Bitka na reci Hidasp je bitka između Aleksandra Makedonskoga i indijskoga kralja Pora. Bitka se odigrala maja 326. pre Hrista na obalama rele Hidasp (današnja reka Dželum u Pendžabu). Bitka kod Hidaspa bila je poslednja velika bitka Aleksandra Velikoga. Iako je Aleksandar pobedio njegova iscrpljena vojska pobunila se brzo nakon bitke odbivši da ide dalje u Indiju. Aleksandar je morao da se vrati u Vavilon.
Položaj[]
Bitka se odigrala na istočnoj obali reke Hidasp, a to je bilo antičko ime za današnju reke Dželum u Pendžabu. Aleksandar Makedonski je kasnije na mestu bitke podigao grad Nikeju, ali ne zna se tačno mesto gde se grad nalazio. Najverovatnije je da je poprište bitke bilo južno od grada Dželuma na mestu gde je antički put prelazio reku.
Pozadina[]
Kada je Aleksandar Veliki porazio Besa i Spitamena, koji su zapovedali poslednjim ostacima persijske vojske krenuo je prema Indiji. Procenjuje se da je Aleksandar Makedonski imao na raspolaganju 41.000 do 46.000 vojnika. Postoje i veće procene. Glavnina makedonskih snaga krenula je u područje današnjega Pakistana kroz Kajberski prelaz. Manji deo krenuo je sa Aleksandrom 327. pre Hrista severnijim putem i uz put su zauzeli tvrđavu Aorn ( današnji Pi'r-Sar u Pakistanu). Aornova stena predstavljala je mesto mitološkoga značaja za Grke, jer po legendi Herakle na svom putu u Indiju nije uspeo da je zauzme. Tokom proleća 326. pre Hrista Aleksandar je udružio svoje snage sa saveznikom, kraljem Taksilom, koji je bio u neprijateljstvu sa kraljem Porom.
Motivi[]
Aleksandar Makedonski je trebao da pokori kralja Pora da bi nastavio napredovanje na istok prema Indiji. Bilo je opasno da takvoga protivnika ostavi u pozadini i da nastavi sa napredovanjem. Pored toga nije smeo ni da pokazuje nijedan znak slabosti ako želi da zadrži lojalnost već pokorenih indijskih vladara. Kralj Por je odabrao mesto, koje mu je odgovaralo da bi odbranio svoje kraljevstvo. Iako je izgubio bitku pokazao se kao najdostojniji Aleksandrov protivnik. Kralju Poru u pomoć je dolazio saveznik Embisar, koji je imao vojsku veliku kao Por.[1] Aleksandar je zbog toga trebao da napdne Pora pre nego što mu Embisar dođe u pomoć.[2]
Manevri i varke[]
.jpg){kind=link}
Kralj Por je postrojio svoje snage na južnoj obali reke Hidasp i bio je spreman da sprečava prelazak reke. Hidasp je bila brza i dovoljno duboka reka, tako da je bilo gotovo nemoguće da se pređe kada se na suprotnoj strani nalazila velika protivnička vojska sa mnogo slonova. Aleksandar Makedonski je znao da nema gotovo nikakvih šansi ako direktno pređe reku. Pored vojske najveću opasnost predstavljali su brojni Porovi slonovi. Zbog toga je Aleksandar pokušao da nađe neko rešenje. Podelio je vojsku na nekoliko delova, pa je pokretao vojsku u raznim smerovima zbunjujući Pora i držeći ga u početku na oprezu.[3] Aleksandar je stalno dovlačio i žito da bi zavarao Pora da pomisli da će makedonska vojska tu boraviti dok ne padne nivo reke Hidasp.[4] Aleksandar je slao čamce duž reke i na taj način je dodatno uznemiravao Pora, koji je morao da pod stražom drži mnoge moguće prelaze.[5]
Noću bi odvlačio konjicu u raznim smerovima i dizali bi galamu kao da nameravaju da pređu reku.[6] Por bi odmah dovlačio slonove na mesta nasuprot velike galame. To je Aleksandar izvodio kroz duži vremenski period, pa onda više nije bilo galame, a Por više nije ni reagovao na ispade makedonske konjice.[7] Imao je samo mnogo straža duž reke.
Ostrvo nasred Hidaspa[]
Aleksandar Veliki je primetio jedan dobro pošumljen rt na obali Hidaspa. Uočio je tu jedno gusto pošumljenu adu, koju je smatrao dobrom prilikom za prikriveni pokušaj prelaska reke.[8] Ada se nalazila na oko 27 kilometara uzvodno od glavnoga Aleksandrovoga logora. Kada je odlučio da tu pokuša prelaz reke ostavio je Kratera kao glavnoga zapovednika u glavnom logoru. Sa njim je bila njegova konjica, konjica Arahožana, bataljoni od Alkete i Poliperhona i pojedini indijski oficiri. Ukupno je ostalo 5.000 vojnika.[9] Krater je dobio uputstva od Aleksandra da pređe tek kada postane očito da su Makedonci pobedili ili ako Por povede sve slonove na Aleksandra i nijednoga ne ostavi da brani prelaz preko reke.[10]
Između ade i glavnoga logora Aleksandar je ostavio Meleagera, Atala i Gorgiju sa najamničkom konjicom i pešadijom. Trebali su preći reku po delovima, samo ako su Indijci već u bici.[11] Sa Aleksandrom je bila
- agema (garda), Hefestionova, Perdikina i Demetrijeva konjica,
- baktrijska, sogdijanska i skitska konjica,
- strelci sa konja,
- hipaspisti, Klitov i Koinov bataljon i
- strelci i Agrijani.[12]
Bitka kod Hidaspa
Prelazak preko reke[]
Tokom noći kada je prelazio provala oblaka je pomogla Aleksandru da se bolje prikrije prelaz. Mnogo pre prelaska pripremljeni su čamci, skele i trikontera. Kada su prošli i približili se obali tek tada ih je straža primetila. Prvo se iskrcala konjica i nju je odmah postavio u bojni poredak. Međutim Aleksandar je tek tada primetio da se oni nalaze na ostrvu, a ne na drugoj obali.[13] Pored toga zbog pljuska je i reka narasla. Našao je pogodan prelaz i prešao je reku. Odmah po izlasku iz reke vojska je raspoređena u pravilan bojevi poredak.
Brojno stanje[]
Na levoj strani pored kralja bila je konjička agema.[14] Pored konjice bili su hipaspisti pod komandom Seleuka Nikatora, pored njih agema, pa ostatak hipaspista. [15] Ispred konjice bili su strelci na konjima. Na krilima pored falange bili su strelci, Agrijani i kopljaši.[16] Imao je 6.000 vojnika pešadije i 5.000 konjanika.[17] Sa Kraterom je ostalo 5.000 vojnika na drugoj obali reke.
Por je imao preko 50.000 pešaka, 3.000 konjanika, 1.00 bornih kola i 130 slonova.[18]
Početni raspored snaga[]
Kralj Por je protiv Aleksandra najpre poslao svoga sina sa 2.000 konjanika i 120 bornih kola.[19] Blato je sprečilo dejstvo indijskih bornih kola. Aleksandar je sa svojom konjicom brzo pobedio indijsku konjicu. U tom sukobu palo je 400 indijskih konjanika i Porov sin.[20] Por je za obračun sa Aleksandrom odabrao pogodno ravno mesto, gde bi došla do izražaja njegova konjica. Slonove je rasporedio ispred vojske. Slonovi su predstavljali faktor odvraćanja za konjicu. Iza slonova raspoređena je pešadija, a konjica je bila na oba krila.[21] Aleksandar je odlučio da ne napada neprijateljsku sredinu gde je bila najgušća vojska i slonovi. Da bi iskoristio prednost svoje konjice sa većinom konjice odjahao na levu stranu, gde je i nameravao da napadne.[22] Koina je poslao na desno i naredio mu da napadne iz pozadine. Pošto je gotovo sva makedonska konjica bila na desnom krili Indijci su zbog toga premestili svoju konjicu. Makedonskom falangom zapovedali su Seleuk Nikator, Antigen i Tauron. Dobili su naređenje da se uključe tek kada makedonska konjica izazove nered kod indijske pešadije.[23]
Bitka kod Hidaspa
Bitka[]
Aleksandar je započeo bitku šaljući strelce na konjima da zaspu indijsko levo krilo. Nakon toga Aleksandar Makedonski je predvodio napad konjanika pratilaca na već oslabljeno indijsko levo krilo.[24] Napao je odmah dok je levo indijsko krilo bilo još u neredu nakon što je zasuto strelama. Indijska konjica iz drugih delova njihovog bojnog poretka krenula je odmah da pomogne levom krilu, koje je bilo ugroženo.[25] Kada se Koinova konjica pojavila u neprijateljskoj pozadini, indijska konjica je morala da se bori na dva fronta, pa je lako poražena. Nakon poraza preostala indijska konjica povukla se među slonove tražeći zaštitu. Tada su indijski slonovi krenuli na makedonsku konjicu, a makedonska pešadija je krenula na slonove. Na ljude na slonovima bacali su koplja, a slonove bi nakon opkoljavanja zasipali svim mogućim projektilima.[26] Slonovi bi naletom na makedonsku falangu izazvali velike žrtve. To je ohrabrilo indijsku konjicu, pa je ponovo napala, ali ponovo su morali da beže pod zaštitu slonova. Makedonska konjica je nanosila Indijcima velike gubitke. Slonovi su bili saterani na manji prostor, pa su počeli da gaze i prijatelje, ali delom i neprijatelje.[27] Na malom prostoru oko slonova našla se i indijska konjica, pa je imala velike gubitke. Kada je većina upravljača slonova poginula od kopalja slonovi su se otrgli svakoj kontroli, pa su počeli da nanose Indijcima veću štetu nego neprijateljima.
Kada su se slonovi povukli iz bitke Aleksandar je sa konjicom okružio celu indijsku vojsku. Pešadija je skupila štitove i nastupala je u formaciji falange protiv Indijaca. U bici koja je usledila makedonska vojska je kosila indijsku pešadiju i konjicu. Kada se otvorio prostor u makedonskoj konjici Indijci su se dali u beg.
Gubici[]
Kada su Krater i drugi Aleksandrovi oficiri sa druge strane reke videli da Indijci beže oni su tada prešli reku.[28] Oni su se pridružili ganjanju indijske vojske. Prema Arijanu ubijeno je ne manje od 20.000 indijskih pešaka i 3.000 indijskih konjanika.[29] Ubijena su dva Porova sina. Prema Diodoru ubijeno je 12.000 Indijaca, a zarobljeno je preko 9.000 vojnika i 80 slonova.[30] U Aleksandrovoj vojsci je prema Arijanu ubijeno 80 vojnika pešadije i 230 konjanika.[31] Prema Diodoru u makedonskoj vojsci stradalo je 280 konjanika i preko 700 pešaka.[32]
Posle bitke[]
U bici je zarobljen i indijski kralj Por, koji se hrabro borio. Aleksandar je bio impresioniran njegovim hrabrim držanjem, pa mu je dozvolio da i dalje vlada svojom kraljevinom, ali u Aleksandrovo ime. Porova kraljevina je postala Aleksandrov vazal, a Aleksandar je njegovoj kraljevini dodao i nove teritorije. Aleksandar Veliki je na mestu bitke s jedne strane reke osnovao grad Nikeju (pobedu), a sa druge strane reke je osnovao grad Bukefaliju u čast svoga konja Bukefala, koji je krepao neposredno nakon bitke. Tokom 326. pre Hrista Aleksandar je išao dalje na istok dublje u Indiju. Kada je došao do granica Magade njegova vojska se pobunila. Bili su iscrpljeni i hteli su da se vrate kući. Aleksandar je morao da pristane i nakon osiguranja granica počeo je da se vraća na zapad.
Literatura[]
- Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
- Arijan, Anabaza
- Plutarh, Aleksandar
- Justin
- Kvint Kurcije Ruf
Reference[]
- ↑ Diodor 17.87.2
- ↑ Diodor 17.87.2
- ↑ Arijan 5.9.2
- ↑ Arijan 5.9.3
- ↑ Arijan 5.9.3
- ↑ Arijan 5.10.3
- ↑ Arijan 5.10.4
- ↑ Arijan 5.11.2
- ↑ Arijan 5.11.3
- ↑ Arijan 5.11.4
- ↑ Arijan 5.12.1
- ↑ Arijan 5.12.2
- ↑ Arijan 5.13.2
- ↑ Arijan 5.13.4
- ↑ Arijan 5.13.4
- ↑ Arijan 5.13.4
- ↑ Arijan 5.14.1
- ↑ Diodor 17.87.2
- ↑ Arijan 5.14.6
- ↑ Arijan 5.15.1
- ↑ Arijan 5.15.7
- ↑ Arijan 5.16.2
- ↑ Arijan 5.16.3
- ↑ Arijan 5.16.4
- ↑ Arijan 5.17.1
- ↑ Arijan 5.17.3
- ↑ Arijan 5.17.5
- ↑ Arijan 5.18.1
- ↑ Arijan 5.18.2
- ↑ Diodor 17.89.1-2
- ↑ Arijan 5.18.3
- ↑ Diodor 17.89.3
Napomena:
Ovaj članak može da se prenese ili preradi samo ako se označi da je prenešen ili prerađen sa Istorijske enciklopedije i da je autor Verlor.
Članak je prebačen na
[Srpsku enciklopediju]