Означени су градови Фрегеле,Нола,Бовијум и тврђава Форентум крај Венусије

Гај Јуније Бубулко Брут (касни 4. век пре Христа) је три пута био римски конзул, три пута је био именован за диктатора или команданта коњице, а током 307. пре Христа био је цензор. Конзул је био 317, 313 и 311. пре Христа. Имао је истакнуту улогу за време Другога самнитскога рата. Истакнути је представник плебејскога племства. Био је први плебејац, који је градио храм.

Први конзулат[уреди | уреди извор]

По први пут је за конзула изабран 317. пре Христа заједно са Квинтом Емилијем Барбулом.[1] Квинт Емилије је био патриције, а Бубулко је био плебејац. Њих двојица су поново били конзули 311. пре Христа. За време Другога самнитскога рата до 317. пре Христа Римљани су били успешни у Апулији. Током 317. пре Христа апулијски Теати су признали римску власт.[2] Гај Јуније Бубулко је освојио тврђаву Форентум, која је била близу Венусије.[3] После тога Римљани су напали Луканце и Квинт Емилије је заузео Нерулу.

Други конзулат[уреди | уреди извор]

По други пут је за конзула изабран 313. пре Христа заједно са Луцијем Емилијем Курсором.[4] Самнити су тада поново заузели Фрегеле. Конзули су због тога изабрали диктатора Гаја Петелија Либона, који је вратио Фрегеле под римску власт.[5] Након тога кренуо је у Кампанију на Нолу. Нолу је према Титу Ливију заузео или диктатор или Гај Јуније Бубулко.[6] Диодор има другачију причу, према којој је диктатор био Квинт Фабије Максим Рулијан и да је он заузео Фрегеле и Нолу.[7] Током 312. пре Христа диктатор Гај Сулпиције Лонг именовао је Бубулка за свога команданта коњице.[8]

Поништава реформу Апија Клаудија Цека[уреди | уреди извор]

По трећи пут је изабран за конзула 311. пре Христа заједно са Квинтом Емилијем Барбулом.[9] Одмах на почетку свога мандата нису хтели да признају ревизију списка сенатора, коју је 312. пре Христа обавио цензор Апије Клаудије Цек. Обновили су листу сенатора, каква је била пре цензуре Апија Клаудија Цека.[10] Те године народ је почео да бира 60 војних трибуна, распоређених у 4 легије.

Трећи конзулат 311. пре Христа[уреди | уреди извор]

Бубулко је као конзул добио заповедништво 311. пре Христа за рат са Самнитима.[11] Најпре је кренуо на Клувиј да би се осветио због суровога самнитскога поступка према заробљеним Римљанима у Клувију. Заузео је Клувиј и побио је све младиће.[12] Након тога заузео је Бовијанум, који је био град најбогатијих и најмоћнијих Самнита.[13] Ту су узели велики ратни плен.

Римска војска је успешно водила рат против Самнита освајајући градове.[14] Самнити су због неуспеха у директном сукобу и лишени градова одлучили да припреме велику замку за римску војску. Римска војска је гањајући самнитску војску упала у заседу у шуми.[15] Гај Јуније Бубулко се са великом војском нашао у веома тешкој ситуацији и тада се заветовао да ће изградити храм, ако се спаси из заседе. Успео је да се извуче из заседе и победи Самните.[16] Тит Ливије помињао да је Бубулко ратовао у Самнијуму, а други конзул у Етрурији. Диодор помиње да су оба конзула ратовала у Самнијуму и да су победили Самните у бици код Талија.[17] После тога Римљани су победили Самните на Светом брду и онда су потчинили преостале градове.[18]

Цензор[уреди | уреди извор]

Током 310. пре Христа био је командант коњице под диктатором Луцијем Папиријем Курсором.[19] Током 307. пре Христа био је цензор и тада је почео да гради храм Спасу.[20] Заветовао се 311. пре Христа да ће да изгради храм у случају да се римска војска спаси из семнитске заседе.[21] Заједно са другим цензором Марком Валеријем Максимом Корвином државним новцем је изградио много путева.[22]

Диктатор[уреди | уреди извор]

Именован је за диктатора 302. пре Христа да би ратовао са Еквима.[23] Осам дана од почетка рата већ је победио Екве.[24] Грчка флота под заповедништвом Спартанца Клеонима је заузела Турије.[25] Према једним извештајима Клеоним се повукао из Турија пре доласка конзула Марка Емилија Паула, а према другима пре доласка диктатора Гаја Јунија Бубулка.[26]

Литература[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. Ливије 9.20
  2. Ливије 9.20
  3. Ливије 9.20
  4. Ливије 9.28
  5. Ливије 9.20
  6. Ливије 9.20
  7. Диодор 19.101
  8. Ливије 9.29
  9. Ливије 9.30
  10. Ливије 9.30
  11. Ливије 9.31
  12. Ливије 9.31
  13. Ливије 9.31
  14. Ливије 9.31
  15. Ливије 9.31
  16. Ливије 9.31
  17. Диодор 20.26
  18. Диодор 20.26
  19. Ливије 9.38
  20. Ливије 9.43
  21. Ливије 9.31
  22. Ливије 9.43
  23. Ливије 10.1
  24. Ливије 10.1
  25. Ливије 10.2
  26. Ливије 10.2

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Community content is available under CC-BY-SA unless otherwise noted.