Рат против Секста Помпеја
Гај Калвисије Сабин (око 85—после 28. пре Христа) је био римски војсковођа, политичар и конзул 39. пре Христа за време Другога тријумвирата. Заједно са Луције Марцијем Цензорином покушао је да обрани Цезара приликом атентата на њега 44. пре Христа.
Породица и порекло[]
Гај Калвисије Сабин је једини члан рода Калвисија, који је био на функцији магистрата за време Римске републике. Један је од ретких скоројевића, који су постали не само конзули, него им је додељен тријумф. Први је конзул са нелатинским наставком –исије. Његов син и унук су исто тако били конзули, а носили су исто име као и он. Син му је био конзул 4. пре Христа за време Августа, а унук је био конзул 26. године у време цара Тиберија.
Цезаров грађански рат[]
За време Цезаровога грађанскога рата Калвисије Сабин је био Цезаров официр. Када су изасланици из Тесалије и Етолије тражили 48. пре Христа помоћ од Цезара он је тада послао Калвисија у Етолију.[1] Калвисије је командовао са 5 кохорти и мањом коњицом издвојеном из легије у Орику.[2] Био је задужен за снабдевање војске житом. Етолци су Калвисија дочекали са добродошлицом, а он је успео да заузме Калидон и Наупакт и да загосподари целом Етолијом.[3] Касније је помагао Квинту Калену да заузме Ахају, али Рутилије Луп је предухитрио Калена, који је онда заузео Делфе, Тебу и Орхомен.[4]
Претор и гувернер[]
Калвисије је био изабран за претора 46 или 44. пре Христа. Био је гувернер Африке Вет, провинције која је након Трећега пунскога рата формирана од територије Картагине. Салуст је постао први гувернер Африке Нове, коју је Цезар оформио од бивше краљевине Нумидије. Након пораза у бици код Фарсала оптимати су се окупили су Африци, али поражени су у бици код Тапса 46. пре Христа. Калвисије се вратио у Рим пре Цезаровога убојства 15. марта 44. пре Христа, а пре одласка оставио је у Утици два легата, који су изгледа стварали невоље његовом наследнику Квинту Корнификију. Марко Антоније је 28. новембра 44. пре Христа сазвоа заседање сената, да би одредио гувернере провинција, укључујући и Африку Вету. Калвисије је добио Африку Вету, али Корнификије је одбијао да изврши примопредају власти. Расподела је поништена 20. децембра.
Конзул[]
Био је изабран за конзула 39. пре Христа заједно са Луцијем Марцијем Цензорином. Њихов избор за конзуле у време Другога тријумвирата представљало је признање због њихове лојалности Цезару. Предложили су сенату да се граду Афродисиују у карију додели аутономија и различите привилегије.
Сицилијански грађански рат[]
За време Сицилијанскога грађанскога рата командовао је флотом, са којом је допловио из Етрурије, да би се придружио Октавијану у теснацима Сицилије. Луције Корнифиције је био други адмирал Октавијанове флоте. Близу Куме Калвисије се сукобио са флотом Секста Помпеја, којом је командовао Менекрат. Због тога је закаснио и придружио се Октавијану тек крајем судбоносне битке код Месане. Олуја је разбила обе флоте уништавајући и Октавијанов командни брод. У тој бици победио је Секст Помпеј. У Риму су због тога избиле демонстрације против Октавијана. Током 37. пре Христа Калвисијев подређени Менодор пребегао је код Секста Помпеја са седам бродова.[5] Пошто су Калвисија сматрали одговорним био је смењен. Након Помпејева пораза Октавијан је Калвисију дао задатак да успоставља ред у Италији 36-35 пре Христа. У почетку је веома успешно обављао тај задатак. Био је лојалан Октавијану и за време грађанскога рата између Октавијана и Марка Антонија.
Проконзул у Хиспанији[]
Био је проконзул у Хиспанији од 31. пре Христа. Један натпис из Хиспаније помиње Калвисија Сабина као фламена, који је донирао жито народу Клунију у тренутку када су цене жита биле изузетно високе. Калвисије се 28. пре Христа вратио у Рим, а током 26. пре Христа прослављао је тријумф.
| Претходи: Гај Асиније Полион и Гнеј Домиције Калвин |
Конзул Римске Републике заједно са Луцијем Марцијем Цензорином 39. пре Христа |
Следи: Апије Клаудије Пулхер и Гај Норбан Флак
|
Литература[]
- Касије Дион
- Апијан, Грађански ратови
- Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, превод др. Ахмед Тузлић, Матица српска
- Плутарх Антоније
- Цицерон, Филипике,Говори против Марка Антонија
- Ronald Syme, The Roman Revolution, Oxford University Press, 1939
- Eck, Werner; translated by Deborah Lucas Schneider; new material by Sarolta A. Takács , The Age of Augustus. Oxford: Blackwell Publishing 2003, ISBN 9780631229582