Историјска енциклопедија
Register
Advertisement

Квинт Касије Лонгин (лат. Quintus Cassius Longinus, до 47. пре Христа) је био брат или рођак Гаја Касија Лонгина. Као намесник Даљње Хиспаније великим изнуђивањима постао је изузетно омражен, па се против њега побунила војска. Када је Цезар именовао новога проконзуала Гаја Требонија покушао је да бежи са опљачканим благом, али страдао је у бродолому на ушћу Ебра. Својим поступцима отуђио је провинцију од Цезара, што је омогућило Помпеју Млађем и Сексту Помпеју да након његове смрти поново преузму провинцију.

Подржава Цезара[]

Био је брат или рођак Гаја Касија Лонгина, Цезаровога убојице. Током 54. пре Христа у Помпејевом одсуству именован је за квестора Даљње Хиспаније. Богатио се на рачун локалнога становништва изнуђујући новац. Био је познат као веома похлепан. Због похлепе су на њега изводили и атентате. Током 49. пре Христа као народни трибун заједно са Марком Антонијем супростављао се мерама оптимата.[1] Тражио је да се Цезар не одрекне власти, ако то и Цезар не учини. Због залагања за Цезара морао је да побегне код њега, све док Цезар није освојио Рим. Цезар је по доласку у Хиспанију победио Луција Афранија и Марка Петреја у бици код Илерде 49. пре Христа.

Намесник Даљње Хиспаније[]

Цезар је након победе у Хиспанији над Луцијем Афранијем и Марком Петрејем оставио Квинта Касија Лонгина 49. пре Христа да влада Даљњом Хиспанијом као пропретор или проконзул.[2][3] Лонгин је постао изузетно омражен међу становништвом.[4] Да би осигурао верност своје војске сваком војнику је обећао 100 сестерција.[5] Након успешнога освајања Медобриге у Луситанији поново је војсци поделио по 100 сестерција. Владао је из провинцијскога седишта Кордубе.

Намеће тешке порезе провинцији[]

Пошто је био презадужен одлучио је да провинцију оптерети тешким порезима.[6] Богатима би одока одређивао порез и присиљавао их да плате без обзира на жалбе. На разне начине би изнуђивао новац претећи тужбама. Не само да је он постао омражен, него и сви они, који су у његово име наступали. Провинцију је додатно оптеретио регрутовањем поред четири постојеће и додатне пете легије.[7] Повећао је и бројно стање коњице на 3.000 коњаника, укључујући и скупу опрему за њих.[8] Све то је падало на терет становништва провинције.

Неуспешан атентат[]

Добио је 48. пре Христа наређење од Цезара да војску транспортује у Африку, да пређе преко Мауританије до Нумидије, да би ратовао против Помпејевога савезника краља Јубе I.[9] Квинт Касије Лонгин је то сматрао добром приликом за пљачку у богатој краљевини.[10] Намеравао је да крене са 4 легије, а пету да остави у провинцији. Војсци је обећао 100 сестерција. Док се спремао на афрички поход завереници су га у Кордуби у неуспелом атентату неколико пута уболи ножем.[11] Једно време завереници су били раширили лажне вести да је подлегао ранама, па су новооформљене легије то поздравиле.[12] Радило се наиме о војницима од домаћега становништва, које још није новцем везао за себе. Са завереницима се окрутно обрачунао.[13]

Још веће изнуђивање[]

Нешто након тога Цезар га је обавестио да је Помпејева војска поражена, тако да није било потребе да се креће на поход у Африку.[14] Пошто се рат приближавао крају Лонгин је знао да ће се окончати период изнуђивања, па је кренуо са новим таласом изнуђивања.[15] Римске грађане би терао да плате да их не би регрутовао у војску. Сакупио је на тај начин велика средства, али још већу омраженост. Наредио је да сви, који не плате морају да се појаве у Севиљи, где је окупио флоту.[16]

Побуна[]

У Севиљи је сазнао да су се две легије побуниле.[17] Када је против њих послао део војске и они су пришли побуњеној војсци. Квестора Марка Марцела Есерна послао је да осигура Кордубу, али Кордуба се исто тако одметнула од њега, а онда и Марцел.[18] Војска је Марцела прогласила претором и удружили су се са грађанима Кордубе.[19] Квинт Касије Лонгин је након тога тражио помоћ од Богуда, краља Мауританије и од Марка Емилија Лепида, проконзула Ближе Хиспаније.[20]

Сукоб две војске[]

Две војске су се након тога сукобљавале. Марцел је располагао бољом пешадијом, тј. прекаљеним ветеранима, а Квинт Касије Лонгин је имао бољу коњицу. Пошто су свуда били против њега Лонгин се склонио у Улију, град у који је мога да се поузда.[21] Марцел је почео да опседа Улију. Краљ Богуд је Лонгину послао једну легију и неколико кохорти, али није успевао да ослободи Улију опсаде.[22] Марко Емилије Лепид је са 35 кохорти стигао код Улије са намером да помири Марцела и Касија Лонгина.[23] Лепид је био у добрим односима сда обојицом, па је Касију омогућио да напусти Улију и оде са својим присташама у Кармону. Марцел се вратио у Кордубу.

Бродолом[]

У међувремену Цезар је послао Гаја Требонија 47. пре Христа као проконзула у Даљњу Хиспанију. [24] Касије је одлучио да не сачека Требонија, јер се није поуздавао у њега.[25] Укрцао се у Малаки са својим опљачканим благом и пловио је Ебром све док га на ушћу Ебра у море није ухватила олуја, у којој му је потонуо брод, а он се удавио.[26]

Литература[]

Референце[]

  1. Goldsworthy стр. 375
  2. Цезар Александријски рат 48,50
  3. Goldsworthy стр. 405
  4. Цезар Александријски рат 48
  5. Цезар Александријски рат 48
  6. Цезар Александријски рат 49
  7. Цезар Александријски рат 50
  8. Цезар Александријски рат 50
  9. Цезар Александријски рат 51
  10. Цезар Александријски рат 51
  11. Цезар Александријски рат 52
  12. Цезар Александријски рат 53
  13. Цезар Александријски рат 55
  14. Цезар Александријски рат 56
  15. Цезар Александријски рат 56
  16. Цезар Александријски рат 56
  17. Цезар Александријски рат 57
  18. Цезар Александријски рат 57
  19. Цезар Александријски рат 59
  20. Цезар Александријски рат 59
  21. Цезар Александријски рат 61
  22. Цезар Александријски рат 62
  23. Цезар Александријски рат 63
  24. Цезар Александријски рат 64
  25. Цезар Александријски рат 64
  26. Цезар Александријски рат 64
Advertisement