FANDOM


Деметрије I Сотер (грч. Δημήτριος Σωτήρ, око 186—150. пре Христа) је био краљ Селеукидскога царства од 162/161. пре Христа до 150. пре Христа. Још као дечак послан је 178. пре Христа у Рим да као талац замени стрица Антиоха IV Епифана. Након смрти Антиоха IV Епифана неколико пута је безуспешно тражио од римскога Сената да му одобре повратак у Сирију. Пошто га нису пустили побегао је 162. пре Христа из Рима и преузео трон Селеукидскога царства. Успешно је окончао Тимархову побуну у Вавилонији и Медији. Тимархов брат Хераклеида је касније потакао узурпатора Александра Бала и обезбедио му војску и подршку Атала II, Аријарата V и египатскога краља Птолемеја VI Филометора. Александар Бала је у бици победио и убио Деметрија Сотера.

DemetriosISoter

Новац Деметрија I Сотера, на грчком пише ΒΑΣΙΛΕΩΣ ΔΗΜΗΤΡΙΟΥ ΣΩΤΗΡΟΣ

Талац у Риму Уреди

Син је селеукидскога краља Селеука IV Филопатора и Лаодике IV. Отац га је као дечака око 178. пре Христа послао у Рим да тамо према споразуму из Апамеје као талац замени стрица Антиоха IV Епифана. У Риму је остао све до 162. пре Христа. Када му је умро отац 175. пре Христа на трон је уместо њега дошао његов стриц Антиох IV Епифан, а Деметрије је и даље остао као талац у Риму. Антиох IV Епифан је умро 164. пре Христа, па је на престо дошао његов малолетни син Антиох V Еупатор, а царством је као регент владао Лисија. Деметрије је тада тражио да му Римљани дозволе повратак у Сирију, али нису га пустили, јер је Риму више одговаралo слабо Селеукидско царство, којим влада малолетни краљ.[1] [2]

Бег из Рима Уреди

Током 162. пре Христа Селеукидско царство је било доста ослабљено, а Рим је тражио да се поштују одредбе споразума из Апамеје. Послали су због тога 162. пре Христа Гнеја Октавија да спали селеукидску флоту, која је имала више бродова, него што је то мировни споразум допуштао.[3][4] Када је Гнеј Октавије убијен Деметрије је поново тражио од римскога Сената да га пусте, али како га нису пустили одлучио је да побегне из Рима. [5][6] Деметрије је у Риму уживао значајну слободу. Имао је и кућу на селу, одакле је обично ишао у лов. Неколико римских сенатора помогло је Деметрију да 162. пре Христа побегне из Рима.[7] Приликом бега помогли су му историчар Полибије и Птолемеј VI Филометор.[8]

Долазак на трон Уреди

Одмах по доласку у Сирију стекао је много присташа, који су му помогли да поново преузме трон.[9] Убио је Лисију и малолетнога краља Антиоха V Еупатора.[10] Деметрије је постао краљ 162/161 пре Христа. Против њега се побунио Тимарх, сатрап Медије, који се раније истакао обраном селеукидскога царства од инвазије из Партије. Тимарх је заједно са братом Хераклеидом отишао у Рим да тражи подршку. Дао је мито бројним сенаторима, па је добио признање да је краљ.[11] Охрабрен римским признањем Тимарх је окупио велику војску у Медији и склопио је савез са Артаксијом I усмерен против Деметрија I Сотера.[12] Тимарх је преузео контролу над Медијом и Вавилонијом, али Деметрије је успео да га 160. пре Христа победи и погуби.[13] У Вавилонији Деметрије је дочекан као ослободилац, па су му дали епитет Сотер ( спасилац ).[14]

Осетљиви односи са Римом Уреди

Деметрије I Сотер је због дугога боравка у Риму био осетљив на римску реакцију и критике. Тиберије Грах Старији је послао позитиван извештај о његовој владавини и признао га је за краља. Да би се захвалио Риму Деметрије је у Рим послао Лептина, одговорнога за смрт римскога изасланика Гнеја Октавија.[15][16] Послао је и филозофа Исократа, који је инспирисао Лептина.[17] У Риму су ослободили Лептина и Исократа. У Рим је послао и војника Адриска, који је због сличности са Персејем полагао право на македонски трон као тобожњи Персејев син.[18]

Грађански рат у Каподокији Уреди

Деметрије I Сотер понудио је Аријарату V да се ожени Деметријевом сестром Лаодиком V, удовицом македонскога краља Персеја. Аријарат V није желео да разочара Рим, па је одбио то венчање.[19] Одбијање је разљутило Деметрија I Сотера, који је након консолидације власти у Сирији тражио начин да поврати контролу над изгубљеним селеукидским територијама. Почео је да напада суседе и шири територију. Током 158. пре Христа избио је грађански рат у Каподокији. Деметрије је подржао Холоферна да се домогне каподокијскога трона, а да се Аријарат V лиши трона у Каподокији. Привремено је Селеукидско царство поново било уједињено. Касније се Аријарат V вратио, а Холоферн је био присиљен да побегне у Антиохију.

Рат у ЈудејиУреди

Деметрије је наследио проблем јеврејске побуне у Јудеји, која је била угушена за време Лисије. Међутим промена власти оживела је јеврејске наде, па се побуна обновила. Јуда Макавеј је најпре победио Деметријевога војсковођу Никанора. Након тога Јуда је склопио споразум са Римљанима, који су се заузимали за независност Јудеје. У бици код Еласе 161/160 пре Христа селеукидски војсковођа Бакид победио је јеврејске устанике, а погинуо је и Јуда Макавеј. На челу побуне дошао је Јудин брат Јонатан Макавеј (Јонатан Апфус).[20] Бакид је након победе успоставио гарнизоне, а за управнике градова поставио је хеленизиране Јевреје.[21] Јеврејска побуна је била угушена од 160. до 158. пре Христа, а онда је Јонатан успешно обновио побуну. Јонатан је успешним герилским ратом успевао да се супроставља надмоћнијој селеукидској војсци.

Alexander I Syria-Antiochia

Тетрадрахма Александра Бала


Александар Бала Уреди

Главни Деметријеви непријатељи били су Тимархови рођаци, а посебно Тимархов брат Хераклеида. Хераклида је цело време од 159. пре Христа ковао заверу, али тек од 153. пре Христа почео је да битно угрожава Деметрија. Хераклеида је нашао узурпатора Александра Бала, којега је представљао као давно изгубљенога сина Антиоха IV Епифана. Хераклида је одвео Александар Баласа у Рим, где је на речима добио римску подршку као претендент за селеукидски трон. Добили су подршку Атала II, Аријарата V и египатскога краља Птолемеја VI Филометора, који је био озлојеђен због Деметријевога покушаја заузимања Кипра. Александар Бала је Птолемејевим бродовима превежен и искрцан у Птолемаиди, коју је и заузео[22] 153/152 пре Христа. Чим је стигао узурпатор Деметрије је Јонатану Макавеју дао право на војску и оружје,[23] али узурпатор Александар је 152. пре Христа поставио Јонатана за првосвештеника и послао му пурпурни огртач.[24] Деметрије је након тога покушао да придобије Јонатана и Јевреје нудећи још веће привилегије, али није му се веровало.[25] Деметрије је све више губио популарност у Сирији, па се преместио из престолнице Антиохије да живи у једној тврђави. Александар Балас је уз подршку страних владара успео да окупи војску и да победи Деметрија у бици крај Антиохије 150. пре Христа.[26][27]

ПородицаУреди

Деметрије I Сотер је имао три сина:

Претходи:
Антиох V Еупатор
Краљ Селеукидскога царства
Деметрије I Сотер
162–150 пре Христа

Следи:
Александар Бала

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Полибије 31.2
  2. Апијан Сиријски рат 46
  3. Полибије 31.2
  4. Апијан Сиријски рат 46
  5. Полибије 31.11
  6. Апијан Сиријски рат 47
  7. Апијан Сиријски рат 47
  8. Полибије 31.11-13
  9. Апијан Сиријски рат 47
  10. Апијан Сиријски рат 47
  11. Диодор 31.27а
  12. Диодор 31.27а
  13. Апијан Сиријски рат 47
  14. Апијан Сиријски рат 47
  15. Диодор 31.29
  16. Полибије 32.2
  17. Полибије 32.2
  18. Диодор 31.40а
  19. Диодор 31.28
  20. Макавеји 1.9.29
  21. Макавеји 1.9.24
  22. Макавеји 1.10.1
  23. Макавеји 1.10.6
  24. Макавеји 1.10.20
  25. Макавеји 1.10.20-45
  26. Јустин 35.1
  27. Апијан Сиријски рат 67
Community content is available under CC-BY-SA unless otherwise noted.