Ксантип од Картагине (грч. Ξάνθιππος) је био грчки вођа најамника, који је био у служби Картагине током Првога пунскога рата. Уочио је предности и мане картагинске војске и на основу тога је извео успешну реорганизацију војске, обучио их новом борбеном поретку, па су под његовим вођством победили у бици код Баграде 255. пре Христа и уништили су римски експедициони корпус у северној Африци. Заробио је римскога конзула Марка Атилија Регула.
Битке у Африци током Првога пунскога рата. Битка код Туниса означена је са 5.
Вођа најамника[]
Био је грчки или спартански вођа најамника. Ступио је у службу Картагине 255. пре Христа, када се Картагина налазила у веома тешком положају. Након победе римске флоте у бици код Екнома римска војска под командом Марка Атилија Регула искрцала се у северној Африци. Римска војска је победила у бици код Адиса, у којој су Картагињани изгубили већину пешадије. Тежак пораз изазвао је метеж у Картагини, а и сама Картагина се нашла под опсадом, па је била спремна на преговоре и уступке.[1] Марко Атилије је превише тражио на преговорима, па се рат наставио. Тада су Картагињани унајмили много најамника у Грчкој, укључујући и Ксантипа.[2] Ксантип је био Спартанац са великим војним искуством.[3] По доласку у Картагину уочио је недостатке картагинске војске, начина ратовања и командовања војском.
Ксантипова реорганизација картагињанске војске[]
Најпре је темељито изучио њихов дотадашњи начин ратовања и средства којима располажу. Ксантип је дошао до закључка да су Картагињани дотада губили битке због неспособних генерала.[4] Схватио је да нису довољно користили своју предност у коњици и слоновима. Пошто су картагинске војсковође чуле његово мишљење, процене и закључке о узроцима ранијих пораза одлучили су да му повере врховно заповедништво над војском.[5] Ксантип је кренуо да реорганизује војску Картагине. Ксантип је имао на располагању 12.000 пешака, 4.000 коњаника и близу 100 слонова.[6] За своју војску одабрао је нови борбени поредак и почео је да их обучава маневрисању у том поретку.[7] Војска је била охрабрена променом и спремна за сукоб са Римљанима.
Битка код Туниса[]
Римљани су били изненађени да су се Картагињани одлучили на бој и да су изашли на отворено поље. Ксантип је испред своје војске развио слонове у једној линији, а иза њих је распоредио фалангу градске милиције.[8] Најамничку пешадију распоредио је на десној страни, а елитну коњицу поставио је на крила.[9] Римљани су испред легија распоредили велите, а на крилима коњицу. Одмах на почетку битке бројчано надмоћнија картагињанска коњица растерала је римску коњицу.[10] Напад слонова је блокирао римску пешадију. Слонови су газили прве редове римских легија, али главнина војске била је поштеђена од слонова због велике дубине римских редова.[11] Међутим картагињанска коњица их је опколила са свих страна и нападала.[12] Битку код Туниса преживело је само 2.000 римских војника, који су након победе над најамницима изашли из битке.[13] Остали су или погинули или заробљени. Око 500 њих је заробљено заједно са Марком Атилијем Регулом.[14]
Непознат крај[]
Према Полибију Ксантип се брзо након окончања своје мисије и великога успеха вратио кући.[15] Полибије помиње да постоји и друга прича, али тај део није очуван код Полибија. Према Диодору са Сицилије Ксантип је отишао на Сицилију, где је требао да помогне да се дигне опсада Лилибаја.[16] Успео је да охрабри војску и да победи Римљане, али незахвални и љубоморни Картагињани дали су му бушан брод, који му се потопио на Јадранском мору док се враћао кући.[17] Диодорова верзија приче не изгледа вероватна. Постоји извештај да је Птолемеј III Еуергет 245. пре Христа именовао Ксантипа за намесника једне од новоосвојених египатских провинција.