Историјска енциклопедија
Register
Advertisement

Гај Клаудије Пулхер (лат. Gaius Claudius Pulcher, до 167. пре Христа) је био римски политичар и војсковођа, конзул 177. пре Христа и цензор 169. пре Христа. Истакао се победом над Хистрима и Лигурима заслуживши двоструки тријумф.

Породица истакнутих конзула[]

Потиче из породице, која је дала низ истакнутих конзула. Његов отац Апије Клаудије Пулхер био је истакнути војсковођа Другога пунскога рата и конзул 212. пре Христа. Његов прадеда је истакнути цензор Апије Клаудије Цек. Његов брат Апије Клаудије Пулхер (к. 185. пре Хр.) био је конзул 195. пре Христа. Син му је био Апије Клаудије Пулхер (к. 143. пре Хр.), конзул 143. пре Христа.

Претор[]

Изабран је за аугура 195. пре Христа. За претора је изабран 180. пре Христа.[1] Те године под сумњивим околностима умро је претор Тиберије Минуције Моликул и конзул Гај Калпурније Писон,[2] па је Сенат Гају Клаудију Пулхеру дао задатак да истражи смрт двојице истакнутих људи унутар граница Рима. Луције Дуроније, претор 181. пре Христа, оптужио је илирскога краља Генција за пиратство, пошто су сви бродови, који су учествовали у пиратским нападима долазили из Генцијевога краљевства.[3] У тим акцијама било је повређених римских грађана, а било је и заробљених на Коркири. Сенат је дао задатак Гају Клаудију да истражи тај случај.[4]

Конзул и спор са старим конзулима[]

Изабран је за конзула 177. пре Христа заједно са Тиберијем Грахом Старијим.[5] Као провинцију добио је Хистрију и 11.000 римских и 12.600 савезничких војника.[6] Колико је био озбиљан рат у Хистрији показује чињеница да су ту била ангажована два конзула од претходне године, Марко Јуније Брут и Аул Манлије Вулсон, који су пре Пулхеровога доласка кренули у акцију и почели да успешно воде рат.[7] Гај Клаудије је био узнемирен да би он могао да буде лишен славе, па је пожурио према Истри, не обавивши уобичајене процедуре.[8] Чим је дошао у Истру почео је да оптужује Вулсона и Брута наредивши им да напусте његову конзулску провинцију. Међутим стари конзули нису га послушали указавши на непрописан поступак Гаја Клаудија Пулхера приликом напуштања Рима.[9] Пулхер је претио оковима, али на крају био је присиљен да се врати у Рим и да обави традиционалне завете на Капитолу. Одмах након тога пожурио је поново у Истру.

Рат са Хистрима[]

Марко Јуније Брут и Аул Манлије Вулсон искористили су Пулхерову одсутност, па су напали хистарски град Несакт, у који се био повукао хистарски краљ Епулон заједно са већином првака.[10] Када је Гај Клаудије стигао стару војску је послао кући и почео је да опседа Несакт. Скренуо је реку, која је пролазила крај града, па су се Хистри нашли у невољи, али нису се предавали, него су побили своје жене и децу. Римска војска је на крају заузела град, а после тога заузели су још два места Мутилу и Фаверију.[11] Хистарски краљ се убио приликом заузимања Несакта. Римљани су срушили до темеља сва три заузета града, а становништво су продали у робље, па су се након тога предали остали Хистри.[12]

Победа над Лигурима и преотимање Мутине[]

Након успешнога окончања рата и покораваља Хистрије Гај Клаудије Пулхер је по сенатском декрету са војском кренуо у Лигурију.[13] Победио је Лигуре у великој бици.[14] Лигури су се након пораза повукли у брда и више нису обнављали непријатељства. Након покораваља Лигурије Гају Клаудију су по повратку у Рим одобрена два тријумфа, због победе на Хистрима и над Лигурима.[15] Чим су се римске војске вратиле из Лигурије Лигури су обновили рат, па су у изненадном нападу напали и заузели Мутину, римску колонију у Цисалпинској Галији.[16] Гај Клаудије је најпре одржао конзулске изборе. Продужен му је империј као проконзулу са Галијом као провинцијом. Са војском је дошао до Мутине, коју је заузео за три дана и град вратио колонистима.[17]

Цензор са Грахом Старијим[]

Током 169. пре Христа изабран је за цензора заједно са Тиберијем Грахом Старијим.[18] Избацили су неколико сенатора са листе, а многим витезовима су одузели коње. Приликом прегледавања пописа становништва утврдили су колико има дезертера из јединица у Македонији, па су за свакога војника испитали разлог изостанка из јединице, а у случају неоправданога разлога присиљавали су војнике да се закуну да ће се сами вратити у Македонију.[19] Посебно су навукли на себе бес сакупљача пореза публикана, који су склапали контракт о сакупљању пореза. Одредили су да они, који су имали контракт за време претходних цензора не могу опет да сакупљају порез.[20] Публикани су се жалили Сенату, а како тиме ништа нису постигли наговорили су једнога од народних трибуна да оптужи цензоре да су превише строги. Била је сазвана народна скупштина, на којој се одлучивало да се смене цензори.[21] Тиберије Грах Старији је био популаран у народу и имао је довољну подршку, али Гај Клаудије Пулхер није био толико омиљен и почетак гласања показивао је тенденцију да ће бити смењен, па је онда Грах Старији интервенисао и заклео се да ће и он отићи, ако осуде Пулхера. Народ је након тога ослободио оба цензора.[22]

Последње задужење[]

Током 167. пре Христа био је члан делегације, која је након Трећега македонскога рата отишла у Грчку и Македонију.[23] Ахајском савезу су упутили двојицу најистакнутијих чланова делегације, а један од њих био је Гај Клаудије.[24] Те исте године Гај Клаудије је умро.[25]

Претходи:
Марко Јуније Брут и Аул Манлије Вулсон
Конзул Римске Републике
заједно са Тиберијем Грахом Старијим
177. пре Христа

Следи:
Гнеј Корнелије Сципион Хиспал и Квинт Петилије


Литература[]

Референце[]

  1. Ливије 40.37
  2. Ливије 40.37
  3. Ливије 40.42
  4. Ливије 40.42
  5. Ливије 41.8
  6. Ливије 41.8-9
  7. Ливије 41.10
  8. Ливије 41.10
  9. Ливије 41.10
  10. Ливије 41.11
  11. Ливије 41.11
  12. Ливије 41.11
  13. Ливије 41.12
  14. Ливије 41.12
  15. Ливије 41.13
  16. Ливије 41.14
  17. Ливије 41.16
  18. Ливије 43.14
  19. Ливије 43.15
  20. Ливије 43.16
  21. Ливије 43.16
  22. Ливије 43.16
  23. Ливије 45.17
  24. Полибије 30.13
  25. Ливије 45.44

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Advertisement