Гај Попилије Ленат (лат. Gaius Popillius Laenas) је био римски војсковођа и државник. Два пута је био биран за римскога конзула 172. и 158. пре Христа. Истакао се 168. пре Христа када је дипломатском интервенцијом присилио селеукидскога краља Антиоха IV Епифана да оконча Шести сиријски рат и да се повуче из Египта и Кипра.
Конзул и сукобљавање са Сенатом[]
Изабран је по први пут за конзула 172. пре Христа заједно са Публијем Елијем Лигом.[1] Оба конзула су као провинцију добили Лигурију. Међутим нису одлазили у своју провинцију јер се у Риму водила велика политичка борба Сената и Гајевога брата Марка Попилија Лената.[2] Марко Попилије Ленат је као конзул 173. пре Христа напао, опљачкао и продао у робље мирно лигурско племе Стателата, а Сенат је онда тражио да се Стателатима врати имовина и слобода.[3] Марко Попилије се оглушавао на сенатске одлуке, али када му се окончао мандат претило му је суђење. Гај Попилије Ленат је спречавао Сенат да уопште започне дискусије о његовом брату, а Сенат није хтео да расправља ни о једном другом питању, док год се не реши питање Марка Попилија и Стателата.[4]
Одлазак у Лигурију[]
Пошто је Марко Попилије Ленат и током 172. пре Христа наставио да напада и убија Стателате народни трибуни су запретили Гају Попилију Ленату и Публију Елију Лигу, да ће их казнити уколико не оду у своју провинцију.[5] Два конзула су тада послушала и отишла у Лигурију, где су преузели војску од Марка Попилија.[6] Сенат је донео одлуку да се ослободе сви Лигури, који нису узели оружје након 179. пре Христа, а Гаја Попилија Лената су задужили да им додели земљу с друге стране реке По.[7] По повратку у Рим сенатори су критиковали Гаја Попилија, јер није ослободио Лигуре.[8]
Дипломатска активност у Грчкој[]
Током 169. пре Христа Сенат га је заједно са Гнејем Октавијем послао као изасланика у Грчку.[9] Требали су да објаве одлуку Сената да нико не снабдева римске магистрате без сенатске одлуке. Та одлука требала је да улије поверење римским савезницима да неће трпити самовољу римских магистрата.[10] После тога и проконзул Аул Хостилије Манцин послао их је као легате у различите области.[11] Давали су на знање да не трпе уздржане за време Трећега македонскога рата. Етолци нису веровали Римљанима, па су изасланици тражили од њих таоце. Подржали су Ликиска и Тоанта, који су били на страни Римљана.[12] Од Ахајаца су могли да очекују помоћ, а у Акарнанији су једни били за Римљане, а други за Македонце.[13]
Спречава Персеја да заузме Страт[]
Када су Епирци позвали Персеја да освоји Страт, најмоћнији град Етолије, он је кренуо са 10.000 пешака и 300 коњаника.[14] Етолски вођа Архидам је био спреман да изда град, али када је накратко напустио град превладала је проримска фракција, која је позвала Гаја Попилија. Персеј је очекивао и да ће му Етолци отворити градске капије.[15] Међутим уместо тога Етолци су у Страт пустили Гаја Попилија Лената и 1.000 римских војника.[16] Гај Попилије је предузео све мере предострожности у Страту да не би Етолци опет променили страну, па је Персеј онда морао да одустане од опсаде Страта и да се тешким путевима врати у Тесалију.
Повлачење круга у песку око Антиоха IV[]
За време Шестога сиријскога рата селеукидски краљ Антиох IV Епифан био је успешнији и заробио је египатскога краља Птолемеја VI Филометора, коме је онда дозволио да влада као марионета. Међутим након немира у Александрији именован је Птолемејев брат Птолемеј VIII Еуергет као нови краљ. На сцену је онда ступила њихова сестра Клеопатра II, која је наговорила своја два брата да владају заједнички.[17] Антиох IV Епифан је због тога током 168. пре Христа покренуо другу инвазију и најпре је освојио Кипар.[18] Са војском је кренуо према Александрији, али на путу се срео са римским изасланством на челу кога је био Гај Попилије Ленат. Тражио је од Антиоха да се повуче из Египта и са Кипра, а у супротноме претио је ратом.[19][20] Када је Антиох рекао да треба да се о том ултиматуму посаветује са својим саветницима онда је Гај Попилије Ленат око њега повукао круг у песку и рекао му да треба да одговори на ултиматум док се налази унутар круга.[21][22] Упозорио га је да у случају да прекорачи линију у песку, а не пристане на повлачење из Египта да ће тада Рим против њега прогласити рат.[23] Антиох је одлучио да се повуче из Египта.[24]
Други конзулат[]
По други пут изабран је за конзула 158. пре Христа заједно са Марком Емилијем Лепидом Млађим. У исто време његов брат Марко Попилије Ленат био је изабран за цензора.
Претходи: Луције Постумије Албин и Марко Попилије Ленат |
Конзул Римске Републике заједно са Публијем Елијем Лигом 172. пре Христа |
Следи: Публије Лициније Крас и Гај Касије Лонгин
|
Претходи: Гнеј Корнелије Долабела и Марко Фулвије Нобилиор |
Конзул Римске Републике заједно са Марком Емилијем Лепидом 158. пре Христа |
Следи: Секст Јулије Цезар и Луције Аурелије Орест
|
Литература[]
Референце[]
- ↑ Ливије 42.9
- ↑ Ливије 42.10
- ↑ Ливије 42.8
- ↑ Ливије 42.10
- ↑ Ливије 42.21
- ↑ Ливије 42.22
- ↑ Ливије 42.22
- ↑ Ливије 42.28
- ↑ Ливије 43.17
- ↑ Ливије 43.17
- ↑ Полибије 28.3
- ↑ Полибије 28.4
- ↑ Полибије 28.5
- ↑ Ливије 43.21
- ↑ Ливије 43.21-22
- ↑ Ливије 43.22
- ↑ Ливије 45.11
- ↑ Ливије 45.11
- ↑ Полибије 29.27
- ↑ Диодор 31.2
- ↑ Полибије 29.27
- ↑ Диодор 31.2
- ↑ Диодор 31.2
- ↑ Полибије 29.27