Bitka na Roni odigrala se 218. pre Hrista na reci Roni između galskog plemena Volka i kartaginjanske vojske pod zapovedništvom Hanibala Barke. Kartaginjanska vojska se početkom Drugoga punskoga rata kretala prema Italiji, a Volki su se nalazili blizu Marselja i kao rimski saveznici sprečavali su ih da pređu reku Ronu. Hanibal je poslao Hanona Bomilkara da pređe Ronu na drugom mestu, pripremi zasedu i čeka. Kada je Hanon pripremio zasedu Hanibal je krenuo sa glavniinom snaga. Kada su Gali skoncentrisali svoju vojsku da spreče Hanibalov prelazak Hanon ih je napao odostraga i potukao do nogu. Bila je to prva velika Hanibalova bitka van Iberijskoga poluostrva.
Rimske pripreme[]
I Rim i Kartagina mobilizirali su sve svoje snage i sredstva za predstojeći konflikt. Rimski Senat je odlučivao o rimskim vojnim snagama i njihovom raspoređivanju. Rimska mornarica je bila mobilizirana do 218. pre Hrista, jer je imala raspoređenih 220 ratnih brodova. Ti brodovi su bili mobilizirani još tokom Drugoga ilirskoga rata 220/219. pre Hrista. Konzul Tiberije Sempronije Long je dobio 2 rimske i 4 savezničke legije sa instrukcijama da otplovi na Siciliju sa 160 ratnih brodova[1] i 12 lakih galija. Imao je instrukcije da krene na Afriku u slučaju da drugi konzul može da spreči dolazak Hanibala u Italiju. Publije Kornelije Scipion je dobio 2 rimske i 3 savezničke legije i 60 transportnih brodova. Lucije Manlije Vulson je dobio 2 savezničke legije. Galska plemena Boji i Insubri napala su rimske koloniste, koji su nameravali da grade rimske kolonije Placentiju i Kremonu, pa su se oni sklonili u Mutinu.[2]
Hanibalove pripreme[]
Hanibal je nakon opsade Sagunta poslao vojsku na zimovanje. Kada se vojska ponovo okupila u proleće 218. pre Hrista poslao je 20.000 vojnika u Afriku, a 15.000 vojnika i 21 slona ostavio je u Iberiji pod zapovedništvom Hasdrubala Barke. Hanibal je prema Italiji krenuo sa 90.000 vojnika i 12.000 konjanika.[3] U Iberiji ( Španiji) bilo je 50 kartaginjanskih ratnih brodova, koji su ostali u španskim vodama. Kartagina je mobilizirala 55 ratnih brodova za napade na Italiju i Siciliju.
Pred bitku[]
Hanibal je krenuo sa vojskom iz Kartagene u maju 218. pre Hrista. Vojsku je podelio na tri dela. Prešao je reku Ebro i nakon dvomesečne kampanje pokorio je područje između Pirineja i reka Ebro i Sikle. Pre prelaska Pirineja ostavio je Hanona sa 11.000 vojnika da drži novoosvojeno područje.[4] Tu je ostavio mnogo prtljaga i 10.000 demobilisanih vojnika. Prešao je Pirineje sa 50.000 vojnika i 9.000 konjanika.[5] Diplomatskim potezima Hanibal je pacificirao galska plemena sa francuske strane Pirineja. Niko se nije suprostavljao Kartaginjanima sve dok nije krajem septembra došao do teritorije galskoga plemena Volka na obali reke Rone. Do toga momenta Hanibalova vojska se smanjila na 38.000 pešaka i 8.000 konjanika. Gubitak 12.000 pešaka i 1.000 konjanika ne objašnjava nijedan antički izvor, pa su neki pretpostavljali da je Hanibal deo vojske smestio u usputne garnizone, ali problem je da se to nigde kasnije ne pominje.[6] Kada je došao na zapadnu obalu Rone Hanibal je odlučio da odmori tri dana. Kartaginjani su pripremali brodove i splavove za prelazak reke. Iako su Volki nastanjivali obe obale reke oni su se povukli na istočnu obalu, gde su čekali pokušaj Kartaginjana da pređu preko Rone.
Hanonova jedinica neopaženo prelazi reku[]
Treće noći po dolasku Hanibal je dao zadatak Hanonu Bomilkaru da se sa nešto pešadije i konjice prebaci na drugu stranu.[7] Oni su pod zaštitom noći i uz pomoć lokalnih vodiča tražili mesto pogodno da se neopaženo prebace na drugu stranu. Prebacili su se splavovima na drugu stranu reke na oko 35 kilometara severno od kartaginjanskoga logora.[8] Neki Iberi su prešli reku i uz pomoć naduvanih koža. Hanonova jedinica se nakon toga odmarala jedan dan, pa su dve noći nakon napuštanja logora krenuli južnije i u zoru se našli iza galskoga logora.[9]
Bitka[]
Hanon Bomilakar je dimnim signalima obavestio Hanibala da je obavio zadatak.[10] Glavna Hanibalova vojska počela je da prelazi široku reku. Numiđanska konjica je prelazila reku na splavovima i bila je najdalje uzvodno. Nizvodno od njih prelazila je brodovima konjica sa tri do četiri konja po brodu. Nizvodnije je prelazila pešadija. Hanibal je bio među prvima, koji su prešli Ronu. Gali su se okupili na istočnoj obali reke da bi sprečili prelazak Kartaginjana na drugu stranu. Na istočnoj obali reke došlo je do borbe i Kartaginjani su uspeli da uspostave mostobran.[11] Hanon je deo svoje vojske poslao da upale galski logor, a većina njegove jedinice napala je Gale iza leđa upravo kada je Hanibal uspostavljao mostobran. Neki Gali su krenuli da brane logor, a neki su odmah pobegli. Ubrzo se cela galska vojska razbežala.[12]
Posle bitke[]
Većina Hanibalove vojske prešla je preko Rone istoga dana kada je bila bitka u kojoj su pobedili Gale. Hanibal je sledećega dana prebacio 37 slonova preko Rone. Kada se vojska okupila na istočnoj obali Rone Hanibal je poslao izviđače, koji su mu javili da je rimska flota došla do Masilije (Marselja). Publije Kornelije Scipion je krenuo iz Pize i došao je do Masilije nakon 5 dana jedrenja uz obalu Ligurije.[13] Tu je saznao da je Hanibal prešao Ronu, pa je zbog toga poslao 300 rimskih konjanika i nešto galskih najamnika, sa ciljem da ga izveste gde se nalazi Hanibalova vojska. Oni su uspeli da pobede manju jedinicu numiđanske konjice, koja je izviđala za Hanibala. Rimski izviđači su obavestili Scipiona o položaju, gde se nalazi Hanibalov logor. Scipion je nakon toga krenuo severno da presretne kartaginjansku vojsku. Hanibal je imao mnogo više vojske od Scipiona, ali ipak je odlučio da krene severno prema Alpima duž istočne obale Rone. Kada je Scipion došao do napuštenoga kartaginjanskoga logora saznao je da je Hanibal udljen tri dana hoda, pa se zbog toga vratio u Masiliju.[14] Svoju vojsku je predao bratu Gneju Korneliju Scipionu Kalvu i naredio mu je da ide na Iberijsko poluostrvo.[15] Publije Kornelije Scipion se vratio u Italiju da bi organizovao obranu protiv Hanibalove invazije.
Hanibalova isčezla vojska[]
Hanibal je mogao da mobiliše 137.000 vojnika pre polaska u Italiju, a od toga on je imao 102.000 vojnika, Hasdrubal Barka 15.000 i 20.000 je bilo u Africi. Nakon osvajanja područja između Ebra i Pirineja Hanibal je ostavio 11.000 vojnika Hanonu, a dodatnih 10.000 je otpustio iz vojske. Hanibalova vojska imala je 59.000 vojnika, kada je prešao Pirineje. Izgleda da nema informacija za 22.000 vojnika što se s njima desilo nakon prelaska Ebra. Na Roni je Hanibal imao 46.000 vojnika, a za 13.000 se ne zna šta se s njima desilo između Pirineja i Rone. Hanibal je u Italiju stigao sa samo 26.000 vojnika. Za tako velike gubitke između Ebra i Rone navodile su se različite pretpostavke, poput velike stope dezerterstva novih regruta, velikih žrtava u ratu u Kataloniji, potreba za ostavljanjem vojnika u garnizonima u Galiji. Hans Delbruk je postavio hipotezu da je Hanibal mobilisao 82.000 vojnika, a ne 137.000.[16]
Literatura[]
- Polibije,Istorije
- Tit Livije
- Dexter Hoyos, Hannibal's Dynasty: Power and Politics in the Western Mediterranean, 247-183 B.C.,Oxford University Press, 2005, ISBN 0-415-35958-9
- Delbruck, Hans (1990). Warfare in Antiquity, Volume 1. University of Nebraska Press. ISBN 0-8032-9199-X