриција Спурија Лукреција Триципитина.
Силовање Лукреције[]
Према Ливијевој верзији официри на ратишту, а међу њима је био Колатин и краљеви синови коментарисали су своје жене и хвалили се њиховим врлинама.[2] Дошло је до расправе о томе чија жена је честитија, па су одлучили да то реше изненадном посетом. Краљевске снахе су затекли на забавама, а Лукрецију су затекли како вредно ради.[3] Краљевога сина Секста Тарквинија је приликом те визите обузела страст за Лукрецијом, па је након неколико дана отишао у Колатију без Колатиновога знања.[4] Лукреција га је лепо дочекала и угостила и не слутећи његове намере.[5] Током ноћи Секст Тарквиније је силовао Лукрецију, а она је следећега дана звала Колатина и свога оца да дођу са поверљивим пријатељима. Лукреција им је испричала шта се десило и затражила да је обавежу да ће се осветити и након тога она се убила.[6]
Револуција[]
Луције Јуније Брут се са Лукрецијиним окрвављеним бодежом заклео да ће срушити Тарквинија Охолога, а након тога заклели су се Луције Тарквиније Колатин, Публије Валерије Публикола и Спурије Лукреције Триципитин.[7] Лукрецијино тело су изложили на форуму, а онда су се састали са сенаторима, који су се сложили да сруше монархију. Искористили су прилику док је краљ Тарквиније Охоли био на ратишту. Сазвали су куријатску скупштину, која је изгласала да се краљ протера из Рима. На центуријатској скупштини изабрали су 509. пре Христа два конзула, а то су били Луције Јуније Брут и Луције Тарквиније Колатин. То је представљало почетак Римске републике.
Више верзија Колатинове судбине[]
Према Титу Ливију Луције Јуније Брут је истерао Колатина пре велике завере.[8] Луције Тарквиније Колатин је носио исто презиме попут омрзнутих краљева, па је то био разлог да Брут и патрицији траже од њега да се повуче. Колатин се повукао из Рима на своје имање у Лавијуму, а уместо њега за конзула је изаберан Попликола.[9] Према Плутарху и Дионизију Колатин је напустио Рим након велике завере због попустљивога и сумњивога понашања. Ти догађаји захтевају дуљи опис.
Колатинова попустљивост[]
Тарквиније Охоли се склонио у Етрурији у Тарквинију. Етрурци су након тога тражили од Рима да прими натраг свога краља само да се обрати народу и да се тек онда одлучи о њему, а када Брут то није прихватио онда су тражили да се краљу и његовим људима врати одузети новац.[10] Луције Тарквиније Колатин је био за то да се краљу врати његова имовина да се не би рекло да им је циљ био опљачкати краља, а са друге стране ако не врате имовину онда краљу дају изговор за рат.[11] Брут је био против враћања имовине, а Сенат је био подељен по томе питању, па је тек куријатска скупштина мршавом већином одлучила да се краљу врати имовина.[12] Краљевим изасланици су добили прилику да остану у граду под изговором враћања новца. Они су за то време поткупили две патрицијске породице, Вителије и Аквилије, који су имали пет сенатора.[13] Вителији су били повезани са Брутом, који се оженио њиховом сестром. Аквилији су били синови Колатинове сестре. Придобили су два Брутова сина.[14] Завереници су се састали код Аквилијевих, а план им је био да убију конзуле.
Колатин се супроставља кажњавању својих рођака[]
Публије Валерије Публикола је конзулима открио велику заверу. Луције Јуније Брут је дао да се погубе његова два сина због учешћа у завери. Према Плутарху након тога отишао је препуштајући даљњи поступак Луцију Тарквинију Колатину. Према Дионизију Колатин је након тога од Брута тражио да се поштеде његови рођаци наводећи да су још премлади.[15] Када није могао да наговори Брута да их пусти онда га је молио да их не казни смртном казном, а када није ни то успео онда је рекао да ће их онда он као конзул ослободити. Брут је онда сазвао скупштину и обавестио је о Колатиновим намерама и тражио је да им народ пресуди, али Колатин се и даље супростављао тражећи начин да заштити своје нећаке.[16] Када је народ изгласао да му кажњава нећаке Колатин је одлучио да напусти Рим.
По Плутарху Брут је након кажњавања својих синова отишао и препустио Колатину даљње кажњавање.[17] Колатин је након тога оклевао и удовољавао је окривљенима, али Попликола му се супростављао, па је позвао Брута да се врати. Када се Брут вратио дао је да народ гласањем пресуди завереницима.[18] Колатин је због тога и због сумњи постао омрзнут код народа, па је напустио Рим.
Литература[]
Референце[]
- ↑ Ливије 1.38
- ↑ Ливије 1.57
- ↑ Ливије 1.57
- ↑ Ливије 1.57-58
- ↑ Ливије 1.58
- ↑ Ливије 1.58
- ↑ Дионизије 4.70
- ↑ Ливије 2.2
- ↑ Ливије 2.2
- ↑ Плутарх Попликола 3
- ↑ Дионизије 5.5
- ↑ Дионизије 5.6
- ↑ Плутарх Попликола 3
- ↑ Плутарх Попликола 3
- ↑ Дионизије 5.9
- ↑ Дионизије 5.11
- ↑ Плутарх Попликола 7
- ↑ Плутарх Попликола 7
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]