FANDOM


Клистен из Сикиона или Клистен Старији је био тиранин старогрчкога града Сикиона, који је владао од око 600. пре Христа до 570. пре Христа. Познат је по својој улози у Првоме светоме рату, када је око 595. пре Христа предводио војску Амфиктионскога савеза, која је уништила град Крису. Водио је и успешан рат против Аргоса. Провео је у Сикиону реформе поделом становништва на дорска и недорска племена. Био је деда по мајци атинскога реформатора Клистена из породице Алкменоида.

Долазак на власт Уреди

Клистен је један од тирана из династије Ортагорида. Отац му је био Аристоним, а деда Мирон.[1] Ортагора је био оснивач сикионске тираније, а на власт је дошао средином 7. века пре Христа. Према Аристотелу Ортагориди су владали око 100 година, што је био дуг период за тираниду. Дуго су владали првенствено због благе управе, поштовања закона и због бриге за своје поданике.[2] Клистен је постао тиранин Сикиона око 600. пре Христа. Кратко време делио је власт заједно са Исодамом, који је морао да се одрекне власти након што је убио свога брата.[3]

Опсада КрисеУреди

Први свети рат започео је због тога што је Криса наплаћивала путарину ходочасницима у Делфе. Заповедник снага Амфиктионског савеза које су кренуле против Крисе био је тиранин Клистен из Сикиона. Солон му је био саветник.[4] Клистен из Сикиона је са својом моћном морнарицом најпре блокирао кришку луку. Граду Сикиону и Клистену било је у интересу да униште Крису, са луком, која је представљала директнога трговачкога конкурента Сикиону. Снаге Амфиктионског савеза започеле су опсадом Крисе. Солон је учествовао у нападу и скренуо је ток реке, која је текла кроз Крису.[5] Међутим грађани Крисе користили су бунаре и кишницу и одолевали су опсади.[6] Након тога Солон је отровао воду кореном кукуријека и вратио је ток реке у старо корито.[7] Становништво је пило отровану воду, па су били толико слаби да нису могли да бране град и Клистен је лако освојио град.[8] Након тога град је сравњен до темеља, а становништво побијено. Клистен је награђен трећином ратнога плена. Постоји и Плутархова верзија да је Алкмеон командовао у нападу на Крису.[9]

Рат са Аргосом Уреди

Зна се да је водио рат са Аргосом, али о самом рату не зна се много. Док је ратовао са Аргејцима забранио је такмичења певача, пошто се у Хомеровим еповима често помињао Аргос.[10] Сикион је по свој прилици имао много више предорскога становништва, па је покушај Аргиваца да владају Сикионом као одговор имао антидорску политику у Сикиону. Након тога Клистен је покушао да са централнога сикионскога трга уклони храм посвећен аргивском јунаку Адрасту, али пошто му Делфско пророчиште то није одобрило наговорио је Тебанце да му дају кип Адрастовога смртнога непријатеља Меланипа, коме је онда изградио његов храм у Сикиону.[11] Становници Сикиона су дотада у хорским песмама указивали поштовање Адрасту, а од тада Меланипу и Дионизију.[12] Дорским племенима је променио називе, само да не би имали исте називе као у Аргосу. Три дорска племена добила су погрдније називе, а само Клистеново недорско племе је добило нормалан назив. Ортагоридска династија је била недорска и могуће је да је обећавао привилегован статус властитој недорској групи, са циљем да осигура да они дају подршку тиранији.[13]

Агаристино венчањеУреди

Клистен је на Олимпијади победио са својим четворопрегом и том приликом је објавио да тражи достојнога зета за своју ћерку Агаристу.[14] Из целога грчкога света дошли су најугледнији просци, који су имали славне претке. Клистен их је у Сикиону задржао годину дана, да би проучио њихову храбрости, склоности, образовање и карактер. [15] Агаристу је оженио за Мегакла из атинске породице Алкменоида.[16] Њихови потомци су Клистен и Перикле.[17]

Умерена тиранида Уреди

Клистен је према Аристотелу умерено владао и покоравао се законима.[18] Поред тога био је цењен као велики ратник, а бринуо се да задобије наклоност становништва, тако да је сигурно владао Сикионом.[19] Чак је наградио суца, који се усудио да пресуди да он није победио на неком такмичењу.[20]

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Херодот 6.126
  2. Аристотел, Политика 1315б
  3. FGH 90 F 61
  4. Паусанија 10.37
  5. Паусанија 10.37
  6. Паусанија 10.37
  7. Паусанија 10.37
  8. Паусанија 10.37
  9. Плутарх Солон 11
  10. Херодот 5.67
  11. Херодот 5.67
  12. Херодот 5.67
  13. Бакли стр. 45
  14. Херодот 6.126
  15. Херодот 6.128
  16. Херодот 6.130
  17. Херодот 6.131
  18. Аристотел, Политика 1315б
  19. Аристотел, Политика 1315б
  20. Аристотел, Политика 1315б
Community content is available under CC-BY-SA unless otherwise noted.