Историјска енциклопедија
Advertisement

Луције Опимије (лат. Lucius Opimius) је био римски војсковођа и конзул 121. пре Христа|. Био је велики противник Гаја Граха. Као конзул 121. пре Христа најпре је укидао законе Гаја Граха, а онда је позвао на грађански рат против Граха и његових присташа. У кратком сукобу погинули су Гај Грах и 3.000 његових присташа.

Gaius Gracchus Flees

Опимијев политички противник Гај Грах бежи када није поново изабран за народнога трибуна

Противник Гаја Граха[]

Његов отац је био Квинт Опимије, конзул 154. пре Христа. Луције је изабран за претора 125. пре Христа и тада је угушио побуну у граду Фрегеле.[1] Био је истакнути представник оптимата, који су се у то време политички сукобљавали са популарима, које је предводио Гај Грах. Луције Опимије је био утицајан у Сенату, али када се први пут кандидовао за конзула није успео, пошто је Гај Грах искористио сав свој утицај да 122. пре Христа победи његов кандидат Гај Фаније Страбон.[2][3] Међутим током 121. пре Христа Луције Опимије се поново кандидовао и изабран је за конзула, иако је Гај Грах све учинио да спречи његов избор.

Конзул[]

Луције Опимије изабран је за конзула 121. пре Христа заједно са К. Фабијем Максимом Алоброгиком.[4] Опимијевим избором за конзула започео је процес поништавања Гајевих закона.[5] Гаја Граха су посебно иритирали заказивањем скупштине, на којој су намеравали да укину закон о оснивању колоније на месту срушене Картагине.[6] Све су то радили са циљем да изазову Гајеву реакцију, да би онда могли да га се реше.[7] Гај Грах је све то стоички трпио, али онда је подлегао притиску пријатеља и посебно Марка Фулвија Флака, па су позвали своје присташе да би се супроставио намерама конзула Луција Опимија.[8]

Опимије позива на грађански рат против Гаја Граха[]

На дан када су требали бити поништени Гајеви закони обе стране су рано изјутра окупиле своје присташе на Капитолу. Квинт Антилије, један од ликтора Луција Опимија, носио је утробу жртвованих животиња и док је пролазио обратио се подругљиво Фулвијевим присташама.[9] Према Апијану том приликом ухватио је Гаја Граха за руку.[10] Гајеве присташе убили су онда Атилија, а Гај Грах је онда укорио своје присташе. Луције Опимије је одмах искористио прилику, која му се указала, да позове народ на освету.[11] Опимије је следећега дана сазвао Сенат, а велику масу је окупио на форуму и онда је Антилијево тело превежено преко форума, а све уз добру драматику, са циљем да се још јаче распали народ против оних, који су били одговорни за убојство.[12] После тога Луције Опимије је наредио сенаторима и витезовима да се са својим слугама појаве наоружани следеће јутро.[13] Био је то позив за грађански рат.

Убија Гаја Граха и 3.000 његових присташа[]

Гајеве присташе провеле су ноћ крај Гајеве куће. Марко Фулвије Флак је окупио присташе, који су се напили преко ноћи. Следећега јутра наоружани заузели су Авентин, где су се учврстили надајући се да ће присилити Сенат да попусти.[14] Са друге стране Гај Грах је одбио да се наоружа и отишао је на Авентин код Флака и онда су послали Флаковога сина да помирљиво преговара са Сенатом. За разлику од већине сенатора Луције Опимије је био непопустљив и тражио је да се Гај Грах и Марко Фулвије Флак сами предају и да онда моле за милост.[15] Гај Грах је био спреман да се преда и да наговори Сенат, али нико се није слагао са његовим предлогом. Опимије је онда кренуо са војском и крићанским стрелцима на Гајеве и Флакове присташе.[16] Пошто су стрелци лако растерали њихове присташе, Марко Фулвије Флак и Гај Грах су побегли. Флака и његовога сина су убили, а Гај Грах је побегао.[17] Гаја су касније стигли и или га је убио слуга или су га убили непријатељи.[18] Након окончања сукоба Опимије је без суђења побио 3.000 Гајевих и Флакових присташа. Имања им је конфисковао и продао.[19] Опимије је након победе у грађанском рату поново подигао храм Конкордије (Слоге).[20]

Ослобођен кривице[]

Народни трибун Квинт Деције оптужио је 120. пре Христа Луција Опимија да је осуђивао римске грађане без судскога поступка.[21] Опимија је бранио конзул Гај Папирије Карбон, који је раније припадао Граховим присташама. Иако су судије биле из реда витезова били су довољно заплашени догађајима, тако да су ослободили Луција Опимија сваке кривице.

Осуђен због примања мита[]

Луције Опимије је био на челу комисије, која је 116. пре Христа након смрти краља Миципсе делила његову краљевину између Југурте и Адхербала.[22] Југурта је потплатио Опимија, да би добио боље територије, а то није било одмах примећено.[23] Међутим касније, када је Југурта постао опасан римски непријатељ народни трибун Гај Мамилије Лиметан оптужио је Опимија да је примио мито од Југурте. Опимије је био осуђен, па је отиђшао у егзил у Дирахиј у Епиру, где је живео неко време омражен од људи. Умро је у беди.

Значај Опимијева поступка[]

Опимијев брутални поступак према популарима зауставио је накратко сукоб популара и оптимата, али створен је један преседан, по коме сенатска обавезна одлука ( senatus consultum ultimum ) може да се злоупотребљава против политичких противника. Био је то заправо само почетак сукоба и сталне политичке нестабилности, која је на крају довела до пада Римске републике.

Претходи:
Гај Фаније Страбон и Гнеј Домиције Ахенобарб
Конзул Римске Републике
заједно са К. Фабијем Максимом Алоброгиком
121. пре Христа

Следи:
Гај Папирије Карбон и Публије Манилије


Литература[]

Референце[]

  1. Ливије Периохе 60
  2. Плутарх Гај Грах 11
  3. Плутарх Гај Грах 8
  4. Плутарх Гај Грах 11
  5. Плутарх Гај Грах 13
  6. Апијан Грађ. Ратови 1.24
  7. Плутарх Гај Грах 13
  8. Плутарх Гај Грах 13
  9. Плутарх Гај Грах 13
  10. Апијан Грађ. Ратови 1.25
  11. Плутарх Гај Грах 13
  12. Плутарх Гај Грах 14
  13. Плутарх Гај Грах 14
  14. Плутарх Гај Грах 15
  15. Плутарх Гај Грах 16
  16. Плутарх Гај Грах 16
  17. Плутарх Гај Грах 16
  18. Плутарх Гај Грах 17
  19. Плутарх Гај Грах 17
  20. Плутарх Гај Грах 17
  21. Ливије Периохе 61
  22. Салустије Југуртин рат 16
  23. Салустије Југуртин рат 16

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Advertisement