Kalistrat iz Afidne (grč. Καλλιστράτος, do 355. pre Hrista) je bio atinski političar, vojskovođa i orator.
Prvi pohodi[]
Mnogo godina zalagao se za harmonične odnose sa Spartom. Smatrao je da Atini preti veća opasnost od Tebe, nego od Sparte. Spartanac Sfodrija pokušao je 378. pre Hrista da osvoji Pirej. U to vreme Atina je bila u miru sa Spartom. Atinjani su očekivali da Sparta kazni Sfodriju, kao što su oni kaznili Atinjane, koji su pomagali Pelopidu da izvrši prevrat u Tebi. Pošto se to nije desilo značilo je da uživa podršku od najviših krugova u Sparti. Zbog toga je Atina 378. pre Hrista ušla u rat sa Spartom[1] i u savez sa Tebom. Atinjani su kao zapovednike u ratu odredili Kalistrata, Habriju i Timoteja.[2]
Optužuje Timoteja[]
Ipak Kalistrat opet s vrememna na vreme zastupa spartanske interese. Kada su Atinjani 373. pre Hrista poslali Timoteja da pomogne opsednutoj Korkiri Timotej je mnogo kasnio jer je sakupljao novac i posadu. Kalistrat i Ifikrat su tada optužili Timoteja, koji je bio najaktivniji u ratu sa Spartom. Pre Timotejevog suđenja tokom 373. pre Hrista Kalikrat je imenovan za zapovednika, zajedno sa Ifikratom i Habrijom, a trebali su da idu na Korkiru.
Mirovni sporazum[]
Na mirovnim pregovorima između Atine, Sparte i Tebe 371. pre Hrista Kalistrat se zalagao da se Sparta i Atina ujedine i da obuzdaju Tebu, koja se uzdigla na nivo sile, koja je ugrožavala i Atinu i Spartu.[3] Naglasio je da ako Sparta i Atine sklope mirovni sporazum, da se tom sporazumu niko u Grčkoj neće moći suprostaviti.[4] Zalagao se da Atina i Sparta priznaju jedna drugoj pravo na sferu uticaja. Bio je jedan od tvoraca mirovnog sporazuma između Atine i Sparte 371. pre Hrista. Po tom sporazumu priznavala se atinska hegemonija na moru i spartanska hegemonija na kopnu. Glavni princip Kalijinog mira bila je nezavisnost gradova u Grčkoj. Epaminonda je najpre potpisao mirovni sporazum kao predstavnik Tebe, ali nije se složio sa principom nezavisnosti gradova u Beotiji, pa je Agesilaj II taj spor iskoristio kao izgovor za uklanjanje Tebanaca iz mirovnog ugovora i Tebi je onda objavio rat.[5]
Nagovara Atinu da pomogne Spartu[]
Nakon bitke kod Leuktre 371. pre Hrista Teba je postala hegemonistička sila, koja je svoju hegemoniju raširila po centralnoj Grčkoj, a onda je 370. pre Hrista Epaminonda izvršio invaziju Peloponeza, gde je pomogao svim spartanskim neprijateljima. Pomogao je Arkadijskom savezu i odvajanju Mesenije i njenih helota od Sparte. Sparta je bila ekonomski i vojno obogaljena. Kalistrat je tada nagovorio Atinjane da stanu na stranu Sparte, da je spase i da joj i vojno pomognu.[6] Atina se osećala izolovanom, izgubila je mnoge saveznike, uključujući i veoma važnu Eubeju, koja je prešla na stranu Tebe. Atini je odgovaralo da se ponovo uspostavi ravnoteža snaga. Atinjani su poslušali Kalistrata, pa su 369. pre Hrista poslali Ifikrata u Arkadiju. Međutim Ifikrat se nije usudio da se sukobi sa Epaminondinom vojskom.
Suđenje[]
Kalistrat je savetovao Tebance da privremeno zaumu Orop, ali pošto su Tebanci 361. pre Hrista odbijali da vrate Orop Kalistrat je bio optužen. Nije mu pomogla ni veličanstvena obrana, kada je pokazao takvu oratorsku veštinu da je Demosten bio impresioniran toliko da je odlučio da studira oratorstvo. Bio je osuđen na smrt. Pobegao je u Meton u Makedoniji, gde ga je primio makedonski kralj Perdika III.
Smrt[]
Sa grupom kolonista sa Tasosa osnovao je Krenid. Kada je Filip II Makedonski zauzeo to područje Kalistrat se preselio u Bizantij. Kada se 355. vratio u Atinu nadao se da će mu oprostiti raniju kaznu, ali pogubili su ga.
Literatura[]
- Ksenofont Helenska istorija, prevod dr Milena Dušanić,: Matica srpska, Novi Sad 1988
- Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
- John Buckler, Aegean Greece in the fourth century BC, Brill Leiden 2003, ISBN 9004097856