Kritija (grč. Κριτίας, 460—403 pre Hrista) je bio atinski političar, filozof i književinik. Kritija je Platonov rođak, a Sokratov učenik i prijatelj. Bio je jedan od vodećih članova Tridesetorice tirana, koji su preuzeli vlast u Atini 404. pre Hrista nakon kapitulacije Atine u Peloponeskom ratu. Kritija predstavlja veoma mračnu figuru atinske istorije, a bio je i omražen od naroda zbog surove strahovlade i krvavoga terora. Odgovoran je za smrt mnogih atinskih građana. Tokom njegove vlasti mnogi su bili prisiljeni da popiju pehar sa otrovom. Svoje znanje retorike koristio je za političke ciljeve.
Poreklo[]
Poticao je iz bogate i moćne aristokratske porodice. Unuk je Kritije Starijega. Platon je bio Kritijin rođak. Bio je jedan od Sokratovih učenika, ali kao da nije od Sokrata dobio moralne poduke. Kasnije se Sokrat distancirao od njega.
Alkibijadov saradnik[]
Tokom 415. pre Hrista bio je optužen za oštećenja glava na Hermesovim stubovima po Atini, za što su Atinjani optuživali i Alikibijada. Kritija je bio aktivno uključen u politički život Atine kao Alkibijadov saradnik. Napisao je jednu elegiju, u kojoj se zalaže za povratak Alkibijada iz progonstva. Kada se atinski narod ponovo okrenuo protiv Alkibijada izgleda da je Kritija 406. pre Hrista otišao sa njim. Kritija je bio je uključen u neki ustanak u Tesaliji, ali o tome se malo zna.
Vladavina terora[]
Kada je Atina kapitulirala 404. pre Hrista Lisandar je srušio demokratski poredak i uspostavio oligarhijsku vlast Tridesetorice tirana. Kritija se vratio iz progonstva i bio je jedan od petorice vođa oligarhijskih frakcija u posleratnoj Atini. Bio je vodeći član vlade poznate pod nazivom Tridesetorica tirana. Tokom toga perioda od 404. do 403. pre Hrista proterano je na hiljade Atinjana, ubijeno je preko 1.000 ljudi i oduzeta im imovina. Bez suđenja pogubili su čak i Teramena, jednog od osnivača Tridesetorice tirana. Teramen se usudio da se suprostavi Kritiji. Govorio je Kritiji da nema potrebe da ubijaju toliko ljudi, koji ne nameravaju da nonose štetu oligarhiji. Međutim nastavilo se sa pogubljenjima, pa ih je Teramen savetovao da ako vladaju silom da imaju širu bazu. Kritija i ostali oligarsi nastavili su sa još većim terorom. Pohapsili su sve meteke (strance s pravom boravka u Atini) i oduzeli su im imovinu.
Pad oligarhije i smrt[]
Trazibul je uz pomoć prognanih Atinjana 403. pre Hrista najpre zauzeo Filu na granici Atike i Beotije, pa je krenuo na luku Pirej. Zauzeo je pirejsku tvrđavu Munihiju. Usledila je bitka između Trazibulovih pristaša i Kritijine vojske. Kritija je kao zapovednik rasporedio falangu u 50 linija duboku formaciju. Vodeći članovi oligarhijske vlasti stajali su u prvom redu falange na kranje levom krilu. Kritija je poginuo i izgubio bitku. Smrću Kritije preostale vođe oligarhijskog režima osećali su se obezglavljeni i nastalo je rasulo.
Književna aktivnost[]
Kao književnik pisao je tragedije, elegije i razna prozna dela. Autor je pesničkog dela "Elegije", knjiga "Aforizmi" i "Razgovori". Napisao je i "O državnim uređenjima", gde iznosi kulturnu i političku istoriju Atine, Sparte i Tesalije. Kritija se pojavljuje u Platonovim dijalozima "Harmid i Protagora". Postoji i Platonov dijalog Timaj i Kritija, ali izgleda da tu Platon uzima lik njegovog dede.
Mišljenja o Kritiji[]
Ksenofont karakterizira Kritiju kao nemilosrdnog, nemoralnog tirana. Folostrat ga je opisivao kao najveće zlo od svih ljudi. Platon je bio Kritijin nećak. Platon ga je opisivao kao izuzetno obrazovanog člana jedne od najstarijih i najistaknutijih aristokratskih porodica u Atini.
Literatura[]
Reference[]
Napomena:
Ovaj članak može da se prenese ili preradi samo ako se označi da je prenešen ili prerađen sa Istorijske enciklopedije i da je autor Verlor.
Članak je prebačen na
[Srpsku enciklopediju]