Еумен

Еумен или Еумен из Кардије (грч. Ευμένης, 362—316. пре Христа) је био македонски генерал и главни секретар Александра Великога. Учествовао је у рату дијадоха. Од 323. пре Христа био је сатрап Кападокије и Пафлагоније. Након смрти Александра Великога подржавао је регента Пердику. Кратер и Неоптолем су погинули у бици, коју су водили против Еумена за време Првога рата дијадоха. Након Пердикине смрти сви дијадоси су се окренули против Еумена. Када је био поражен од Антигона Монофталмоса склонио се у тврђаву, коју је Антигон дуго опседао. Након Антипатерове смрти Полиперхон је постао регент и Еумен се од тада борио на страни Полиперхона, подржавајући Александровога сина као наследника македонскога трона. Издали су га његови војници да би добили огромно опљачкано благо.

брдо у Кападокији

Главни секретар Александра Великога

Рођен је у Кардији на Тракијском Херсонезу (Галипољском полуострву). Рано се запослио као секретар код Филипа II Македонског, а након његове смрти код Александра Великога. Пратио је Александра приликом његове инвазије на Азију и на Персију. Био је главни Александров секретар. Ипак Еумен се често сукобљавао и са Александром и био је у опасности због Александрова љубавникаХефестиона.

Дијадоси

Након Александрове смрти 323. пре Христа избиле су свађе међу наследницима, његовим генералима или пратиоцима. Еумен је настојао да се не меша у свађе међу дијадосима. Сматрао је да није његово да се меша у послове Македонаца. Када се поделило Александрово царство међу генералима наследницима (дијадосима) Еумен је према Вавилонској подели добио Кападокију и Пафлагонију, и јужну обалу Црног мора до Трапеза. У то време та територија није више припадала Македонцима, јер је Аријарат ту узурпирао краљевске овласти. Регент Пердика дао је задатак Антигону и Леонату да са великом војном силом омогуће да Еумен ту успостави своју власт. Антигон је одбио да помогне. Леонат је дошао да помаже Еумену, али Леонат је тада имао дугорочне планове у Европи и молио је Еумена да пође са њим.

Леонатови планови и савез са регентом Пердиком

Антипатар је био опседнут у Ламији у Грчкој за време Ламијскога рата и тражио је помоћ од Леоната и од Кратера. Леонат је намервао да се одазове томе позиву због прикривених циљева, које је открио Еумену. Рекао је Еумену да има планове да постане македонски краљ. Дописивао се са Александровом сестром Клеопатром од Македоније (удовицом Александра Молошкога) и план је био да се њоме ожени и тако се домогне краљевскога трона. Клеопатра му је послала обећавајуће писмо. Леонат је молио Еумена да крене са њим у Европу, да му помогне. Еумен се ипак одлучио да не иде са Леонатом. Побегао је код регента Пердике са 5.000 таланата новца и 3.000 коњаника. Пердики је испричао шта Леонат намерава. Код Пердике је одмах постао члан савета. Касније је отишао у Каподокију заједно са војском, којом је лично Пердика командовао. Аријарата су заробили, покорили су Kападокију и Еумен је успоставио своју власт у Каподокији. Еумен је свуда поставио своје пријатеље, успоставио администрацију и судство по својој вољи и вратио се са Пердиком.

Успоставља ред у Јерменији

Пердика је послао Еумена да успостави ред у Јерменији, Неоптолемовој сатрапији. Еумен је покушао да обузда Неоптолема тако што је у Јерменији створио властиту војну силу од домаћих војника. Јерменима је обећао ослобађање од пореза, ако се придруже коњици. Поделио им је и коње. Успоставио је међу њима дисциплину и истренирао их је тако да је сакупио 6.300 коњаника.

Кратер и Антипатар крећу да збаце Пердику

Након Леонатове смрти Пердика је нмеравао да се ожени Александровом сестром Клеопатром и постане краљ, па је због тога изазвао остале дијадохе против себе. Кратер и Антипатер су покорили Грчку 322. пре Христа у бици код Кранона у Ламијском рату и након тога су одлучили да пређу у Азију и сруше Пердику. Са њима су се удружили и Антигон Монофталмос, Птолемеј Сотер и Лизимах, сви против Пердике. Једино је Еумен био на страни Пердике. Пердика је најпре кренуо да се обрачуна са Птоломејем Сотером. Послао је писмо Неоптолему и свом брату Алкети да слушају Еумена. Алкета је одбио наређење свога брата Пердике, јер наводно његови војници Македонци неће да се боре против Македонца Антипатра и да су спремни да дочекају Кратера раширених руку. Неоптолем је намеравао да изда Еумена, али Еумен га је победио, а Неоптолемови војници су после тога прешли Еумену. Сам Неоптолем је са мањим делом војске побегао код Кратера и Антипатера. Кратер и Антипатар су послали изасланство Еумену и предложили су му:

• да пређе на њихову страну
• да ће задржати сатрапије које поседује
• да ће добити додатну војску и територије
• да ће бити Антипатаров пријатељ и да ће бити Кратеров пријатељ

Еумен је одговорио да он није био Антипатаров непријатељ и да је спреман да помири Кратера са Пердиком.

Кратер и Неоптолем погинули у бици против Еумена

Главни рат је тада био рат Антипатара, Кратера и Птоломеја Сотера против Пердике. Пердика се тада налазио у походу на Египат. Кратер и Неоптолем су одлучили да нападну Еумена. Рат против Еумена био је споредан рат. До одлучне битке између Еумена против Неоптолема и Кратера дошло је маја 320. пре Христа. Еумен се плашио велике Кратерове популарности међу свим македонским војницима. Због тога је својим македонским војницима тајио против кога се боре. Против Кратера није распоредио ниједног Македонца, него стране коњанике под командом Фарнабаза, Артабазовог сина и Феникса од Тенеда. Сам Еумен је са 300 најбољих коњаника јахао на десном крилу са намером да нападну Неоптолема. Када је Кратер видео како га напада Еуменова војска сматрао је да га је Неоптолем преварио информацијом да ће Македонци прећи на њихову страну.

Први судар је био тежак. Кратер је пао рањен са коња. Еумен се у борби директно сукобио са Неоптолемом. Обојица су пала са коња и Еумен је први ранио Неоптолема у ногу, па се Неоптолем борио на једном кољену. Еумен га је посекао по врату. Неоптолем је пао на земљу, па је Еумен мислио да је мртав. Док је Еумен са њега скидао оклоп Неоптолем га је лакше ранио. Кратер и Неоптолем су поражени од стране Еумена. Неоптолем је погинуо, а Кратер је умро од последица рањавања.

Сви дијадоси против Еумена

Након што су убили Пердику у Египту, македонски генерали су осудили Еумена на смрт. Против њега су послали Антипатера и Антигона. Еумена је усред битке са Антигоном издао један од заповедника коњице. Догодило се то код Оркинија у Каподокији 320. пре Христа. Еумен је морао да бежи.

Битка код Паретакене

У јакој тврђави Нори

Склонио се у врло јаку тврђаву Нора са 500 коњаника и 200 војника. Тврђава Нора се налазила између Кападокије и Ликаоније. Пошто тврђава није могла опскрбити толико људи многе од њих је пустио да оду. Антигон је безуспешно опседао тврђаву, а онда је изградио зид око Норе и оставио ту део војске. У тврђави су имали довољно воде, жита и соли. Тврђава је имала обујам само 350 метара.

Нова подела снага међу дијадосима

Ту се Еумен држао преко годину дана, све док није умро Антипатер. Када је Антипатар умро дошло је до поделе међу његовим пријатељима. Антипатар је одредио Полиперхона као регента, а не свога сина Касандра. Дошло је до несугласица између Полиперхона и Касандра. Антигон је због свега тога променио мишљење и желео је да му Еумен постане пријатељ и сарадник. Опседнутом Еумену понудио је преко изасланика да се закуне у савез. Еумен се заклео, али променивши текст заклетве. Антигон је захтевао да се закуне у краљеве, а Еумен се заклео у Олимпијаду и краљеве. Одмах након заклетве Македонци су дигли опсаду Норе и отишли су и код Антигона да се и он закуне. За то време Еумен је сакупио 1.000 коњаника и дао се у бег.

Еумен у служби регента Полиперхона и Олимпијаде

Док је Еумен бежао дошла су му писма из Македоније. Бојали су се нарастајуће Антигонове моћи. Олимпијада је звала Еумена да се брине о Александрову сину и да га подиже, јер се бојала да постоји завера да га убију. Полиперхон и Филип III Аридеј (краљ) наредили су Еумену да води рат против Антигона, да узме 500 таланата из ризнице као одштету за властите трошкове и да користи колико му треба за рат против Антигона. Осим тога писали су и комндантима Сребрених штитова Антигену и Теутаму да слушају Еумена, шта су ови невољно чинили.

Битка код Паратакене

Еумен је угрожавао Феникију и Сирију, па је Антигон Једнооки кренуо 318. пре Христа против њега, а Еумен се онда повукао према истоку да би се придружио источним сатрапима. У бици код Паратакене317. пре Христа сукобиле су се војске Еумена и Антигона Монофталмоса. Антигон и његови савезници Питон и Селеук Никатор имали су 28.000 пешака, 8.500 коњаника и 65 слонова. Еуменова војска, у којој су били Сребрени штитови и Пеукестова војска горњих сатрапија имала је укупно 35.000 пешака, 6.100 коњаника и 114 слонова. У тој бици Еумен је имао гарду (агему) од 300 коњаника, а Пеукест и Антиген су заједнички делили гарду од 300 коњаника. Еумен је Сребрене штитове распоредио са фалангом у средини. Лево крило је чинила коњица, слонови, стрелци и праћкаши. Еумен се налазио на десном крилу са тешком коњицом. У центру се налазила фаланга и Сребрени штитови под заповедништвом Антигена. Битку је започела Антигонова лака коњица под заповедништвом Питона нападајући Еуменово крило. Еумен је довукао лаку коњицу са левога крила и победио је Питонове трупе. У средишту Еуменова фаланга је побеђивала у првом реду захваљујући вештини Сребрених штитова, који су наставили да гањају непријатеља. Антигон Једнооки је искористио прекид, који се створио у непријатељској линији, па је са одредом коњаника задао бочни ударац Еуменовом левом крилу. Еумен је морао да позива своју војску да се врати и престане да прогони пораженог непријатеља. Дан се окончавао, а обе стране су окупљале разбијене јединице. Антигон је имао 3.700 погинулих и 4.000 рањених, а Еумен 540 погинулих и 1000 рањених. Након окончања битке Антигон се повукао.

Битка код Габјене

У тој бици Антигон је располагао са 22.000 пешака и 9.000 коњаника. Левим крилом командовао је Питон, а десним је командовао Деметрије Полиоркет. Антигон се налазио на десном крилу са најбољом коњицом. Еумен је на десном крилу распоредио најслабије коњанике и левом крилу је наредио да избегава битку. Најбоље борце и већину сатрапа је поставио на лево крило насупрот Антигона. За време битке због карактеристика тла дигла се велика прашина, што је Антигон искористио да пошаље коњанике да заробе Еуменову комору. Антигонова коњица је била бројнија и побеђивала је, па је натерала у бег Еуменово лево крило. Међутим Сребрени штитови под заповедништвом Антигена су кренули у незадрживи напад против непријатељске фаланге. Побили су 5.000 непријатељских војника и до ногу потукли Антигонову фалангу. Еумен је тада тражио од Пеукеста да се са својом коњицом укључи у битку, али Пеукест се повукао. Антигон је онда напао Сребрене штитове великом коњицом. Сребрени штитови су били лишени коњичке заштите, али заузевши четвороугаону формацију безбедно су се повукли. Антигон је током битке заробио Еумкенову комору.

Издају га властити војници

Између Антигона и Еумена биле су две неодлучне битке, битка код Паретакене 317. пре Христа и битка код Габјене 316. пре Христа.

Македонски ветерани су накупили огромно благо током 30 година успешног ратовања. Садржавало је дијаманте, драго камење, злато, али и жене и децу. Антигон Једнооки је обећао ветеранима (сребреним штитовима) да ће им вратити накупљено блага само ако му предају Еумена. Када су Еумена предали Антигону, Антигон га је затворио. Према једнима убио га је глађу, а према другима убили су га чувари.

Литература

• Плутарх, Еумен
• Диодор са Сицилије, Историјска библиотека
• Peter Green,. Alexander to Actium: The Historical Evolution of the Hellenistic Age. Los Angeles: University of California Press (1990). ISBN 0-500-01485-X
• Richard A. Billows,Antigonos the One-Eyed and the Creation of the Hellenistic State (Hellenistic Culture and Society),University of California Press 1997, ISBN 0520208803

Референце

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]