Брахил (до 196. пре Христа) је био истакнути тебански политичар, познат као верни македонски савезник. У Другом македонском рату учествовао је на македонској страни, а након окончања рата изабран је за беотарха. Убијен је 196. пре Христа у завери, која је изведена уз римску подршку.
Веза са македонским краљевима[]
Син је беотијскога политичара Неона, који је као хипарх поштедео Антигона III Досона, којеме су се бродови ненадано насукали на обали Беотије.[1] Антигон III Досон се Неону одужио поверавајући Брахилу управљање Спартом након победе у бици код Селасије 222. пре Христа.[2] И касније су Антигон III Досон и Филип V Македонски наставили да помажу Брахила новцем и на све друге начину. Брахил је у Спарти боравио до 220. пре Христа.[3] У Спарти су били укинути краљеви, а врховну власт уместо њих имали су ефори, који су у прво време били промакедонски оријентисани.[4] Брахил је уз подршку моћних македонских краљева уништио главне политичке противнике и присилио главне људе у Теби да пређу на страну Македоније.[5]
Други македонски рат[]
Брахил је у Другоме македонскоме рату учествовао на страни Филипа V Македонскога. Био је један од истакнутих македонских савезника, тако да је 198. пре Христа пратио Филипа на састанку, који је имао са Титом Квинкцијем Фламинином у Никеји у Локриди. Учествовао је у бици код Киноскефала 197. пре Христа. Командовао је беотијском војском на македонској страни. Био је заробљен у бици, као и већина његових сународника. Тит Квинкције Фламинин их је све пустио са циљем да постигне помирење са Беотијом.[6]
Постаје беотарх[]
Након окончања Другога македонскога рата Беоћани су за свога беотарха изабрали Брахила,[7] што је Римљанима и Титу Квинкцију Фламинину био трн у оку.[8] Он је очекивао избор некога од проримских политичара у Теби, заслужних за савез са Римљанима, попут Зеуксипа или Писистрата. Поступак Беоћана је био деломично и очекиван, пошто су они били огорчени на Римљане због тога што је још пре битке код Киноскефала почетком 197. пре Христа Фламинин преваром заузео Тебу.[9] Пошто је Брахил био главни македонски присташа Зеуксип и Писистрат су одлучили да га се реше док се римска војска налази у близини.[10]
Припрема атентата на Брахила[]
Зеуксип и Писистрат су након тога отишли да разговарају са Титом Квинкцијем Фламинином тражећи од њега подршку у свом науму да ликвидирају Брахила.[11] Тврдили су да ће се сви проримски политичари у Теби и Беотији наћи у великој опасности након одласка римске војске.[12] Тит Квинкције Фламинин их је упутио на етолскога стратега Алексамена, који је онда помогао Зеуксипу и Писистрату у остварењу њиховога плана.[13] Нашао је убојице, тројицу Етолаца и двојицу Италика, који су извели атентат на Брахила. [14] За разлику од Полибија Тит Ливије прећуткује умешаност Тита Квинкција Фламинина.[15][16]
Атентата на Брахила[]
Припремили су атентат на Брахила док се ноћу враћао са пијанке у женском друштву.[17] Убојице су га сачекале и проболе, а док је пратња позвала помоћ убојице су умакле из града. Током следећега дана дошло је до истраге, па се Зеуксип препао и умакао из града, а Писистрат је био погубљен. Након тога у Теби су постали уверени да су Римљани наручиоци Брахилова убојства.[18]
Последице атентата[]
Пошто Беотија није имала довољно војске да ратује против Римљана, а желели су да се освете због Брахилова убојства одлучили су се на хајдучију.[19] Почели су да нестају римски војници, па је након нестанка 500 војника Беотија изашла на зао глас код Римљана, а Тит Квинкције Фламинин им је наметнуо казну од 500 таланата.[20] Када су се Беоћани на то оглушили тврдећи да нису криви Фламинин је покренуо војску. Беоћани су онда тражили и добили мир под условом да предају кривце и плате 30 таланата.[21]
Литература[]
- John D. Grainger , The League of the Aitolians, 1999,Leiden: Brill Publishers, ISBN 90-04-10911-0
- Тит Ливије
- Полибије,Историје
- Paul Cartledge and Antony Spawforth, Hellenistic and Roman Sparta: A tale of two cities, Routledge London (2005), ISBN 0-415-26277-1
Референце[]
- ↑ Полибије 20.5
- ↑ Полибије 20.5
- ↑ Cartledge стр.56
- ↑ Cartledge стр.56
- ↑ Полибије 20.5
- ↑ Ливије 33.27
- ↑ Ливије 33.27
- ↑ Полибије 18.43
- ↑ Ливије 33.28
- ↑ Ливије 33.28
- ↑ Полибије 18.43
- ↑ Полибије 18.43
- ↑ Полибије 18.43
- ↑ Полибије 18.43
- ↑ Полибије 18.43
- ↑ Ливије 33.27-28
- ↑ Ливије 33.28
- ↑ Ливије 33.29
- ↑ Ливије 33.29
- ↑ Ливије 33.29
- ↑ Ливије 33.29
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]