Историјска енциклопедија
Don't have an account?
Register
Advertisement
Register
in: Rimski konzuli nakon Punskih ratova, Narodni tribuni, Stranice s čarobnim ISBN vezama
Ћир./lat.

Kvint Cecilije Metel Pije

Edit

Za ostale osobe istoga imena pogledajte Kvint Cecilije Metel (višeznačna odrednica)

Kvint Cecilije Metel Pije (lat. Quintus Caecilius Metellus Pius, oko 130—63. pre Hrista) je bio rimski vojskovođa i političar. Poznat je kao blizak saradnik Lucija Kornelija Sule. Bio je veoma uspešan vojskovođa u Savezničkom ratu i u Sulinom građanskom ratu. Za vreme Sertorijeva rata pokazalo se da nije dorastao vojnim sposobnostima Kvinta Sertorija. Za vreme Sertorijeva rata surađivao je sa Pompejem i pobedili su tek kada je Sertorijev saradnik Perperna ubio Sertorija.

300px-Quintus Caecilius Metellus Pius

Srebrenjak Kvinta Cecilija Metela Pija

Nadimak Pij-pobožni[]

Sin je Kvinta Cecilija Metela Numidika. Pratio je svoga oca 109. pre Hrista za vreme Jugurtinoga rata.[1] Metel Numidik je proteran iz Rima 100. pre Hrista zbog odbijanja da se zakune da podržava jedan od zakona Gaja Marija i Lucija Apuleja Saturnina. Odmah nakon ubojstva Apuleja Saturnina i Glaucije narod je tražio da se Metelu Numidiku dozvoli povratak, ali narodni tribun Publije Furije se tome opirao. Nije popuštao ni kada ga je Kvint Cecilije Metel Pij molio na kolenima sa suzama u očima da dozvole da mu se otac vrati.[2][3] Zbog takvoga postupka i klečanja na koljenima dobio je nadimak Pije, tj pobožni. Tokom 99. pre Hrista narodni tribun Gaj Kanulej je optužio Furija i omogućio je da se Metel Numidik vrati iz progonstva.[4]

Saveznički i građanski rat[]

Metel Pije je izabran za kvestora 97. pre Hrista i za narodnoga tribuna 92. pre Hrista. Bio je izabran za pretora 88. pre Hrista za vreme Savezničkoga rata.[5][6] Napao je i pobedio Apulce 88. pre Hrista, a tom prilikom poginuo je vođa Marsa Kvint Pompadije.[7] Nakon toga mnogi su su prešli na stranu Rimljana. Kada je u Rimu izbio građanski rat Metel Pije se još uvek borio sa Samnitima.[8] U to vreme Gaj Marije i Lucije Kornelije Cina su opsedali Rim, a konzuli Gnej Oktavije i Lucije Merula tražili su od Metela Pija da sa Samnićanima zaključi mir pod što povoljnijim uslovima i dođe u pomoć Rimu.[9] Metel nije odmah pristajao na zahteve Samnićana, što je doznao Gaj Marije, pa je prihvativši zahteve Samnićana dobio pogodne saveznike. [10] Metel se pridružio konzulu Gneju Oktaviju i Luciju Liciniju Krasu da obrani Rim, koji je napadala vojska pod komandom Gaja Marija, Cine, Kvinta Sertorija i Gneja Papirija Karbona.[11] Oktavijeva vojska imala je veliko poverenje u Metela i tražili su da on bude glavni komandant optimata i da spasi grad.[12] Vojska se razočarala kada je komanda ostala u rukama Oktavija, pa su počeli da prelaze na stranu Gaja Marija.[13] Senat se predao pritisnut oskudicom, a Metel Pije je napustio Rim i otišao u Liguriju.

U Africi[]

Iz Ligurije je prešao u Afriku, koju je dobro poznavao učestvujući ranije sa ocem u Jugurtinom ratu. Ostao je u Africi od 87. do 84. pre Hrista i izgleda da je tokom većine vremena kontrolisao rimsku provinciju Afriku.[14] Tu mu se 85. pre Hrista pridružio Marko Licinije Kras sa 2.500 vojnika, ali razišli su se nakon jedne svađe.[15] U Africi je sakupio značajnu vojsku. U Afriku je do 84. pre Hrista upućen novi pretor popular Gaj Fabije Hadrijan.[16] Metel Pije međutim nije dopuštao novom pretoru da preuzme svoju provinciju i na taj način je isprovocirao rat između njih dvojice.[17][18] Karbonove pristaše su onda u Rimu progurale odluku Senata da se trebaju raspustiti sve vojske, koje nisu pod njihovom kontrolom.[19] Tokom 84. pre Hrista Gaj Fabije Hadrijan je pobedio Metela, koji je onda napustio Afriku.[20][21] Metel se onda vratio u Liguriju, gde je čekao razvoj događaja.[22]

200px-Quintus Metellus Pius

Kvint Cecilije Metel Pije

Sulin drugi pohod na Rim[]

Kada se Sula sa velikom vojskom 83. pre Hrista iskrcao u Italiji pridružio mu se Metel Pije u svojstvu prokonzula.[23] U Sulinoj vojsci jedino su Sula i Metel bili u zvanju prokonzula.[24] Sula i Metel su zajednički pobedili kod Kanusije konzula Gaja Norbana, a nakon toga pridobili su vojsku drugoga konzula Scipiona Azijatika Mlađega.[25] U proleće 82. pre Hrista Metel je u žestokoj i dugoj bici pobedio Karbonovoga legata Karinata i nakon toga cela oblast je prešla na njegovu stranu.[26] Međutim konzul Gnej Papirije Karbon je nakon toga sa velikom vojskom krenuo za Metelom i opseo ga.[27] Zbog poraza Marija Mlađega kod Preneste Karbon se sa vojskom vratio u bazu u Arimin.[28] Sula je 82. pre Hrista ušao u Rim i konfiskovao je imanja svih protivnika. Metel je u to vreme krenuo prema Raveni, gde je zauzeo žitom bogatu uritansku zemlju.[29]

Metelova velika pobeda[]

Gaj Norban se pridružio konzulu Gneju Papiriju Karbonu u Cisalpinskoj Galiji, gde su udružili snage. Međutim poraženi su u bici kod Favencije 82. pre Hrista od vojske, kojom je komandovao Kvint Cecilije Metel Pije.[30] Poginulo im je 10.000 vojnika, 6.000 je prebeglo, ostali pobegli, a samo se 1.000 vojnika vratilo u bazu u Ariminiju.[31] Taj katastrofalan poraz označio je konačan krah nadanjima Marijevih pristaša. Redovi su im se brzo osuli, a vojska je prelazila na stranu Metela. Albinovan, zapovednik u Ariminiju, pozvao je Norbana i njegove glavne oficire na banket. Norban je sumnjao u izdaju, pa je odbio poziv, ali većina njegovih oficira prihvatila je poziv i bila je likvidirana.[32] Norban je zbog toga pobegao iz Italije.

Sertorijev rat[]

Sula je zbog velikih zasluga u ratu Metela Pija imenovao 80. pre Hrista za konzula. Sula je Metela Pija poslao 79. pre Hrista u Hispaniju (Španiju) da ratuje protiv Kvinta Sertorija.[33] Metel je uspostavio bazu u Metelinumu (Medelin) i odatle je nekoliko puta vršio prodor, ali Sertorije se protiv njega borio uspešnom gerilskom taktikom. Metel je bio više puta poražen, pa su morali da mu šalju u pomoć najpre Lucija Manlija, a onda i Pompeja Velikoga.[34] Prema Plutarhu Metel je nakon višegodišnjega ratovanja bio naklonjen lakom i luksuznom životu.[35] Kvint Sertorije je ostvario toliku nadmoć u ratu sa Metelom da je Metel izbegavao borbu, ali Sertorije bi onda opsadom ili odsecanjem od snabdevanja Metelovu vojsku dovodio do očaja.[36] U Hispaniju je pobegao i marijevac Perperna, koji je nameravao da sa svojom vojskom samostalno vodi rat protiv Metela Pija.[37] Rimski Senat je tada bio prisiljen da u Hispaniju pošalje Pompeja Velikoga.[38] Kada je Perpernina vojska čula za dolazak Pompeja tada je naterala Perpernu da se udruži sa Sertorijem.

Dolazak Pompeja[]

Tokom 75. pre Hrista bilo je više velikih bitaka. Pompej i Metel su se u proleće 75. pre Hrista sukobili kod Sukrona sa Kvintom Sertorijem i Perpernom.[39] Metel je pobedio Perpernu i zauzeo mu logor, ali Kvint Sertorije je pobedio Pompeja.[40] I u drugoj bici kraj Sagunta Sertorije je pobedio Pompeja, a Metel Perpernu.[41] Tokom 74. pre Hrista Metel i Pompej su dobili pojačanje i tada je deo Sertorijeve vojske prebegao Metelu.[42] Te godine Metelova vojska je uspela na prepad da zauzme mnogo Sertorijevih gradova.[43] Perperna je tokom 73. pre Hrista ubio Kvinta Sertorija i nastavio je da se sa Sertorijevom vojskom bori protiv Metela Pija. Vojska je nakon Sertorijevoga ubojstva počela da prezire Perpernu. Protiv njega negodovali su Rimljani i Hispanici, a najviše Luzitanci.[44] Kada su hispanska plemena saznala za Sertorijevo ubistvo poslali su predstavnike Pompeju i Kvintu Ceciliju Metelu Piju i predali im se.[45] Pompej je pobedio Perpenu i pogubio ga i na taj način okončao se Sertorijev rat 72. pre Hrista.

Porodica i ostalo[]

Oženio se Licinijom Krasom Mlađom, ćerkom Lucija Licinija Krasa Oratora. Pošto Kvint Cecilije Metel Pije sa njom nije imao dece usvojio je Metela Scipiona kao svoga sina.[46] Taj proces usvajanja bio je neobičan, jer je usvojen po testamentu, tj za Metelova života nije mu bio sin, nego tek nakon smrti, pa je onda nasledio njegovo imanje. Bio je izabran za pontifeksa maksimusa 82/81 pre Hrista.

Prethodi:
Gnej Kornelije Dolabela i
Marko Tulije Dekula 		Konzul Rimske Republike
zajedno sa Sulom
80. pre Hrista
Sledi:
P. Servilije Vatija Isaurik i
Apije Klaudije Pulher


Literatura[]

Reference[]

  1. ↑ Salust Jugurtin rat 64
  2. ↑ Apijan Građ. ratovi 1.33
  3. ↑ Paterkul 2.15
  4. ↑ Apijan Građ. ratovi 1.33
  5. ↑ Paterkul 2.15
  6. ↑ Brennan str. 542
  7. ↑ Apijan Građ. Rat. 1.53
  8. ↑ Kasije Dion 55.1
  9. ↑ Apijan Građ. Rat. 1.68
  10. ↑ Apijan Građ. Rat. 1.68
  11. ↑ Apijan Građ. Rat. 1.69
  12. ↑ Plutarh Marije 42
  13. ↑ Plutarh Marije 42
  14. ↑ Brennan str. 543
  15. ↑ Plutarh Kras 6
  16. ↑ Brennan str. 543
  17. ↑ Livije Periohe 84
  18. ↑ Brennan str. 543
  19. ↑ Livije Periohe 84
  20. ↑ Livije Periohe 84
  21. ↑ Brennan str. 543
  22. ↑ Apijan Građ. Rat. 1.80
  23. ↑ Apijan Građ. Rat. 1.80
  24. ↑ Apijan Građ. Rat. 1.81
  25. ↑ Apijan Građ. Rat. 1.84-85
  26. ↑ Apijan Građ. Rat. 1.87
  27. ↑ Apijan Građ. Rat. 1.87
  28. ↑ Apijan Građ. Rat. 1.87
  29. ↑ Apijan Građ. Rat. 1.89
  30. ↑ Apijan Građ. ratovi 1.91
  31. ↑ Apijan Građ. ratovi 1.91
  32. ↑ Apijan Građ. ratovi 1.91
  33. ↑ Apijan Građ. Rat. 1.97
  34. ↑ Plutarh Sertorije 12
  35. ↑ Plutarh Sertorije 12
  36. ↑ Plutarh Sertorije 13
  37. ↑ Plutarh Sertorije 15
  38. ↑ Apijan Građ. Rat. 1.108
  39. ↑ Apijan Građ. Rat. 1.110
  40. ↑ Apijan Građ. Rat. 1.110
  41. ↑ Apijan Građ. Rat. 1.110
  42. ↑ Apijan Građ. Rat. 1.111
  43. ↑ Apijan Građ. Rat. 1.112
  44. ↑ Apijan Građ rat. 1.114
  45. ↑ Plutarh Sertorije 27
  46. ↑ Goldsworthy str. 349

Napomena:
Ovaj članak može da se prenese ili preradi samo ako se označi da je prenešen ili prerađen sa Istorijske enciklopedije i da je autor Verlor.
Članak je prebačen na [Srpsku enciklopediju]

Community content is available under CC-BY-SA unless otherwise noted.
Advertisement

Fan Feed

More Историјска енциклопедија