Kleombrot I (grč. Κλεόμβροτος, do 371. pre Hrista) bio je kralj Sparte iz linije Agijada. Nasledio je 380. pre Hrista brata Agesipolida I. Predvodio je spartansku vojsku u bici kod Leuktre, u kojoj je Sparta poražena, a Kleombrot je poginuo. Tom bitkom okončan je period spartanske hegemonije u Grčkoj. Nasledio ga je sin Agesipolid II.
Bitka kod Leuktre
Tebanski prevrat i prvi Kleombrotov pohod[]
Kada je Pelopida 379. pre Hrista oslobodio Tebu spartanske dominacije još se spartanska vojska jedno vreme nalazila u tebanskom akropolju Kadmeji. Kada su u Sparti čuli za pobunu u Tebi poslali su vojsku pod zapovedništvom Kleombrota. Tada je Kleombrot po prvi put predvodio vojsku.[1] Međutim spartanska vojska u Kadmeji predala se pre Kleombrotovoga dolaska. Atinski peltasti pod vođstvom Habrije sprečili su da Kleombrot dođe do Plateje bližim putem.[2] Zadržao se kod Kinoskefala 16 dana, a da nije ništa učinio. Kada je odlazio postavio je Sfordriju za spartanskog namesnika (harmosta) u Tespiji i ostavio mu garnizon od 3.000 vojnika. Prisustvo spartanske vojske u Beotiji uznemiravalo je Atinu.[3] Spartanci su bili nezadovoljni Kleombrotovim komandovanjem. Sledeće pohode protiv Tebe poverili su ostarelom Agesilaju II.
Još jedan neuspešan pohod[]
Agesilaj II je tokom 378. i 377. pre Hrista neuspešno vodio rat u Beotiji protiv Atine i Tebe, pa je postajao nepopularan. Pored toga Agesilaj je krajem 377. pre Hrista zbog bolesti nogu postao nesposoban za vođenje rata, pa su tokom 376. pre Hrista Spartanci ponovo jedan pohod poverili Kleombrotu. Pokušao je sa vojskom da uđe u Beotiju preko planine Kiteron, ali tu su ih u uskim strmim prolazima sačekali peltasti.[4] Kleombrot je smatrao da ne može da uđe u Beotiju, pa se ponovo vratio u Spartu neobavljena posla.[5] Ponovo su u Sparti bili nezadovoljni njegovim pohodom.
Pomorska orijentacija i poraz[]
Kleombrot i Antalkida potakli su promenu spartanske ratne politike, pa je odlučeno da se težište rata preusmeri na obuzdavanje Atine i sprečavanje Drugoga atinskoga pomorskoga saveza.[6] Sparta je do 376. pre Hrista opremila flotu od 76 trirema pod zapovedništvom Polisa.[7] Spartanska flota je počela da ometa snabdevanje Atine žitom. Atinjani su onda poslali Habriju, koji je sa 83 trireme probio blokadu i sproveo trgovačke brodove. Habrija je pobedio spartansku flotu 376. pre Hrista u bici kod Naksa i nakon toga Atina je ponovo uspostavila pomorsku nadmoć u Egeju.[8].
Fokida[]
Sparta se po mirovnom sporazumu iz 375. pre Hrista povukla iz Beotije, tj. iz njima prijateljski naklonjenih gradova Plateje i Tespije, pa je to Teba iskoristila i zauzela Plateju i Tespiju.[9] Plateju su srušili, a stanovništvo raselili iz Beotije. Nakon što je pod svoju kontrolu stavila celu Beotiju, sem Orhomena, Teba je napala Fokidu.[10] Fokiđani su se zbog toga obratili Sparti za pomoć. Sparta je odmah 374. pre Hrista poslala vojsku pod vođstvom Kleombrota.[11] Sa vojskom je prešao Korintski zaliv i stigao do Fokide. Kleombrot je ostao u Fokidi sve do 371. pre Hrista.
Kalijin mir između Sparte i Atine[]
Tokom 371. pre Hrista pregovaralo se o miru. Taj tzv Kalijin mir zasnivao se na principima autonomije svakog grčkog grada. Atina, Teba i Sparta složili su se o gotovo svim principima i već su ga potpisali. Glavni spor nastao je oko pitanja autonomije gradova unutar Beotskog saveza. Teba se nije slagala sa autonomijom gradova unutar Beotskog saveza i smatrala je da autonomija unutar Beotije treba biti ista kao autonomija unutar Lakonije i Atike. Sparta je sklopila mir sa Atinom , a Teba je bila isključena iz Kalijinog mira. Prema uslovima toga mira svi su trebali da povuku svoju vojsku iz tuđih gradova. Atina je poštovala taj dogovor, ali Sparta nije. Kleombrot se sa vojskom nalazio u Fokidi i efori su mu poslali naređenje da napadne Tebu.[12] Agesilaj je smatrao da je to najbolji trenutak da se obračuna sa Tebom, pošto je ona bila isključena iz mirovnog sporazuma.
Bitka kod Leuktre i Kleombrotova pogibija[]
Kleombrot se tada nalazio u Fokidi. Kleombrot je krenuo severnije, da bi izbegao planinske prolaze na kojima su mu Beoćani pripremili zasedu. Ušao je u Beotiju tamo gde ga nisu očekivaliu, zauzeo je tvrđavu i zarobio 10 ili 12 brodova. Na putu prema Tebi logorovao je kod Leuktre na teritoriji Tespije. Tu se i odigrala bitka kod Leuktre. Beoćanska vojska mu je izašla ususret. Spartanska vojska sastojala se od 10.000 hoplita, a od toga je bilo 700 Spartijata. Beoćani su imali manje vojnika, 6.000 hoplita, ali imali su nadmoćniju konjicu. Na desnoj spartanskoj strani bili su Kleombrot i elitni Spartijati u spartanskoj falangi. Manje iskusni peloponeski saveznici bili su na levoj strani. Pošto su Spartanci bili brojniji Epaminonda je uveo dve taktičke inovacije. Uzeo je najbolju vojsku i oformio je falangu duboku 50 redova, za razliku od obične falange duboke 8 do 12 redova. Njih je postavio nasuprot Kleombrota i Spartijata. Pelopida i Sveta četa Tebe bili su na krajnje levoj strani. Pošto je znao da nema dovoljno vojske da bi mu ostala falanga imala dubinu kao peloponeška falanga on je odlučio da slabiju vojsku stavi na desnu stranu. Bitku je otvorena sukobom konjica. Tebanska konjica je pobedila i naterala je unatrag spartansku konjicu, koja je narušila vlastitu falangu. Nakon toga započela je opšta bitka napadom tebanskog ojačanog levoga krila, koje je krenulo u napad mnogo većom brzinom od uobičajene. Desno tebansko krilo se povlačilo. Nakon intenzivne borbe spartansko desno krilo počelo je da popušta pod teškim napadom duboke tebanske falange. Tokom toga obračuna Kleombrot je ubijen. Spartanci su se borili dovoljno dugo da bi omogućili da se izvuče mrtvo telo njihova kralja, ali onda je spartanska linija razbijena. Peloponeski saveznici na levoj strani dali su se u beg, kada su videli da elitna spartanska vojska beži. Ubrzo je cela spartanska vojska bila u rasulu. Ubijeno je 1.000 Peloponežana i 300 Beoćana. U bici je ubijeno 400 od ukupno 700 Spartijata.
Literatura[]
- Ksenofont Helenska istorija, prevod dr Milena Dušanić,: Matica srpska, Novi Sad 1988
- Diodor sa Sicilije
- Plutarh, Pelopida
- Plutarh, Agesilaj
- John Buckler, Aegean Greece in the fourth century BC, Brill Leiden 2003, ISBN 9004097856