Дијеј (грч. Διαῖος, до 146. пре Христа) је био стратег Ахајскога савеза. Изазвао је 150. пре Христа са Спартом спор, који је представљао повод за рат Спарте и Ахајскога савеза и за касније римско мешање. Рим је 147. пре Христа тражио одвајање Спарте и Коринта од Ахајскога савеза, а Дијеј је код Ахајаца распалио бес због таквога захтева. Римска република започела је 146. пре Христа рат са Ахајцима, а након погибије Критолаја главна команда ахајских снага поверена је Дијеју. Након пораза у бици крај Коринта 146. пре Христа побегао је у Мегалопољ, где је окончао живот попивши отров.
Ахајски рат 146. пре Христа
Ахајски стратег[]
Родом је из Мегалопоља, као и Критолај. Постао је ахајски стратег 150. пре Христа наследивши на том положају Меналкиду.[1] Каликрат је оптужио Меналкиду, коме је претила смртна казна,[2] али Дијеј га је спасио примивши пре тога од њега мито од 3 талента.[3] Ахајци су након тога Дијеја сматрали одговорним за пуштање Меналкиде, па је Дијеј одлучио да им скрене пажњу спором са Спартом. [4]
Уметно изазива спор са Спартом[]
Спарта се жалила римском Сенату због неких спорних територија, али Сенат им је дао одговор да је за њих надлежан Ахајски савез и за све судске процесе, сем оних, који се кажњавају смртном казном.[5] Дијеј је међутим пред Ахајцима рекао да су добили и надлежност за смртне казне у Спарти,[6] па су Ахајци тврдили да имају право да Спартанце суде на смрт. Спартанци су тврдили да Дијеј лаже и намеравали су да ствар поново изнесу пред римски Сенат, али Ахајци су онда оспоравали право Спарти, да уопште шаље изасланство у Рим без одобрења осталих чланова Ахајскога савеза.[7] Тај спор који је изазвао Дијеј представљао је повод за рат између Ахајаца и Лакадемона (Спарте).[8]
Протеривање 24 истакнута Спартанца[]
Лакадемонци нису били достојан противник Ахајском савезу, па су покушали да преговорима спрече рат.[9] Послали су изасланике различитим ахајским градовима и почели су да преговарају са Дијејем. Дијеј је Спартанцима рекао да иде у рат, не против целе Спарте, него само малога броја криваца. На директно тражење Дијеј им је испоручио списак од 24 истакнута Спартанца.[10] Након тога поменута 24 истакнута Спартанца напустила су Спарту, да спасу град рата.[11] Прогнани су онда формално били осуђени на смрт.
Спарта и Ахајски савез на ивици рата[]
Протерани Спартанци су одмах отишли у Рим, да се жале због таквога поступка Ахајскога савеза. Ахајски савез је одмах у Рим упутио Дијеја и Каликрата да да би пред римским Сенатом оправдали протеривање спартанских прогнаника.[12] Пред Сенатом се развила расправа између Дијеја и Меналкиде, а Сенат је онда одлучио да пошаље комисију да реши спор две стране.[13] Пошто је римска комисија отезала са доласком Дијеј је то искористио, па је тврдио да је Сенат дао овлаштење да Ахајски савез потпуно контролише Спарту.[14] Меналкида је с друге стране тврдио Спартанцима да су потпуно ослобођени било какве контроле Ахајскога савеза.[15] Две стране су због тога током 148. пре Христа биле на ивици рата.[16] Критолај и Дијеј се нису много обазирали на савет Метела Македонца да сачекају савет из Рима. Дијеј је у градове око Спарте увео ахајске гарнизоне. Спартанци су се први усудили да наруше примирје нападом на један погранични град.
Рим тражи одвајање Спарте и Коринта од Ахајскога савеза[]
Током лета 147. пре Христа стигао је код Ахајаца Луције Аурелије Орест. Он је сазвао Дијеја и магистрате ахајских градова и упознао их са одлуком Сената да ће се од Ахајскога савеза одвојити не само Спарта и Коринт, него исто тако и Аргос, Хераклеја и Аркадијски Орхомен.[17] Дијеј и остали одмах су сазвали скупштину Ахајскога савеза, а вест о римској одлуци изазвала је велики бес, који су искаљивали према свим Спартанцима који су се нашли у Коринту.[18] Чак се и римски изасланик Орест случајно нашао у опасности, јер је код њега побегао један Спартанац.[19] Пошто још није био окончан Трећи пунски рат Сенат је само благо опоменуо Ахајце.[20] Након тога Критолај је постао нови ахајски стратег. Сенат је послао друго изасланство на челу са Секстом Јулијем Цезаром.[21] Он је поновио исти римски захтев и дао је уверавања да се неће распустити Ахајски савез.[22] Секст Јулије Цезар је након тога уговорио састанак у Тегеји између спартанских и ахајских представника, са циљем да се реше међусобни спорови.[23] Критолај, Дијеј и остали одлучили су да одбију позив на састанак и да само Критолај оде на тај састанак. Критолај је Сексту рекао да не може ништа без одлуке скупштине, која се састаје тек за шест месеци.[24]
Ахајски рат[]
Када је Рим почетком 146. пре Христа објавио рат Ахајском савезу, тада су као разлог за рат навели ранији напад на Луција Аурелија Ореста у Коринту.[25] Критолај је наредио Ахајцима да се током зиме 147/146 пре Христа припреме за рат са Спартом, за који се знало да онда вероватно значи и рат са Римом. Уживао је велику подршку не само у Ахаји, него и у целој Грчкој.[26] Квинт Цецилије Метел Македонац настојао је да започне и оконча рат са Ахајцима пре доласка новога конзула Луција Мумија Ахаика. Послао је Ахајцима поруку да ослободе Спарту из савеза, па се могу надати мировном споразуму. Сијући лажну наду у мир са војском је кренуо из Македоније и преко Тесалије.[27] Између римске војске под командом Метела и ахајске војске под командом Критолаја дошло је до битке код Скарефеје, у којој су Ахајци били поражени, а Критолај погинуо. Дијеј је у то време доводио помоћ од 1.000 војника из Аркадије и на путу кроз Фокиду чуо је за ахајски пораз код Скарфеје.[28] Квинт Цецилије Метел га је стигао код Херонеје и ту га победио.
Пораз код Коринта[]
Дијеј је након Критолајеве смрти постао нови ахајски стратег.[29][30] Кренуо је да ослобађа робове, само да би окупио што већу војску.[31] Сакупио је 600 коњаника и 14.000 пешака.[32] Наредио је да се сва војска окупи у Коринту.[33] Након тога послао је 4.000 војника под командом Алкамена у Мегару, да би ту спречавао продор римске војске према Пелопонезу. [34] Међутим чим се Метел са римском војском појавио крај Мегаре Алкамен се са Ахајцима повукао према Коринту, а Мегара се предала. Метел је послао неколико изасланика да понуди Дијеју мировни споразум, али Дијеј их је притворио, а део њих је ослободио када су му платили мито.[35] Није прихватио Метелов мировни споразум. Након тога стигао је конзул Луције Мумије Ахаик, који је преузео команду од Метела. Луције Мумије је располагао са 3.500 коњаника и 23.000 пешака.[36] У бици испод бедема Коринта 146. пре Христа победила је римска војска. Дијеј је побегао у Мегалопољ.[37] Пропустио је прилику да се са војском затвори у Коринт. Убио је своју жену да је спаси срамоте заточеништва. Након тога Дијеј је испио отров.[38]
Литература[]
- Полибије,Историје
- Паусанија
- Касије Дион
- P.S.Derrow, “Rome, the fall of Macedon and the sack of Corinth”,in The Cambr. Ancient History (Cambr. Univ. Press, 1989), vol.8, ISBN 0 521 23448 4
Референце[]
- ↑ Паусанија 7.12.3
- ↑ Паусанија 7.12.2
- ↑ Паусанија 7.12.3
- ↑ Паусанија 7.12.3
- ↑ Паусанија 7.12.4
- ↑ Паусанија 7.12.4
- ↑ Паусанија 7.12.5
- ↑ Паусанија 7.12.6
- ↑ Паусанија 7.12.6
- ↑ Паусанија 7.12.7
- ↑ Паусанија 7.12.7
- ↑ Паусанија 7.12.8
- ↑ Паусанија 7.12.9
- ↑ Паусанија 7.12.9
- ↑ Паусанија 7.12.9
- ↑ Паусанија 7.13.1
- ↑ Паусанија 7.14.1
- ↑ Паусанија 7.14.1
- ↑ Полибије 38.9
- ↑ Полибије 38.9
- ↑ Полибије 38.10
- ↑ Полибије 38.10
- ↑ Полибије 38.11
- ↑ Полибије 38.11
- ↑ Derrow CAH 8 стр. 322
- ↑ Derrow CAH 8 стр. 322
- ↑ Паусанија 7.15.2
- ↑ Паусанија 7.15.5
- ↑ Полибије 38.15
- ↑ Паусанија 7.15.7
- ↑ Полибије 38.15
- ↑ Паусанија 7.15.7
- ↑ Полибије 38.15
- ↑ Паусанија 7.15.8
- ↑ Полибије 38.17
- ↑ Паусанија 7.16.1
- ↑ Паусанија 7.16.4
- ↑ Паусанија 7.16.6
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]