Историјска енциклопедија
Register
Advertisement

Делски савез је савез грчких полиса под вођством Атине. Основан је 478. пре Христа као обрамбени савез против Персије. Савез је добио име по острву Делу, где су се одржавали састанци и где се до 454. пре Христа налазио трезор Делског савеза. Перикле је преселио трезор у Атину. Атина је остварила хегемонију унутар савеза и често је долазило до сукоба Атине са слабијим члановима савеза. Атинска хегемонија је била један од узрока Пелопонескога рата, који је избио 431. пре Христа. Након пораза Атине у Пелопонеском рату 404. пре Христа распуштен је Делски савез.

Map athenian empire 431 BC-en

Делски савез 431. пре Христа

Јонски устанак[]

Грчко-персијски ратови имају своје корјене у персијском освајању грчких градова у Јонији кратко након 550. пре Христа.Персијанци су утврдили да је јако тешко да се влада јонским Грцима, па су одлучили да у сваком јонском граду поставе тирана. Грчки полиси су раније били често под влашћу тирана, али у то време тај облик власти је био ређи. До 500. пре Христа Јонија је била зрела за устанак против тирана, које им је Персија наметнула. Постојеће тензије су се претвориле у отворену побуну због акција тирана Милета Аристагоре. Након неуспешне опсаде Наксоса 499. пре Христа Аристагора је знао да му прети смена, па се побунио против Персије и одлучио је да уведе демократију у Милету. Уследио је низ сличних револуција дуж Јоније,односно низ рушења тирана. Тако је започео Јонски устанак против Персије.

Kimon

Кимонов кип у Ларнаци

Персијске инвазије на Грчку[]

Атина и Еретрија су помагале јонске Грке. Током 498. пре Христа учествовали су у заузимању и спаљивању персијског града Сарда. Јонски устанак је трајао још пет година, док га Персијанци нису коначно угушили. Након гушења Јонског устанка персијски цар Дарије Велики је сматрао да је потребно да казни Атину и Еретрију, јер су подржавале устанак. Пошто је устанак доста уздрмао стабилност Персијског царства Дарије је сматрао да ће грчки полиси претити стабилности Персије, уколико нешто не предузме. Почео је да размишља о потпуном освајању Грчке. Персија је извела две велике инвазије на Грчку. За време Прве персијске инвазије на Грчку Тракија, Македонија и Егејска острва постала су део Персијског царства. Персијанци су разорили Еретрију, али заустављени су 490. пре Христа атинском победом у Маратонској бици.

Дарије Велики је умро између две инвазије, а његов син Ксеркс I предводио је Другу персијску инвазију на Грчку 480. пре Христа. Персијанци су најпре победили Грке у Термопилској бици и бици код Артемизија. Тада су Персијанци заузели целу Грчку сем Пелопонеза. Када су покушали да коначно униште грчку морнарицу Грци су их победили у бици код Саламине. Током 479. пре Христа Грци су сакупили дотада највећу грчку војску и победили су Персијанце у бици код Платеје. Битком код Платеје окончала се Друга персијска инвазија на Грчку. Истога дана када се догодила битка код Платеје грчка морнарица победила је персијску у бици код Микале.

733px-Athenian empire atheight 450 shepherd1923

Делски савез 450. пре Христа

Оснивање Делског савеза[]

Уследио је грчки контранапад. Побунили су се грчки градови у Јонији, а Персијанци нису могли да их зауставе. Грчка морнарица је након тога освојила Сест на Херсонезу, а током 478. пре Христа заузели су Византиј. Током опсаде Византија спартански војсковођа Паусанија је својим грубим понашањем одбио од себе грчке савезнике. Савезници су због тога наговорили Атињане Кимона и Аристида да преузму вођство. Кимон и Аристид су дипломатијом и тактиком стекли ауторитет. Након опсаде Византија Спартанци су сами напустили водство.

Након опсаде Византија Спарта је била спремна да оконча рат. Сматрали су да се рат окончао ослобађањем Грчке и грчких градова у Малој Азији. Спартански краљ Леотихида је након битке код Микале предлагао да се преселе јонски Грци у Грчку, јер је то сматрао јединим методом да их стално ослободи персијске доминације. Атински војсковођа Ксантип није се сложио са том идејом, јер су јонски градови били раније атинске колоније, па је због тога Атина била спремна да их брани. То је означило прекретницу, када је вођство грчког савеза ефективно прешло на Атину. Када се Спарта повукла након опсаде Византиона Атина је потпуно преузела вођство.

Спарта и пелопонески савез доминирали су лабавим савезом грчких полиса, који се борио против Персије. Када су се пелопонеске државе повукле сазван је конгрес на светом острву Делосу. Ту је основан Делски савез са циљем да наставе борбу против Персије. Службени циљ је био да се освете Персији за оно што су претрпили. У ствари припремали су се за будуће инвазије, тражили су освету против Персије и организовали су се да би поделили ратни плен. Чланови Делског савеза су имали избор, или да плаћају допринос у заједничку благајну или да дају војску и морнарицу потребну за рат. Већина се одлучила на плаћање. Атински политичар Аристид је успоставио комисију за процену територија и прихода различитих грчких полиса. На основу његове процене плаћали су се појединачни финансијски доприноси. У време Аристида укупни финансијски допринос био је 460 таланата, касније је Перикле повећао доприносе на 600 таланата, а након Периклеове смрти порез се повећавао све док није досегао 1.300 таланата годишње.

Прве акције Делског савеза[]

Прва акција савеза је била да заузму стратешки важно место Ејон на ушћу Струме у море, близу Амфипоља. У том месту Персијанци су држали утврђење, које је чувало важан прелаз преко реке. Након победе и освајања Ејона, следећа акција је била борба против пирата у Егеју. Кимон је заузео острво Скирос и ослободио Егеј пирата. Становништво Скироса је раселио и ту је населио атинске колонисте. Неколико година касније уследила је борба у Карији и Ликији, где је Атина са својим савезницима победила Персију и њене савезнике у бици код Еуримедона. Током првих десет година савеза Кимон је присилио Каристос да се придружи савезу.

376px-112307-BritishMuseum-Perikles

Перикле

Побуне и почетак атинске хегемоније[]

Атина је имала обичај и да присиљава некога да буде члан савеза или да га присиљава да не излази из Делског савеза. Острво Наксос покушало је 471. пре Христа да се одвоји од савеза. Међутим Атина је заузела Наксос и након тога Наксос је изгубио флоту, градске зидове и глас у савезу.

Атина је 465. основала колонију Амфипољ на реци Струми. Атина и Тасос су се завадили због рудника злата крај Амфипоља, које је Тасос одувек користио. Тасос се тада издвојио из Делског савеза. Атињани су угушили побуну након дуге и тешке опсаде Тасоса. Тасос је морао да се одрекне рудника и морнарице, да сруши зидове и да плаћа ратну штету. Опсада Тасоса означава трансформацију Делског савеза у атинску хегемонију.

Пример, што ће се десити онима који би се побунили против Делског савеза дат је на примеру Митилене, која се побунила 428. пре Христа. После неуспеле побуне убијају 1.000 вођа и угледних људи, а земљу деле Атињанима, који се ту настањују.

Преселење благајне савеза[]

Перикле је 454. пре Христа преселио благајну Делског савеза са острва Делоса у Атину. Било је то наводно због могуће опасности да би Персија могла да нападне Делос и узме сав новац. Плутарх напомиње да су многи тај трансфер видели као узурпацију благајне савеза да би Перикле изводио велике и скупе радове по Атини. Атина све више тражи новац, а све мање бродове или војску. Од новца Делског савеза намењеног обрани саграђени су Акропољ и Партенон, а извођени су и многи други радови. Делска лига се претварала од савеза у империју и то Атинску империју.

Промена политике[]

Кимон је био остракован 461. пре Христа , па су до изражаја дошле демократске личности као Перикле и Ефијалт. То је значило потпуну промену атинске спољње политике. Напустили су савез са Спартом, а у Делски савез ушли су Аргос и Тесалија. Мегара је напустила Пелопонески савез, ушла у Делски савез и допустила да се дуж коринтског пролаза направи двоструки зид, као заштита за Атину. У то време је и сама Атина започела са градњом дугих бедема до атинске луке Пиреја. Било је то на иницијативу Темистокла са циљем да се Атина заштити од копнених напада.

Рат против Персије[]

Либијски краљ Инар је 460. пре Христа побунио цели Египат против Персије, па је замолио Атину да му помогне. Делски савез је послао 200 бродова да му помогну.[1] Перикле је предводио 250 бродова, са којима је намеравао да нападне Кипар, јер би тако нанео штете Персији. Након шест година рата Персија је 454. пре Христа сломила побуну у Египту. Персијски војсковођа Мегабиз тада је заробио велики део атинске војске. Атињани и њихови савезници изгубили су у Египту 20.000 војника и велику флоту. Остатак војске повукао се до Кирене и одатле се вратио кући.

Персијанци су након поновног успостављања контроле над Египтом покушали да ставе Кипар под своју контролу. Кимон се вратио из прогонства 451. пре Христа, а 450. предводио је флоту од 200 бродова да обрани Кипар. Атина и Делски савез победили су у бици код Саламине на Кипру 450. пре Христа. Међутим Кимон је умро током блокаде Китијума (данашње Ларнаке) на Кипру. Након битке склопљен је 449. пре Христа мировни споразум са Персијом, познат као Калијин мир.

Први пелопонески рат[]

Први пелопонески рат избио је 458. пре Христа. Атина је блокирала Егину, а у исто време бранила је Мегару од Коринта. Током 457. пре Христа Спарта је послала војску у Беотију да би повратила моћ Тебе. Теба је била значајан спартански савезник у близини Атине. Пошто је повратак Спартанаца из Беотије био блокиран, они су се упутили према Атини, где још увек нису били завршени дуги бедеми. Спарта је победила у бици код Танагре. Два месеца касније Атињани су победили у бици код Енофите, а након тога заузели су целу Беотију сем Тебе.

После пораза у бици код Коронеје 447. пре Христа Атина је изгубила контролу над Беотијом, а побунили су се Еубеја и Мегара. Еубеја је поново постала чланица Делског савеза и плаћала је данак, а Мегара је изашла из Делског савеза. Делски и Пелопонески савез потписали су 446/445. пре Христа мировни споразум на 30 година, познат као Тридесетогодишњи мир. Тај мир трајао је до 431. пре Христа , када је избио Пелопонески рат.

Атинска империја (454-404. пре Христа)[]

Од 454. пре Христа Делски савез може се карактеризирати као атинска империја. На почетку Пелопонеског рата само су Хиос и Лезбос давали допринос у бродовима. Сви други чланови Делског савеза били су до тада преслаби да би се одвојили без нечије подршке. Лезбос је покушао да се побуни, али није успео. Хиос је био после Атине најмоћнији и највећи члан Делског савеза. Последњи се побунио, па је после атинског неуспеха у Сицилијанској експедицији неко време био слободан. Пример Хиоса потакао је на побуну многе друге у Јонији. Ипак Атина је била још увек довољно моћна да угуши побуне.

Перикле је 450. пре Христа започео са политиком успостављања квазиколонија клерухија, везаних за Атину, а које су служиле као гарнизони да би се контролисала велика територија Делског савеза. Осим тога Перикле је запослио велики број службеника да би одржавао атинско поморско царство. Они су надзирали сакупљање данка.

Атинска империја није била јако стабилна. Нестала је након атинског пораза у Пелопонеском рату 404. пре Христа. Друго атинско царство основано је 377. пре Христа.

Литература[]

Референце[]

  1. Тукидид 1.104

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Advertisement