Критолај (грч.Κριτόλαος, до 146. пре Христа) је био стратег Ахајскога савеза у кључном периоду од 147. до 146. пре Христа, када су Римљани започели рат против Ахајскога савеза. На његов подстицај Ахајски савез прихватио је рат са Римском републиком 146. пре Христа. Поражен је у бици код Скарфеје 146. пре Христа и ту је по свој прилици погинуо.
Ахајски рат 146. пре Христа
Спор са Спартом[]
Родом је из Мегалопоља, па се често назива Критолај из Мегалопоља. Изабран је за Ахајскога стратега 147. пре Христа након окончања Четвртога македонскога рата и поделе Македоније. Спор са Спартом избио је 150. пре Христа и довео је Ахајски савез на ивицу рата са много слабијим противником. Да би избегла рат Спарта је била присиљена да пристане на прогон 24 истакнута Спартанца, који су се онда жалили у Риму. Римски Сенат је онда одлучио да пошаље комисију да реши спор две стране,[1] али како се због много важнијих питања одгађао долазак римске комисије две стране су поново током 148. пре Христа биле на ивици рата.[2] Критолај и Дијеј се нису много обазирали на савет Квинта Цецилија Метела да сачекају савет из Рима.
Критолај постаје ахајски стратег[]
Пре избора Критолаја за ахајскога стратега код Ахајаца је током лета 147. пре Христа стигао Луције Аурелије Орест, који их је упознао са одлуком римскога Сената да се од Ахајскога савеза одвоји не само Спарта и Коринт, него исто тако и Аргос, Хераклеја и Аркадијски Орхомен.[3] Након Критолајевога избора Сенат је послао друго изасланство на челу са Секстом Јулијем Цезаром,[4] који је поновио исти римски захтев и дао је уверавања да се неће распустити Ахајски савез.[5] Секст Јулије Цезар је након тога уговорио састанак у Тегеји између спартанских и ахајских представника, са циљем да се реше међусобни спорови.[6] Критолај, Дијеј и остали Ахајци одлучили су да одбију позив на састанак и да само Критолај оде на тај састанак. Критолај је на састанку рекао Сексту Јулију да он сам не може ништа да одлучи без одлуке скупштине, а пошто је следећу требало чекати пола године Сексту је било јасно да се ради о ометању да се постигне договор између Ахајскога савеза и Спарте.[7]
Проглашава рат Спарти[]
Када је Рим почетком 146. пре Христа објавио Ахајски рат против Ахајскога савеза, тада су као разлог за рат навели ранији напад на Луција Аурелија Ореста у Коринту.[8] Критолај је наредио Ахајцима да се током зиме 147/146 пре Христа припреме за рат са Спартом, за који се знало да онда вероватно значи и рат са Римом. Уживали су велику подршку не само у Ахаји, него и у целој Грчкој.[9] Током зиме 147/146 пре Христа Критолај је путовао од града до града и потицао је народ против Римљана.[10] Ахајским магистратима је саветовао да не траже од дужника да враћају дугове и да тај проблем одгоде до окончања рата. Када је Критолај придобио народ и стекао велику популарност сазвао је ахајску скупштину у Коринту. Квинт Цецилије Метел Македонац упутио је у то време на Пелопонез ново посланство, које је на ахајској скупштини покушало да одврати Ахајце од отворенога непријатељства према Римљанима. Међутим народ их је извређао. Критолај је говорио да Ахајци желе у Римљанима пријатеље, а не господаре.[11] Умерени Ахајци су неуспешно покушали да се супроставе Критолају, који је неке од њих прогласио издајницима. Критолај је навео скупштину да прогласи рат Спарти, а тај потез је у ствари био прст у око Римљанима.[12] На његов захтев скупштина је изгласала да ахајски стратег добије неограничену власт.[13]
Пораз у бици код Скарфеје[]
Претор Квинт Цецилије Метел је настојао да започне и оконча рат са Ахајцима пре доласка новога конзула Луција Мумија Ахаика. Послао је Ахајцима поруку да ослободе Спарту из савеза, па се могу надати мировном споразуму. Сијући лажну наду у мир кренуо је са војском из Македоније и преко Тесалије.[14] Критолај се није обазирао на мировну понуду, него је почео да опседа Хераклеју, која је одбијала да приступи Ахајском савезу.[15] На вести о доласку Метела Критолај је напустио Хераклеју и побегао је до Скарфеје у Локриди.[16] Почетком 146. пре Христа Метел је је у бици код Скарфеје победио ахајску и тебанску војску, којом је командовао Критолај.[17] О Критолају се више не чује након те битке, док Ливије помиње да се отровао.[18] Паусанија помиње да није нађен међу мртвима, али да је по свој прилици након битке страдао у мочварама испод планине Ете.[19]
Литература[]
- Полибије,Историје
- Паусанија
- Тит Ливије
- Касије Дион
- P.S.Derrow, “Rome, the fall of Macedon and the sack of Corinth”,in The Cambr. Ancient History (Cambr. Univ. Press, 1989), vol.8, ISBN 0 521 23448 4
Референце[]
- ↑ Паусанија 7.12.9
- ↑ Паусанија 7.13.1
- ↑ Паусанија 7.14.1
- ↑ Полибије 38.10
- ↑ Полибије 38.10
- ↑ Полибије 38.11
- ↑ Полибије 38.11
- ↑ Derrow CAH 8 стр. 322
- ↑ Derrow CAH 8 стр. 322
- ↑ Полибије 38.11
- ↑ Полибије 38.12
- ↑ Полибије 38.13
- ↑ Полибије 38.13
- ↑ Паусанија 7.15.2
- ↑ Паусанија 7.15.3
- ↑ Паусанија 7.15.3
- ↑ Паусанија 7.15.4
- ↑ Ливије Периохе 52
- ↑ Паусанија 7.15.4
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]