Луције Калпурније Пизон Цезонин (Lucius Calpurnius Piso Caesoninus) је римски војсковођа и политичар из периода позне Републике. Био је Цезаров таст.
Цезаров кип у Лувру, рад Николе Кустоа (1696)
Цезаров таст[]
Унук је истоименога Луција Калпурнија Пизона Цезонина, конзула 112. пре Христа и праунук Луција Калпурнија Пизона Цезонина, конзула 148. пре Христа. По први пут се помиње 59. пре Христа када га је народни трибун Публије Клодије оптужио да је пљачкао провинцију, у којој је био пропретор. Једва је успео да се ослободи кривице. Отац је Цезарове треће супруге Калпурније Пизонис.[1] Цезар се оженио његовом ћерком 59. пре Христа.
Конзул и проконзул[]
Захваљујући подршци свога зета Цезара изабран је 58. пре Христа за конзула заједно са Аулом Габинијем. За време свога мандата помагао је Публију Клодију да осигура да се Цицерон протера из Рима.[2] Публије Клодије је пре тога за њега осигурао изгласавање да постане намесник Македоније на пет година.[3] Био је проконзул Македоније од 57. пре Христа до 55. пре Христа, када је био смењен са дужности. Цицерон га је оптужио 56. пре Христа у Сенату да лоше управља Македонијом.[4] Изгледа да је Цицерон својим говорима успео да испослује његов опозив. По повратку у Рим Пизон се бранио од Цицеронових оптужби, али Цицерон је на то одговорио вређањима у новом говору позннатом као Против Пизона (In Pisonem). Изгледа да се Цицерон ипак плашио да Цезаровога таста изведе пред суд.
Цензор[]
Пизон је 50. пре Христа изабран за цензора заједно са Апијем Клаудијем Пулхером.[5] Апије Клаудије Пулхер је тада из сената избацио велики број сенатора, а исто тако је много витезова лишио њихова статуса.[6] Иако се Пизон није слагао са том одлуком ипак није уложио вето на те одлуке. Тада је из Сената био избачен и историчар Салустије Крисп.[7] Апије је намеравао да из Сената избаци и Гаја Скрибонија Куриона, али обранили су га Пизон и конзул Луције Емилије Лепид Паул.[8]
Цезаров грађански рат[]
Приликом избијања грађанскога рата Пизон је као цензор понудио своје услуге као посредника, али оптимати нису хтели да га послушају. Када је Цезар кренуо 49. пре Христа на Рим Пизон је напустио град, да би на тај начин протествовао против тога поступка. Међутим Пизон није отворено стао на Помпејеву страну. Остао је неутралан, иако се веровало да тако подржава Помпеја.
Након Цезаровога убојства[]
Након Цезаровога убојства 44. пре ХристаСенат је донио компромисну одлуку, да се потврде све Цезарове одлуке и да се не суди због Цезарова убојства.[9] Пизон је одмах након тога инзистирао да се прочита Цезаров тестамент.[10] Пизону су почели да прете да не објављује тестамент и да се не залаже за јавну сахрану, па се он побунио и почео је да тражи од конзула да поново сазову заседање Сената.[11] Пошто је било много оних, који су се заложили за то донешена је одлука да се тестамент објави, а Цезар јавно сахрани.[12] Читање Цезаровога тестамента у коме је стајало да сваком грађанину даје 300 сестерција имало је велики ефект и разгневило је народ против његових убица.[13] Пизон је Цезарово тело пренео на трг.[14] Марко Антоније је надгробну беседу искористио да открије Цезарове ране и да потпали народ против убица.
Подршка Марку Антонију[]
Почетком 43. пре Христа дошло је до расправе у Сенату о Марку Антонију, кога су намеравали да ставе ван закона. Пизон се успешно супроставио Цицероновим тежњама да се Марко Антоније без суђења прогласи за непријатеља.[15] Међутим није успео да наговори Сенат да се Марку Антонију повери Галија.[16] Учествовао је у посланству, које је отишло у Антонијев логор у Мутини, са циљем да се између Антонија и Октавијана постигне помирење. После тога о Пизону више нема података. Сматра се да је он аутор израза Fiat justitia ruat caelum, тј. Нека се изврши правда, па макар небеса пала.
| Претходи: Марко Калпурније Бибул и Гај Јулије Цезар |
Конзул Римске Републике заједно са Аулом Габинијем 58. пре Христа |
Следи: Публије Корнелије Лентул Спинтер и К. Цец. Метел Непот Млађи
|
Литература[]
- Касије Дион
- Апијан, Грађански ратови
- Плутарх Цезар
- Seager, Robin. Pompey the Great: A Political Biography. Oxford: Blackwell Publishing, 2002, ISBN 0-631-22720-2
- Goldsworthy, Adrian Caesar: Life of a Colossus, Yale University Press (2006), ISBN 0-300-12048-6
Референце[]
- ↑ Апијан Грађански рат. 2.14
- ↑ Seager стр. 101
- ↑ Seager стр. 101
- ↑ Goldsworthy стр. 190
- ↑ Касије Дион 40.63
- ↑ Касије Дион 40.63
- ↑ Касије Дион 40.63
- ↑ Касије Дион 40.64
- ↑ Апијан Грађански рат. 2.135
- ↑ Апијан Грађански рат. 2.135
- ↑ Апијан Грађански рат. 2.136
- ↑ Апијан Грађански рат. 2.136
- ↑ Апијан Грађански рат. 2.143
- ↑ Апијан Грађански рат. 2.143
- ↑ Апијан Грађански рат. 3.50, 3.54-3.61
- ↑ Апијан Грађански рат. 3.61