Историјска енциклопедија
Register
Advertisement

Гај Ливије Салинатор (лат. Gaius Livius Salinator, око 234 — 170. пре Христа) је био римски војсковођа и политичар. Истакао се у Римско-сиријском рату као заповедникк римске флоте. Победио је селеукидску флоту у поморској бици код Корика 191. пре Христа. Био је конзул 188. пре Христа.

Korik

Битка код Корика

Прве дужности[]

Син је конзула Марка Ливија Салинатора. Изабран је за курулнога едила 204. пре Христа. Током 202. пре Христа на крају Другога пунскога рата био је изабран за претора Брутија.[1] Командовао је двема легијама, али римски главни непријатељ Ханибал напустио је Брутиј и отишао у Африку да спасе Картагину.

Заповедник римске флоте[]

Током 192. пре Христа неуспешно се кандидовао за конзула.[2] По други пут је изабран за претора 191. пре Христа и поверено му је заповедништво над флотом у критичним моментима Римско-сиријскога рата са Антиохом Великим.[3] Требао је да са 20 новоопремљених бродова отплови у Грчку и ту преузме флоту од Аула Атилија Серана.[4] Гај Ливије је добио и нешто бродова од Картагине, Регија и Локрија и са том флотом стигао је до Коркире у време пред битку код Термопила.[5] Успут је опустошио Закинтос и код Пиреја је преузео 24 брода од Аула Атилија Серана. Располагао је тада са 81 великим бродом и са много мањих и кренуо је према Јонији, а успут се зауставио код Делоса на Кикладима.[6]

Битка код Корика[]

Гај Ливије Салинатор задржао се код Делоса због неповољних ветрова и олује.[7] Северни етезијски ветрови су често спречавали пловидбу у том подручју према северу. Када је Поликсенида сазнао за римску флоту тражио је од Антиоха Великога да крене у акцију пре него што се римској флоти придруже флоте Родоса и Пергама.[8] Антиох је свом адмиралу Поликсениди одобрио тај поход на који је кренуо са 100 бродова. Селеукидска флота је имала у том тренутку предност, јер им бродови нису били претоварени попут римских бродова. Гај Ливије је ипак имао среће, тако да је успео да отплови са Делоса пре доласка селеукидске флоте. Код Фокеје на обали Мале Азије придружила су му се 24 већа и много мањих бродова пергамскога краља Еумена II.[9] Уследила је поморска битка код Корика 191. пре Христа у којој је римска страна имала 150 бродова, а селеукидска флота 100 бродова.[10] Због бројчане надмоћи у поморској бици победила је римска флота. Римљани су заробили 13 селеукидских бродова, а 10 су потопили.[11] Поликсенида је са остатком флоте побегао у Ефез.

800px-Roman-Syrian-War it

Римско-сиријски рат

На Хелеспонту[]

Римској флоти се након победе придружила и рођанска флота од 25 бродова под командом Паусистрата.[12] Римска, рођанска и пергамска флота заједнички су се појавили пред Ефезом и тиме демонстрирали поморску надмоћ. Пошто селеукидска флота није излазила из луке рођанска и пергамска флота су се вратиле кући, а Гај Ливије је са својом флотом отишао на Хиос.[13] Гај Ливије Салинатор је током зиме 191/190 пре Христа отишао са делом римске и пергамске флоте на Хелеспонт да би припремио транспорт велике римске војске, која је прошла Македонију и Тракију на путу за Малу Азију и предстојећи обрачун са Антиохом Великим.[14] На Хелеспонту Сест му се предао без отпора, а Абид је морао да опседа.[15] Када је Абид након опсаде био пред предајом стигле су вести о потапању целе рођанске флоте крај Панорма на Самосу, па је Гај Ливије Салинатор дигао опсаду Абида да би хитно отпловио према Фокеји, пошто се бојао да би Поликсенида могао да нападне део римске флоте крај Фокеје.[16]

Неуспешан поход у Ликији[]

Луције Емилије Регил наследио је Гаја Ливија Салинатора на челу флоте. Регил је сазвао ратно веће, на коме је Салинатор предложио да потопе транспортне бродове на улазу у луку у Ефезу и тако спрече дејство селеукидске флоте.[17] Његов предлог није прихваћен, а одобрен је Епикратов предлог да са делом флоте контролишу селеукидску флоту у Ефезу, а са другим делом флоте да покушају да придобију за савезника Патару, главни град Ликије.[18] На тај задатак послали су Гаја Ливија Салинатора са 8 бродова, а на Родосу је добио још три брода.[19] Намеравали су да преплаше становнике Патаре и да они онда пређу на римску страну. При немирном мору морали су да се усидре близу града у једној природној луци, коју су надвисивале високе стене, па су се нашли изложени нападу Антиохове војске и грађана. [20] Успели су да потисну Ликијце у град, али пошто су сами имали веома велике губитке, онда је Гај Ливије Салинатор одустао од Патаре.[21] Салинатор се после тога вратио у Грчку, где се срео са Сципионима у Тесалији и онда се вратио у Рим.

Конзул[]

Током 190. пре Христа отишао је на специјалну мисију код битинијскога краља Прусије I, кога је успео наговорити да не пружа помоћ Антиоху Великоме, дајући му до знања да му је сигурније да буде на страни победника.[22] Гај Ливије је изабран за конзула 188. пре Христа заједно са Марком Валеријем Масалом.[23] Као провинцију добио је Цисалпинску Галију, а од војске добио је 2 римске и 3 савезничке легије.[24] Међутим током свога мандата није учинио ништа вредно спомена.

Претходи:
Гнеј Mанлије Вулсон и Марко Фулвије Нобилиор
Конзул Римске Републике
заједно са Марком Валеријем Месалом
188. пре Христа

Следи:
Марко Eмилије Лепид и Гај Фламиније Млађи


Литература[]

Референце[]

  1. Ливије 30.27
  2. Ливије 35.10
  3. Ливије 36.2
  4. Ливије 36.2
  5. Ливије 36.42
  6. Ливије 36.42
  7. Ливије 36.43
  8. Ливије 36.43
  9. Ливије 36.43
  10. Ливије 36.44-45
  11. Ливије 36.45
  12. Ливије 36.45
  13. Ливије 36.45
  14. Ливије 37.9
  15. Ливије 37.9
  16. Ливије 37.12
  17. Ливије 37.9
  18. Ливије 37.15
  19. Ливије 37.16
  20. Ливије 37.16
  21. Ливије 37.16
  22. Ливије 37.25
  23. Ливије 38.35
  24. Ливије 38.35

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Advertisement