Клеопатра Теа (грч. Κλεοπάτρα Θεά, око 164—121. пре Христа) је била краљица Селеукидскога царства, која је самостално владала од 125. пре Христа до 121. пре Христа. Њен отац египатски краљ Птолемеј VI Филометор користио ју је као политичку фигуру, па ју је удао најпре за селеукидскога узурпатора Александра Баласа, а онда за Деметрија II Никатора. Касније се удала за Антиоха VII Сидета.
Новац Клеопатре Теје из 126/125 пре Христа са грчким натписом ΒΑΣΙΛΙΣΣΗΣ ΚΛΕΟΠΑΤΡΑΣ ΘΕΑΣ ΕΥΕΤΗΡΙΑΣ
Краљица Селеукидскога царства[]
Рођена је у Египту око 164. пре Христа као ћерка египатскога краља Птолемеја VI Филометора и Клеопатре II. Изгледа да је 154. пре Христа била верена за свога стрица Птолемеја VIII, краља Киренаике. Међутим он се оженио са њеном сестром Клеопатром III. Њен отац Птолемеј VI Филопатор подржавао је узурпатора селеукидскога трона Александар Бала у његовом рату против Деметрија I Сотера. Због тога је током 150. пре Христа удао Клеопатру Теу за Александра Бала,[1] који је уз подршку страних војски победио Деметрија I Сотера.[2][3] Са Александром Балом имала је сина Антиоха VI Дионисија.
Удаје се за новога краља Деметрија II Никатора[]
Деметрије II Никатор је кренуо да осваја селеукидски трон, а у исто време Птолемеј VI Филометор кренуо је да помаже своме зету, али успут је заузимао приморске градове Палестине и Феникије. На Птолемеја је извршен атентат, а пошто Александра Бала није казнио кривца Птолемеј му је отказао подршку и тражио је од своје ћерке да се врати у Египат, што је она и учинила.[4] Птолемеј је онда Клеопатру Теу дао Деметрију II Никатору, коме је од тада пружао подршку у рату са Александром Балом.[5] Деметрије II Никатор је 145. пре Христа постао нови краљ Селеукидскога царства, а Клеопатра Теа је и даље остала краљица. Са Деметријем је имала два сина Селеука V Филометора и Антиоха VIII Грипа. Одмах по доласку на власт појавили су се проблеми. Диодот Трифон је искористио незадовољство Деметријевих најамника и отишао је код Арапа, где је Александар Бала склонио своје и Клеопатрино дете, Антиоха VI Дионисија.
Удаја за Антиоха VII Сидета[]
Диодот Трифон је владао једним делеом Селеукидскога царства, а Деметрије II Никатор другим делом. Деметрије II Никатор је 140. пре Христа кренуо у рат против Парћана, а Клеопатру Теу је оставио у добро утврђеној Селеукији Пјерији. Када су Деметрија заробили Парћани Клеопатра је дочекала Деметријева млађега брата Антиоха VII Сидета, за кога се удала и на тај начин га учинила краљем. Са њим је имала неколико деце, од којих је најпознатији Антиоха IX. Антиох VII Сидет је веома успешним походом заузео Вавилонију, Мезопотамију и Медију, па су Парћани 129. пре Христа Деметрија II ослободили из заробљеништва, са циљем да тим потезом изазове грађански рат између два брата. Међутим до грађанскога рата није дошло, пошто је Антиох VII Сидет погинуо 129. пре Христа у рату са Парћанима.
Поново се удаје за Деметрија II и напушта га[]
Клеопатра Теа се бојала да јој не убију сина за време сукоба, па је Антиоха IX послала у Кизик. Када се Деметрије II 129. пре Христа вратио из десетогодишњега заробљеништва поново је Клеопатру узео за своју жену. Клеопатрина мајка Клеопатра II тражила је помоћ од Деметрија у грађанском рату са Птолемејем VIII. Деметрије није био успешан, а заузврат Птолемеј VIII је почео да помаже узурпатора Александра II Забина.[6] Александар II Забин победио је 126. пре Христа Деметрија крај Дамаска. Деметрије је након пораза покушао да се домогне Птолемаиде, али Клеопатра Теа је пред њим затворила капије. Изгубила је стрпљење и више није хтела да трпи неуспешнога краља. Претпоставља се да је издала наређење гувернеру Тира да га убије.[7][8]
Убија сина[]
Нови краљ је постао Деметријев син Селеук V Филометор. Међутим Клеопатра Теа га је убила већ 125. пре Христа. Према једној верзији покушао је да влада без њенога одобрења,[9] а према другој верзији бојала се да би могао да се њој освети због очеве погибије.[10] Владала је као краљица од 125. пре Христа до 121. пре Христа, тачније владала је као регент у име сина Антиоха VIII Грипа. Пошто је и тај син измакао њеној контроли одлучила је да га отрује, али Антиоха су упозорили, па је он прислио мајку да испије отров.[11] Умрла је 121/120 пре Христа.
Литература[]
- Књиге Макавејске, превод епископа Атанасија
- Јустин
- Јосиф Флавије, Јудејски рат, превод Душан Глумац, Просвета Београд, 1967
- Јосиф Флавије, Јеврејске старине
- Апијан, Сиријски ратови
- Диодор са Сицилије, Историјска библиотека