Епикид и Хипократ су била браћа и картагињанске војсковође за време Другога пунскога рата. Као Картагињане пореклом из Сиракузе Ханибал их је послао код краља Хијеронима као своје изасланике. Након Хијеронимова убојства и револуције у Сиракузи успели су да се вештом политиком одрже и да поред краљевих убица и они буду изабрани за преторе. Поткопавали су покушаје да се Сиракуза поново врати у савез са Римом. Када су Римљани тражили њихово изручење побегли су у Леонтини. Након римскога освајања Леонтинија и масакра римских дезертера у Леонтинију разјарили су Сиракужане вестима о римским зверствима, па су се домогли власти у Сиракузи. Владали су Сиракузом за време римске опсаде од 214. пре Христа до 212. пре Христа.
Порекло[]
Били су Картагињани, пореклом из Сиракузе. Рођени су и образовани у Картагини. Њихов деда је био протеран из Сиракузе због учешћа у убојству Агатоклеовога сина Агатарха.[1][2] Епикид и његов старији брат Хипократ били су с мајчине стране Картагињани. Учествовали су са Ханибалом у Другом пунском рату.
Долазак у Сиракузу[]
Након смрти полувековнога римскога вернога савезника Хијерона II од Сиракузе власт у Сиракузи наследио је Хијероним од Сиракузе, који је постао марионета у рукама својих ујака Андранодора и Темиста. Хијеронимови ујаци су наговорили Хијеронима да Сиракуза измени вањску политику и да пређе на страну Картагине. Када су послали изасланике Ханибалу да би са њим планирали заједничку акцију,[3][4] онда је Ханибал као своје изасланике послао браћу Хипократа и Епикида.[5][6] Хијероним је након тога послао изасланике у Картагину, са циљем да склопи споразум са Картагином. За то време Хипократ и Епикид успели су да задобију Хијеронимово поверење и да стекне на њега велики утицај, па су га наговорили да од Картагињана тражи целу Сицилију.[7][8] Картагињани су пристали на тај прејаки захтев и спремили су флоту и војску, да помогну Хијерониму.
Револуција у Сиракузи[]
Хијероним је послао Хипократа и Епикиду свакога са по 2.000 војника са наређењем да покушају да заузму градове, у којима су се налазили римски гарнизони.[9] За то време Хијероним је кренуо у Леонтини са 15.000 војника.[10] У Леонтинију завереници су успели да убију Хијеронима. Одмах након краљеве смрти избила је револуција у Сиракузи, која је омела Хипократове и Епикидине намере. Завереници су успели да овладају народом, а Андранадор се најпре затворио у тврђави, а онда је предао кључеве тврђаве и ризнице народу. Одмах након тога изабирани су градски претори. Већина изабраних припадала је завереницима, али изабран је и Андранодор. Хипократ и Епикид су се у време Хијеронимове смрти налазили ван Сиракузе и покушали су да сакрију од војске ту информацију, али чим је војска за то сазнала напустила их је.[11] Они су се вратили у Сиракузу и ту се се обратили преторима и сенату тражећи да им дају пратњу, да би се вратили до Ханибала.[12] Њихов захтев је одмах одобрен, јер су нове власти желеле да се реше краљевих војсковођа.
Шире клевете против сената[]
Хипократ и Епикид нису одмах кренули из Сиракузе. Као способне војсковође познавали су много војске, па су међу војском и римским дезертерима почели да шире гласине да сенат и аристократија намеравају да Сиракузу предају Римљанима.[13] Народ у Сиракузи је све више слушао њихове клевете, па се чак и Андранодор понадао поновном повратку власти.[14] Андранодор је онда заједно са Темистом почео да припрема заверу, али откривши му планове убили су га на вратима сената. Сенатори су одобрили убојство, а након тога убили су им и жене, Хијеронове унуке.[15] Међутим погубљење Хијеронових праунука, које су још биле деца, преокренуо је народ, па су постали љути на преторе.[16]
Народ их изабире за преторе[]
Народ је уместо два убијена претора изабрао Епикида и Хипократа, што је шокирало старе преторе.[17] Добили су велику подршку не само народа, него и војске и римских дезертера. Епикид и Хипократ нису откривали своје намере, али узнемиравало их је да се шаљу изасланици до Апија Клаудија Пулхера да уговоре 10-дневно примирје. Римска флота од 100 бродова у Мургантији чекала је исход метежа након убојства краљевске фамилије у Сиракузи. У то време и Марко Клаудије Марцел је дошао на Сицилију. Када је стигла вест о доласку картагињанске флоте крај Пахинима онда су Хипократ и Епикид страшили најамнике и дезертере да је Сиракуза издана Римљанима. [18] Сиракушки сенат је онда одлучио да склопи мир са Римљанима и да Марцелу упути делегацију.
У Леонтинију[]
Када је град Леонтини тражио од Сиракузе војску онда је сиракушки сенат искористио прилику да се реши најнепослушнијих, па је у Леонтини послао Хипократа, римске дезертере и најамнике, укупно око 4.000 војника.[19] Епикид је остао унутар Сиракузе. Хипократ је након тога почео да пустоши територије римских савезника. Апије Клаудије Пулхер је послао римску војску да штити савезнике, али Хипократ је напао и римску војску, па је Марцел тражио од Сиракузе да протера Хипократа и Епикида.[20] Епикид је због тога побегао у Леонтини и почео је да потиче народ Леонтинија не само против Рима, него и против Сиракузе. Када су сиракушки изасланици тражили да Хипократ и Епикид оду са Сицилије, представници Леонтинија су одбили јер нису везани споразумом Сиракузе и Рима.[21] Сиракуза је онда обавестила Марцела да Леонтини више није под њиховом контролом, па је римска војска кренула на Леонтини. Марко Клаудије Марцел и Апије Клаудије Пулхер заузели су зидине Леонтинија у првом налету. Епикид и Хипократ су се најпре повукли у тврђаву, а преко ноћи су побегли до Хербеса. Марцел је након уласка у град побио 2.000 римских дезертера.[22]
Долазе на власт у Сиракузи[]
Око 8.000 сиракушких војника је у време пада Леонтинија било ван града, а када су чули искривљену вест да Римљани убијају све живо становништво били су раздражени и склони побуни против претора. Претори су их повели на Хербес, где су се налазили Епикид и Хипократ. Хипократ је успешно придобио војску, а претори су били присиљени да побегну. [23] Хипократ и Епикид су онда послали људе да у Сиракузи рашире вести о римском масакру у Леонтинију.[24] Вест о масакру узбудила је народ у Сиракузи. Претори су најпре покушали да спрече улазак Епикида и Хипократа у град, а онда су се склонили у Ахрадину, где су и погубљени. Хипоккрат и Епикид су поново изабрани 214. пре Христа за преторе Сиракузе.
Римска опсада Сиракузе[]
Римска војска је након тога започела опсаду Сиракузе, која је трајала пуне две године. Сиракуза је имала Архимеда, ненадмашнога научника и проналазача, који је направио огроман број ратних справа и направа, уз помоћу којих је ометао све напоре непријатеља. [25] Марко Клаудије Марцел је нападао Сиракузу и са копна и са мора, али Архимед је својим справама спречавао све непријатељске акције.[26] Марцел је онда морао да одустане од активних опеарција и да се посвети само блокади снабдевања. Марцел је након тога кренуо у освајање сицилијанских градова, лојалних Картагињанима.[27] Међутим Картагињани су послали Химилка са 20.000 војника и 3.000 коњаника и он је заузео Агригент и Хераклеју. Епикид је остао у Сиракузи, а Хипократ је помагао Картагињанима у операцијама ван Сиракузе.[28] Марцел је налетео на Хипократа док је са војском формирао логор и тада је страдало доста сиракушке пешадије.[29] Химилко и Хипократ су дошли близу Сиракузе, али нису могли да дигну опсаду.
Пад Сиракузе[]
Након дуге опсаде Марко Клаудије Марцел је успео да нађе погодан део зида, који је заузео за време велике свечаности у Сиракузи. Марцел је том приликом заузео део Сиракузе, али још увек су велики делови града били ван његове контроле. Бомилкар је и даље својом флотом помагао Сиракузу. Хипократ и Химилко кренули су извана у општи напад на римске линије, а Епикид је извео испад, али нису успели да разбију опсаду. [30] Епидемија је покосила животе многих војника, а посебно је страдала картагињанска војска. Епидемија је збрисала целу војску, укључујући и Хипократа и Химилка.[31] Након тога Бомилкар је покушао да уђе у Сиракузу са 130 ратних и 700 транспортних бродова, али најпре га је омео јак источни ветар. Усусрет њему отишао је Епикид, да би га наговорио да не одустане од циља.[32] Бомилкар се није усудио да се упусти у поморски бој са римском флотом, па се вратио у Картагину. Знајући да је пад Сиракузе неизбежан Епикид се није вратио у Сиракузу, него је отишао у Агригент.[33] Сиракуза је након тога пала под римску власт.
У Агригенту[]
Епикид је остао у Агригенту, где је сарађивао са Нумиђанином Мутином и са Ханоном, све док Мутин није издао Агригент Марку Валерију Левину 210. пре Христа.[34] Након тога отпловио је за Картагину и више се није помињао у историјским изворима.
Литература[]
Референце[]
- ↑ Полибије 7.2
- ↑ Ливије 24.6
- ↑ Полибије 7.2
- ↑ Ливије 24.6
- ↑ Полибије 7.2
- ↑ Ливије 24.6
- ↑ Полибије 7.4
- ↑ Ливије 24.6
- ↑ Ливије 24.7
- ↑ Ливије 24.7
- ↑ Ливије 24.23
- ↑ Ливије 24.23
- ↑ Ливије 24.23
- ↑ Ливије 24.24
- ↑ Ливије 24.24-24.25
- ↑ Ливије 24.26
- ↑ Ливије 24.27
- ↑ Ливије 24.27
- ↑ Ливије 24.29
- ↑ Ливије 24.29
- ↑ Ливије 24.29
- ↑ Ливије 24.30
- ↑ Ливије 24.31
- ↑ Ливије 24.31
- ↑ Ливије 24.34
- ↑ Ливије 24.34
- ↑ Ливије 24.35
- ↑ Ливије 24.35
- ↑ Ливије 24.36
- ↑ Ливије 25.26
- ↑ Ливије 25.26
- ↑ Ливије 25.27
- ↑ Ливије 25.27
- ↑ Ливије 26.40